Susret šefa CIA s Baradarom u Kabulu

Čini se da Džozefu Bajdenu, kao u priči „Tamni vilajet”, šta god da odluči posle vanrednog samita G7 – jedno kajanje ne gine. Ako, uprkos pretnjama talibana, produži rok za povlačenje trupa iz Avganistana posle 31. avgusta, stavlja na kocku živote svojih vojnika. Ukoliko istraje da Trampov započeti posao završi u dogovorenom roku, rizikuje da izgubi i ono malo preostalog moralnog kredibiliteta u očima Zapada, jer će ostaviti na cedilu hiljade Avganistanaca koji beže u strahu od odmazde. Avganistanski pobunjenici upozoravaju na posledice ukoliko američki vojnici ostanu posle 31. avgusta. Bajden je za vikend upozorio da će evakuacija biti „teška i bolna”, ostavivši mogućnost da, iako stvari na terenu mogu da krenu u lošem pravcu, američka vojska ostane i posle 31. avgusta.

Takav potez značio bi „proširenje okupacije”, a to je „crvena linija”, upozorio je Suhail Šahin, član talibanske delegacije u Dohi, glavnom gradu Katara.

Da se s talibanima iza zatvorenih vrata razgovara o produženju roka za evakuaciju upućuje i tajni sastanak u Kabulu. Kako otkriva „Vašington post”, direktor CIA Vilijam Berns se u ponedeljak, uoči samita G7, sastao s političkim liderom talibana Abdulom Ganijem Baradarom.

Ovaj najviši diplomatski kontakt Zapada posle pada Kabula održan je u trenutku kad je visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašele izjavila da dobija verodostojne izveštaje o ozbiljnim kršenjima ljudskih prava koja su počinili talibani u Avganistanu, uključujući pogubljenja civila na osnovu odluka prekog suda, ponašanje prema ženama i ograničenje protesta protiv vladavine talibana.

Koliko je situacija u Kabulu napeta i potencijalno opasna po strance, pokazuje i to što je EU evakuisala celokupno svoje diplomatsko osoblje i članove njihovih porodica, osim nekoliko predstavnika koji su ostali na aerodromu. Istovremeno, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen juče je rekla da će EU povećati svoju humanitarnu pomoć Avganistancima sa 50 miliona evra na više od 200 miliona evra, ali pod uslovom poštovanja ljudskih, ali i prava žena, koje će se naći na udaru u zemlji gde će se primenjivati šerijatsko pravo.

Iako Velika Britanija, Francuska i Nemačka traže od SAD  da se nađu načini da njihove jedinice ostanu duže nego što je predviđeno na kabulskom aerodromu kako bi se završila evakuacija, britanski ministar odbrane Ben Volas je skeptičan.

„Mislim da je malo verovatno da će evakuacija biti produžena posle 31. avgusta. Ne samo zbog toga što su talibani protiv, već i zbog javnih izjava predsednika Bajdena. Ipak, definitivno vredi da se svi potrudimo. I hoćemo”, rekao je Volas juče za „Skaj njuz”.

Osim potrebe za evakuisanjem više hiljada Amerikanaca, državljana savezničkih zemalja i Avganistanaca koji su sarađivali sa stranim snagama, biće potrebni dani da se, prema rečima zvaničnika američkog Ministarstva odbrane, prebaci 6.000 vojnika raspoređenih u cilju obezbeđivanja i upravljanja aerodromom u Kabulu. Adam Šif, predsedavajući obaveštajnog odbora Predstavničkog doma američkog Kongresa, rekao je novinarima da ne veruje da bi se evakuacija mogla završiti u preostalih osam dana.

Iako šef britanske diplomatije Dominik Rab kaže da će London koristiti sve raspoložive mere da reši pitanje humanitarne krize u Avganistanu, uključujući i sankcije i uskraćivanje pomoći i pristup međunarodnim finansijskim institucijama, iz Dauning strita 10 stižu drugačije poruke.

Rojters javlja da su jedan zvaničnik britanske vlade i jedan zapadni diplomata sugerisali da će Britanija razmotriti sankcije i uskraćivanje pomoći ako talibani dozvole terorističkim grupama da planiraju i pokrenu napade na Zapad ili da krše ljudska prava.

Kina, koja je pre „ofanzive” na Kabul praktično dodatno dala međunarodni legitimitet talibanima, poručuje da uvođenje sankcija, o kojem će G7 razgovarati, neće rešiti problem.

Uvođenje sankcija i pritisaka na svakom koraku će biti kontraproduktivno. Međunarodna zajednica treba da ohrabri i promoviše razvoj situacije u Avganistanu u pozitivnom smeru”, rekao je portparol kineskog Ministarstva inostranih poslova Vang Venbin, prenosi AP.