Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jak dinar u senci evra

Informacija u dinarima skoro i da nema smisla, jer je blizu dve trećine tih dugova u stranoj valuti, baš kao i depoziti stanovništva i privrede kod banaka, i javni dug države
(Pixabay)

Uvek nam se bolje sutra najavljuje u evrima. Kad ste čuli od državnih čelnika da će prosečna plata do tada i tada, biti, recimo, 60.000 ili 70.000 dinara. I da im se omakne tako nešto, odmah bismo to preračunali u evre, da znamo koliko je to. Najnovije obećanje je da će prosečna plata do kraja godine dostići  610 evra. Ako to rade čelnici države u kojoj je dinar zvanična valuta, onda je normalno da vam mehaničar kaže da će vas veliki servis koštati 400 evra, a gazdarica da je mesečna kirija 200 evra, odnosno da vam moler izračuna da će vas krečenje koštati evro i po po kvadratu.

Javni dug države se i zvanično saopštava u evrima. Krajem jula zvanično je iznosio 28,36 milijardi evra što čini 55,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pa nije teško izračunati da BDP, s kojim se upoređuje javni dug, iznosi 51,38 milijardi evra. A koliko je to u dinarima, teško da bi napamet mogao reći i prvi statističar Srbije, kome je utvrđivanje vrednosti BDP-a i drugih bilansnih podataka posao kojim se bavi.

Doduše, objavi se poneki podatak i u dinarima. Onomad nam Udruženje  banaka reče da su dugovi stanovništva i privrede kod banaka krajem jula iznosili 3.011 milijardi dinara. Informacija u dinarima skoro da i nema smisla, jer su blizu dve trećine tih dugova u stranoj valuti, baš kao i depoziti stanovništva i privrede kod banaka, i javni dug države, naravno. Još bi manje imalo smisla objaviti da štednja stanovništva kod banaka iznosi oko 1.500 milijardi dinara, kad  je  preko 90 odsto štednje u devizama, i da ne nabrajam.

Ali to ne znači, da su vrednosti iskazane u evrima ili nekoj drugoj valuti,  stvarne  vrednosti. Recimo, Republički zavod za statistiku je objavio da je naš BDP iz 2019. godine iznosio 5.417,7 milijardi dinara. To je po ondašnjem kursu, a i danas je isti, iznosilo 46,1 milijardu evra. Da je evro tada umesto 117,58 vredeo, recimo, 130 dinara, što mnogi smatraju realnijim kursem, naš BDP bi tada iznosio 41,6 milijardi evra. Koja je od te dve vrednosti bliža stvarnoj? Teško je reći, ali se nadam da će dalji tekst pomoći da zaključite koja bi mogla biti realnija.

Kurs dinara u odnosu na druge valute se, po pravilu, formira na deviznom tržištu, kao rezultat ponude i tražnje deviza. Može biti i rezultat određene politike, monetarne posebno, a i rezultat uspešnosti ukupne ekonomije i kretanja cena–inflacije. Svega toga ima pomalo ali ne, uvek, u istom smeru. Ako uspeh ekonomije merimo rastom BDP-a u periodu od 2012. do 2021. godine, on je i pored zadovoljavajućeg rasta u 2018. i 2019. godini i očekivanog rasta u ovoj godini preko šest odsto, veoma nizak, realno jedva oko 24 odsto. Sa inflacijom koja se uračunava u nominalni rast BDP-a, porast će biti i preko 50 odsto. Nasuprot tome, u tom periodu dinar je devalvirao u odnosu na evro za svega oko tri odsto, pa ispada da je BDP u tom periodu i u evrima uvećan za preko 50 odsto, što je, naravno, besmislica, jer vrednost BDP-a u tekućim cenama delimo sa, bezmalo, istim evrom od pre devet godina.

