Baka će to da sredi

U „porodičnim zadrugama”, domovima gde barem tri generacije sede za jednim stolom, najdeblji kraj često izvuku deca mladih roditelja. U ovakvim porodicama moguće je da „najsvežiji” par nikad ne ostvari koheziju, a njihovo dete bude zbunjeno i nesigurno u to na koga bi trebalo da se ugleda.

Ivana Aleksić, porodični terapeut, na osnovu dugogodišnjeg iskustva kaže da se život nekoliko generacija pod istim krovom gotovo uvek pokaže pogrešnim.

– Nekoliko godina „zadružnog” života uglavnom se završi nezadovoljstvom mladih i selidbom u, najčešće, iznajmljen stan. Ponekad se i roditelji presele u, recimo, vikendicu, ostavljajući stan deci. Ipak i tada ima problema, jer najčešće za taj čin traže „lojalnost i određena prava” – objasnila je Aleksićeva.

Ona tvrdi da roditelji mladih bračnih parova danas manje uvažavaju granice i često se „petljaju” u porodični život svoje dece.

– Preduslov uspeha mlade porodice je postavljanje granice prema primarnim porodicama, u kojima su supružnici odrasli. Važno je jasno staviti do znanja ko na šta ima pravo, a kad dve porodice žive zajedno to je skoro nemoguće. Neretko se dešava i da ženina majka preuzme dete u neposrednom nadmetanju za majčinsku ulogu sa ćerkom. Ovako se, iz najbolje namere i uz izgovor „ništa vi deco ne brinite, ja ću sve, vi se zabavljajte” čini loše i mladoj majci i detetu. Majka se diskvalifikuje, a dete zbunjuje – upozorila je sagovornica.

Situacije kad mama nešto zabrani detetu, a baba odobrava uz objašnjenje „dođi, baka će to da sredi” zvuče banalno, ali Aleksićeva upozorava da mogu biti prilično opasne za psihološki razvoj deteta.

– Odgovornost snose i roditelji kojima je, čini se, lakše da dete prepuste bakama i dekama nego da se roditeljstvu posvete na pravi način. U svakom slučaju, zajednički život nekoliko generacija u istom domu nije dobro rešenje. Nažalost, realnost je u Srbiji takva da često drugog izbora nema – zaključila je Aleksićeva.