Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KAKO JE NEMAČKA ZAŠTITILA SVOJE DRŽAVLjANE OD IZRUČENjA

Pravni ambijent kao pravo građanina

Savezni ustavni sud garantuje svojim građanima da ne mogu protiv svoje volje biti izručeni državi čiji pravni sistem ne poznaju i u koji nemaju poverenja
Европски суд за људска права у Стразбуру одлучио је да се са изручењем десеторо Срба у САД застане док тај суд не размотри казнену политику у обе државе (Фото СОЕ)

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odlučio je da se sa izručenjem desetoro Srba u SAD zastane dok taj sud ne razmotri kaznenu politiku u obe države I pored ugovora o izručenju među evropskim zemljama, postoje primeri kada se poštuje pravo građana na „pravni ambijent” svoje države. Nemački sud je u jednom slučaju suspendovao primenu evropskog naloga za hapšenje, zauzevši stav da nemački državljani mogu biti izručeni stranoj državi, članici EU, samo ukoliko krivično delo ima isključivu vezu s teritorijom države koja je donela evropski nalog za hapšenje i zahtevala predaju okrivljenog.

Ovaj primer ukazuje koliko je materija ekstradicije osetljiva i važna, čak i kada je reč o izručenju iz jedne države EU u drugu. Situacija je mnogo složenija kada govorimo o prekookeanskim ekstradicijama, kao što je slučaj sa državljanima Srbije koje traži SAD da bi im sudile za kompjuterske prevare. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odlučio je da se sa izručenjem deset Srba u SAD zastane dok taj sud ne razmotri kaznenu politiku u obe države.

Na nivou Evropske unije, državljanstvo više nije prepreka za izručenje od kada je uveden evropski nalog za hapšenje. To je mehanizam jednog efikasnog veoma pojednostavljenog ekstradicionog postupka, prema kome se državljanin jedne članice EU može izručiti drugoj radi vođenja krivičnog postupka.

Međutim, primena ovih pravila nije uvek prošla bez problema. Posebnu pažnju dr Milan Škulić, profesor krivičnog procesnog prava pridaje jednom interesantnom primeru iz Nemačke koji se odnosi i na uzimanje u obzir sličnosti i razlika između pravnih sistema država koje ostvaruju međunarodnopravnu saradnju. Ubrzo nakon stupanja na snagu okvirne odluke o evropskom nalogu za hapšenje, ustavni sudovi Nemačke, Poljske i Kipra doneli su odluke kojima su utvrdili da sama okvirna odluka o evropskom nalogu za hapšenje – odnosno opšti pravni akti nacionalnog zakonodavstva koji omogućavaju njeno sprovođenje, nisu u skladu s nacionalnim ustavno-pravnim pravilima.

– Savezni ustavni sud Nemačke, koji je već decenijama tradicionalno veoma čvrst u zaštiti nemačkog suvereniteta, ocenio je u julu 2005. godine da je izručenje nemačkih državljana u suprotnosti s načelom zakonitosti koje je garantovano ustavom, kao i da građani uživaju ustavnu zaštitu, koja im garantuje da ne mogu da se izručuju protiv njihove volje državi čiji pravni sistem ne poznaju i u koji nemaju poverenja. Sud naročito apostrofira da osnovna ustavna prava podrazumevaju i posebnu vezu građana sa državom koja mu ta prava garantuje, zbog čega i postoji ustavna zabrana izručenja nemačkih državljana drugim državama, a koja je povređena evropskim nalogom za hapšenje i nemačkim zakonom o sprovođenju evropskog naloga za hapšenje. Potom je u Nemačkoj u julu 2006. usvojen novi zakon o sprovođenju okvirne odluke koji je prihvatio rezon Saveznog ustavnog suda – navodi dr Škulić koji to objašnjava u udžbeniku „Međunarodno krivično pravo”, objavljenom prošle godine.

Prema tom novom nemačkom zakonu, donesenom zbog sprovođenja okvirne odluke o evropskom nalogu za hapšenje, koje bi bilo usaglašeno sa ustavno-pravnim pravilima i odlukom Saveznog ustavnog suda, nemački državljani mogu biti izručeni drugoj državi članici EU radi vođenja krivičnog postupka, ali samo ukoliko krivično delo ima relevantnu i isključivu vezu s teritorijom države koja je donela evropski nalog za hapšenje, te zahtevala predaju konkretnog okrivljenog.

Postupanje po nalogu i predaja okrivljenog se obavezno odbijaju, ukoliko postoji relevantna veza krivičnog dela s nemačkom teritorijom. Tada se primenjuje teritorijalni princip važenja krivičnog zakonodavstva, ali i pravila o mesnoj nadležnosti domaćeg krivičnog suda.

Onda kada krivično delo nije u relevantnoj vezi sa nemačkom teritorijom, a u vezi je sa teritorijom države koja je izdala nalog, po njemu se obavezno postupa.

U mešovitim slučajevima, onda kada postoji veza između krivičnog dela kako sa nemačkom teritorijom, tako i sa teritorijom druge države članice EU, proverava se obavezno da li postoji dvostruka kažnjivost, te se tada ukoliko je taj uslov ispunjen, može postupiti po nalogu, odnosno predati stranoj državi osoba na koju se evropski nalog za hapšenje odnosi.

Dakle, ekstradicija je uvek osetljivo i važno pitanje, čak i kada je reč o izručenjima iz jedne u drugu državu EU, uprkos tome što postoji čitav niz zajedničkih pravnih standarda kada je reč o zaštiti ljudskih prava, a naročito u krivičnom postupku. U EU, kao i u svim državama članicama Saveta Evrope, deluje i praksa Evropskog suda za ljudska prava. Situacija je mnogo složenija u slučajevima kada se odlučuje o izručenju nekoj od država na drugim kontinentima, čiji su pravni sistemi bitno drugačiji od pravnog ambijenta države od koje se zahteva ekstradicija sopstvenog državljanina.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лагер Ниш
Уколико су овом интернет преваром оптужени незаконито стекли око 70 милиона долара, може се претпоставити да ће релативно лако моћи да се наплате судски трошкови процеса у Србији. Поента је, међутим у нечем сасвим другом, а то је сувереност државе која је дужна да штити своје држављане, како у добру, тако и у злу. Потоње значи да, ако их суд у Србији огласи кривима, држава Србија треба да им буде држава и у злу, дакле да их казни казном затвора у Србији.
Pera Kojot
Ako naši građani evidentnom Internet prevarom pokradu novac Amerikancima i građanima nekih drugih zemalja, zašto bi naši poreski obveznici to plaćali tj. zašto bi smo mi trošili budžet na njihovo suđenje koje će trajati par godina, a posle i na izdržavanje kazne? Evropski sud je preporučio da razmotrimo izručenje, a dok su naši razmatrali, glavni optuženi su nestali. Bravo za naše sudstvo. Čuvali ih na časnu reč da neće da pobegnu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.