Dakle, dinar nije jak zbog jake ekonomije. Još manje je to posledica odnosa izvoza i uvoza, jer je sve do ove godine beležio izrazito negativan trend u korist uvoza i velikog spoljnotrgovinskog deficita. Delom je jak i zbog ekspanzivne monetarne politike Sistema federalnih rezervi SAD i Evropske centralne banke, te ogromnog štampanja dolara i evra poslednjih godina. Ali presudni razlog je, ipak, velika ponuda deviza po osnovu stranih investicija i doznaka iz inostranstva, u toj meri da je Narodna banka Srbije, i pored velikog spoljnotrgovinskog deficita, kupovinom deviza na deviznom tržištu sprečavala dalje jačanje dinara, osim u 2020. godini, kada je zbog smanjenog priliva deviza po tim osnovama, morala prodati oko 1,5 milijardi evra deviznih rezervi, da spreči pad vrednosti dinara. Naravno, veliki priliv stranih investicija se na sva zvona oglašava kao dokaz rasta poverenja stranih investitora u našu ekonomiju, dok se doznake, uglavnom, prećutkuju, jer odražavaju stvarno stanje naše ekonomije i ukupnog sistema zemlje.

Dakle, niti je dinar jak iz pravog razloga, niti je njegova vrednost u evrima odraz politike kursa dinara, niti se može govoriti o nekoj politici kursa, osim ako se grčevito čuvanje sadašnje njegove vrednosti može smatrati politikom. Primorani smo na jak dinar jer bi neto efekat slabijeg dinara, zasigurno, bio negativan na nivou države i privrede zbog visokih deviznih dugova koji bi, u slučaju slabijeg dinara, podigli računovodstvenu osnovicu za obračun kamata na te dugove, koje su i sada natprosečne.

Sve ćemo to bolje shvatiti kada visoki prilivi deviza po navedenim osnovama, ako ih uopšte bude u toj vrednosti, ne budu dovoljni za pokriće svih grešaka naše dugogodišnje razvojne politike. Mogu se, naravno, stvari promeniti u nekom razumnom periodu, ako bismo definisali jasnu razvojnu i investicionu politiku koja vodi kvalitativnom razvoju ekonomije, značajnijoj ulozi sopstvenih resursa, jačanju domaćih preduzeća i promeni vlasničke strukture dugova, i, naravno, ako bi obezbedili izvršnu vlast kadru za realizaciju takvog opredeljenja.

Ekonomista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Branimir Salevic
Realna dužina 1metra u Srbiji bi trebala da bude oko 85cm. Tako bi se povećao broj dvometraša što bi pomoglo našoj košarci. A izdužio bi se i onaj mali, da više devojci sreću ne kvari.
Hajduk Veljko
Jak dinar je jedino dobar za uvozni lobi. I za privid da su nam plate u evrima porasle. Nije uzeta u obzir inflacija. Realno, dinar je oko 30%slabiji.
vox ex populi
Precenjeni dinar je pljačka naroda. Njegova realna vrednost je oko 200 dinara, jer korekcija nije rađena čak ni sa priznatom stopom inflacije, u poslednjih 10-ak godina. Zbog toga su cene otišle u nebo i ići će i dalje. Cene inputa, sirovine, energenata i transporta su sve realnije, a to znači daljnje siromašenje najsiromašnijih.
Djole
Malo je dikutabilno autor se samo osvrce na dinar pitanje je koliko je realna vrednost evra i dolara koji se stampaju bez pokrica. Bas bih voleo da vidim neku analizu sa osvrtom na Kineski juan ili rusku rublju ili cak neko stratesku sirovinu koja ima stabilnu vrednost.
vox ex populi
Zbog toga je vrednost kvadratnog metra stana ripila u nebesa i to u podcenjenim Evrima. Da je kurs Evra realan, oko 200 dinara, cene ne bi toliko divljale. Ovaj balon će SIGURNO jednom puknuti, a onda, kud koji mili moji. Rata kredita za stan će skočiti 50% u dinarima i gotovo svi krediti će biti nenaplativi, a to će pokrenuti lavinu.
Dorcolac
dinar je precenjen 117,50?? A cene rastu od prosle godine hrana otisla u proseku 20-30% i kod nas i u svetu, sve poskupljuje a dinar stabilan!Napravljen je kompromis da dinar oatane stabilan a da cene skacu tako da i prosecna plata dostigne 610 eura ili 71,500rsd, nekim slucajem da je euro 130-135 dinara( koliko bi zaista i trebao da bude) pros.plata bi bila 520-530 eura! To bi ujedno znacilo istinu! Da se ne razvijamo tako brzo i uspesno kako neki prezentuju javnosti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.