Iskorak u smrt iz „sigurnog mesta”

Ako se kao tačne ispostave prve informacije da su M. G. (20) i V. K. (13) iz Pljevalja izvršili samoubistvo skočivši sa mosta na Tari kako bi odgovorili izazovu na „Tik-toku” i stekli veću popularnost u virtuelnom svetu, ovo dvoje mladih ostaće upamćeni kao žrtve društvenih mreža. Iako zvaničnih informacija o tome da su ova dva slučaja međusobno povezana nema, podaci sa društvenih mreža mogle bi da ukazuju da to nije tako.

Posebnu pažnju javnosti, a verovatno i istražitelja koji rade na utvrđivanju svih okolnosti tragičnih događaja, izazvala je profilna slika pokojnog dečaka M. G. koji je umesto svoje, kao sliku po kojoj će biti prepoznatljiv njegov profil na „Tik-toku”, stavio fotografiju devojke koja se ubila pre njega.

On je devojci koju, kako se ispostavilo, nikada nije upoznao i koja je, prema dostupnim informacijama, imala jedan od najposećenijih instagram i tik-tok profila u Crnoj Gori, ostavljao poruke i nakon što se ubila. Koliko je poštovanje izazivala kod V. K. mogla bi da svedoči i činjenica da je on u nastavku svog nadimka na „Tik-toku” stavio nastavak AK, baš kao i M. G. neposredno pred samoubistvo. Uočljivo je i da na „Instagramu” dvoje mladih i dalje stoji identična poruka „safe place” („sigurno mesto”) i šest srca u bojama duge.

Nije samo V. K. bio neko kome je M. G. privukla pažnju. I drugi pratioci divili su joj se nazivajući je „legendom” i „anđelom koji ne umire”.

Vojislav Rodić, konsultant za informacione tehnologije, smatra da postupci M. G. i V. K. nisu ništa novo i da se za dvoje mladih može reći da su žrtve društvenih mreža.

– Najpre smo imali izazov polivanja hladnom vodom, posle čega su oni postajali sve ekstremniji. Kada neko uspe da odgovori na izazov, to odjekne i taj neko postaje „nešto”. U trenutku kada je skočila sa mosta, devojka nije sebe doživela kao žrtvu, već je videla kako joj se drugi dive. Pretpostavljam da je među njenim pratiocima bilo onih koji su, kada su ugledali objave na društvenim mrežama, poželeli da izazovu pažnju i divljenje kao što je ona – objašnjava naš sagovornik.

Poruka na društvenim mrežama bilo koje sadržine, smatra Rodić, nikada nije neutralna već ima povratni karakter. Da se ne može negirati međusobni uticaj kreatora sadržaja i pratilaca koji ga konzumiraju, misli i Timea Kukla iz Fondacije „Tijana Jurić”.

– Mladima je veoma važan osećaj identifikacije, pripadanja i razumevanja, zato se često na društvenim mrežama povezuju sa ljudima koji se osećaju isto kao oni i suočavaju sa prividno istim izazovima. Zvuči strašno, ali ukoliko dete ima suicidalne misli, vrlo lako će pronaći nekoga, pa makar i sa druge strane sveta, ko se oseća slično. Iako je velika odgovornost na onome ko kreira i plasira sadržaj, veoma je važno da ne prebacujemo krivicu na kreatore, ukoliko se deca identifikuju sa njihovim problematičnim ponašanjem. Treba da budemo upoznati sa time šta nam deca prate, sa čijim se vrednostima identifikuju, na koga se ugledaju, a onda da to analiziramo i da razgovaramo ukoliko mislimo da neki sadržaj nije primeren – navodi Kukla.

Brzom i površnom pretragom, konkretno na „Tik-toku” možemo da vidimo hiljade videa dece i mladih koji se bore sa nekim problemom ili izazovom i traže podršku vršnjaka.

– Samoubistvo M. G. izazvalo je veliku reakciju jer se mnogo dece identifikuje sa ovakvim načinom bekstva od stvarnosti, što ukazuje da se ne osećaju kao da mogu svoje brige da podele sa svetom, već smatraju da je smrt jedini spas. Rešenje je da kreiramo sigurno okruženje gde će se deca i mladi osećati prihvaćeno, uvaženo, gde ćemo moći da ih usmerimo, podržimo i razumemo – objašnjava naša sagovornica.

Iako se još ne znaju svi detalji koji su dvoje mladih naveli na samoubistvo, Rodić napominje da poznate informacije mogu da ukažu na to da je njihova najvažnija komunikacija bila usmerena na virtuelni svet i virtuelne pratioce, odnosno „prijatelje” koji su bili zamena za stvarne ljudske kontakte.

Vapaj za pomoć

„Tik-tok” je jedna od najmlađih društvenih mreža, s obzirom na to da su većina korisnika deca i mladi. Nazivaju je i sigurnim mestom, jer se na njoj osećaju bezbedno da otkriju ko su oni zaista.

– Zatvaranjem očiju i oglušavanjem na vapaj za pomoć, društvo primorava mlade da pronađu „sigurno mesto” gde će ih neko razumeti i prihvatiti, a u ovom slučaju je to društvena mreža. Ova deca su nagovestila da imaju problem i da se do rešenja može doći samo oduzimanjem života, a to je jako isključivo i može da ukazuje da su probala da traže pomoć, da sugerišu okruženju da prolaze kroz težak period, ali da su naišli na nerazumevanje – navodi Timea Kukla.