Uvaljivanje koka-kole

Ako bi se jednom rečenicom mogao opisati trenutni stav Istoka prema Zapadu, onda bi to bila konstatacija kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jia posle samita s Amerikancima u Enkoridžu: „Demokratija nije koka-kola i SAD ne mogu da primoraju ceo svet da bude istog ukusa koji su oni stvorili.”

Ta pobuna je karakteristika koja je već obeležila 21. vek i države s vlastitom verskom, kulturnom i državotvornom tradicijom učinila jezgrima otpora, a zapadnu doktrinu o nametanju demokratije i ljudskih prava po sopstvenoj zamisli – učinila neefikasnom.

Centralna Azija je najsvežiji i najbelodaniji primer da ova mantra Zapada više ne funkcioniše. Na kraju, to je potvrdio i Džozef Bajden, rekavši da se Amerikanci ne mogu boriti za one koji sami ne žele da se bore.

VAŠI TERORISTI: Rusija je u 20. veku iscrpila revolucionarni potencijal i sada će učiniti sve da situaciju u svojoj državi učini stabilnom i predvidivom. Posle oproštajnog susreta s kancelarkom Angelom Merkel u Moskvi Putin je zaključio da je za Rusiju sada od iznimnog značaja da spreči prodor terorista svih vrsta – „uključujući i one pod maskom izbeglica” – na teritorije država oko Avganistana.

Pre skoro dva meseca, kada su Amerikanci bili u potrazi za državama u susedstvu Avganistana u koje će izmestiti svoje bespilotne letelice, ostalu obaveštajnu opremu i snage za borbu protiv terorizma, mnogi zapadni mediji su uzjahali konja kog je osedlao „Komersant”. Tvrdilo se da je Putin u Ženevi 16. juna pristao na Bajdenov zahtev da stacionira američke trupe u Centralnoj Aziji. Kremlj se nije trudio da demantuje ove navode i nastavio je česte diplomatske kontakte s Tadžikistanom i Uzbekistanom, ali i talibanima. Organizovane su i vojne vežbe.

Tek sada, pošto je napuštanje Kabula postalo „avganistanski Sajgon”, visoki američki zvaničnici su potvrdili za „Vol strit džornal” da se Putin odlučno usprotivio tom zahtevu, nameran da zadrži uticaj pred svojim vratima. S razočaranjem su neimenovani zvaničnici tvrdili da ova odluka pokazuje da Moskva ne planira proširenje saradnje s američkim predsednikom i da „podriva napore američke vojske da se suprotstavi novim terorističkim pretnjama nakon povlačenja trupa iz Avganistana”.

Povlačenje SAD iz Avganistana je bilo planirano: uložene su dve decenije američkog „rada”, desetine milijardi dolara, naoružanje i ostala oprema su ostavljeni. Znalo se u čije ruke će dospeti. Tako da su Amerikanci „borbi” protiv terorizma u Centralnoj Aziji dali svoj doprinos i sasvim je očekivano da se nema šta zameriti onima koji ih tu više ne žele.

NAŠI TERORISTI: „Proveli smo godine, stotine milijardi dolara i hiljade ljudskih života u Iraku (ili Avganistanu, kako god) – ali korumpirana vlada Malikija (ili Karzaija, kako god da ih zovete) otuđila se od naroda svojim lopovlukom naoružanim parolama...” Ovim rečima vajka se Aleksej Navaljni u autorskom tekstu u tri uticajna zapadna lista objavljenom na godišnjicu od trenutka kada je postao ozbiljan ruski problem.

Godinu dana kasnije malo je verovatno da će se zapadno žrtvovanje Navaljnog pokazati kao delotvorno na predstojećim izborima u Ruskoj Federaciji. SAD i Velika Britanija su simbolično uvele nove sankcije Moskvi zbog trovanja opozicionara, „Severnog toka 2”, obnoviće ih i zbog Ukrajine. Ali to ne proizvodi željeni efekat. Toga je svestan i sam borac protiv korupcije: „Zapadni establišment ponaša se kao Pavlovljev pas: pokažete im pukovnika obaveštajnih službi i oni poviču: ’Sankcionišite ga!’; pokažete im oligarha koji plaća pukovnika, a oni viču: ’Pozovite ga u Davos!’”

Navaljni tvrdi da je korupcija ključ za rušenje autokratskih, diktatorskih režima i da su migracijske krize, kojih se Evropska unija najviše plaši, uzrokovane siromaštvom, a beda takvih režima je gotovo uvek prouzrokovana korupcijom. Međutim, Navaljni propušta da primeti da vojne intervencije NATO-a uvek – a ne gotovo uvek – predstavljaju „uvaljivanje” koka-kole onima koji je ne piju. I da je korupcija samo pomoćno sredstvo kolonizatora.