Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dobijeni zajam MMF-a još se proučava

Zvaničnici napominju da još nije odlučeno da li će i na koje reforme biti utrošen, a stručnjaci da je reč samo o pravu, ali ne i obavezi
(Фото Анђелко Васиљевић)

Fiskalna jesen u Srbiji kao da je počela. Ovaj pridev označava sve što se tiče državne kase, prihode, rashode, zaduživanja, a u tom smislu već ima nekoliko događaja. Međunarodni monetarni fond (MMF) dodelio je Srbiji je 627,6 miliona specijalnih prava vučenja, što je ekvivalentno iznosu od oko 890,22 miliona dolara ili 759,71 milion evra. Srbija je dobila i novu šeficu Kancelarije MMF-a u Beogradu Juliju Ustjugovu koja je pre dva dana sa zvaničnicima razgovarala o prioritetnim oblastima u okviru novog savetodavnog aranžmana, strukturnim reformama i održavanju makroekonomske i finansijske stabilnosti, budžetu za narednu godinu.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da vlada još nije odlučila da li će i na koje reforme biti utrošena sredstva koje je MMF dodelio Srbiji. Ona, inače, mogu da se koriste za jačanje deviznih rezervi, kao i za otplatu nekih skupljih dugova. Dobijena sredstva ne predstavljaju klasičan zajam, a za njih će se računati godišnja kamata od 0,05 odsto.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, navodi da se još ne zna da li će Srbija povući taj zajam, jer je reč samo o pravu, ali ne i obavezi.

– MMF daje i opciju da se prodaju ta specijalna prava vučenja, ali mislim da to nije dobro, jer, u budućnosti ostajemo bez kapaciteta za zaduživanje kod MMF-a. Znači, mi možemo da ih prodamo i za njih dobijemo novac, ali ona su nam potrebna kao rezerva za buduće zaduživanje. Jer, visina kredita zavisi od visine specijalnih prava vučenja. Do sada su krediti MMF-a uglavnom bili namenski, ali sada se navodi da mogu da se koriste i za likvidnost, odnosno popunjavanje deviznih rezervi – kaže Arsić.

Milojko Arsić (Rade Krstinić)

U poslednje vreme Srbija je sa MMF-om uglavnom sklapala aranžmane, dok je kredite uzimala posle 2000. godine koji su se odobravali na osnovu specijalnih prava vučenja. Pitanje je šta je za zemlju povoljnije. Arsić objašnjava da je nama novac iz zaduživanja potreban sve dok postoji deficit, odnosno razlika između prihoda i rashoda.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da Srbiji trenutno ne treba finansijska podrška iz novog izvora.

– U krizu izazvanu pandemijom ušli smo sa dobrim rezultatima u smislu da smo probleme sanirali ranije. Devizne rezerve su visoke, javni dug ne preti, minus u javnim finansijama je pod kontrolom. Oporavak od korone je neočekivano brz i imamo i sada sopstvene izvore finansiranja. Sa novim izvorom smo na dobitku, ali on nam nije presudan, jer smo za projekte već opredelili sredstva. Dobro bi bilo ako se tim sredstvima može isplatiti neki skuplji dug pre roka dospeća ili povećaju devizne rezerve – napominje Nikolić dodajući da pare nisu uslovljene zahtevima ili projektnim finansiranjem.

Navodi da će svaka zemlja sama odlučivati kako će ih koristiti i veruje da ćemo ih i mi povući za smanjenje duga ili finansiranje projekata koji podstiču privredni rast. Taj novac više doživljava kao alternativu, a ne presudan izvor za zatvaranje deficita kao što je to u slučaju nekih zemalja u okruženju poput BiH I Crne Gore.

MMF je inače prošle nedelje distribuirao 95,8 odsto od ukupne alokacije 650 milijardi dolara specijalnih prava vučenja, koju je Odbor direktora fonda odobrio za podršku likvidnosti i borbe država članica protiv pandemije i posledica korona krize. Iako se o tome govorilo i prošle godine, taj predlog naišao je na veću podršku tek ove godine. I Nikolić smatra da je odluka MMF da podeli tako velika sredstva iznenađujuća, ali da bi bilo bolje da ih je opredelio prošle godine onima kojima su potrebna.

Specijalna prava vučenja imaju ulogu novca Međunarodnog monetarnog fonda, veštački kreiranog, zapravo svetskog novca kao sredstva plaćanja u međunarodnim finansijskim transakcijama. Fond emituje takav novac i raspoređuje ga zemljama članicama, odnosno utvrđuje prava vučenja svake pojedine zemlje.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Deki
Povuci sve, i koristiti sav iznos da se vrate skuplji dugovi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.