Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Anatomija jednog diktatora

Videli smo da Milo Đukanović više nema tako značajnu podršku među narodom u Crnoj Gori. Primer neuspešnog državnog udara na Cetinju je pokazao da on više nema značajnu podršku ni u onim sredinama koje su mu ranije bile naklonjene
Протест против устоличења новог црногорског митрополита на Цетињу (EPA-EFE/Boris Pejovic)

Aktuelni događaji oko ustoličenja mitropolita Joanikija u potpunosti su ogolili postojanje čitave paradržave koja već godinu dana nesmetano funkcioniše i na čije postojanje je Demokratski front neprekidno ukazivao. Ovaj paralelni sistem vlasti posebno je prisutan u pravosuđu i policijsko-bezbednosnom sektoru. Ono što je posebno interesantno je da je ovoga puta čitava Crna Gora mogla da vidi da je na vrhu te piramide paralelne moći Milo Đukanović, još uvek aktuelni predsednik države i DPS-a.

Međutim, ono što je jako bitno istaći je i to da, iako su kraci ove paralelne države dugi i dosežu jako duboko u državni aparat Crne Gore, Milo Đukanović više nema značajnu  podršku među građanima Crne Gore.

Posle puča u vrhu SKCG 1989. godine (AB revolucija) i preuzimanja prvo partijskih, a zatim i državnih funkcija u Crnoj Gori, Milo Đukanović je sa svojim saradnicima počeo da stvara jak lični i partijski aparat (SKCG je transformisan u DPS CG u junu 1991) koji će strpljivo i uporno biti građen 32 godine neprekidne vlasti njega i njegove Demokratske partije socijalista Crne Gore. Vlast u CG će u periodu od AB revolucije (oktobar 1989) i prvih parlamentarnih izbora (decembar 1990) pa sve do raskola u DPS-u (jun 1997) funkcionisati kao trijumvirat Bulatović–Đukanović–Marović, da bi posle predsedničkih izbora na kojima je porazio Momira Bulatovića (oktobar 1997) Đukanović konačno preuzeo totalnu vlast u zemlji i započeo proces stvaranja neke vrste privatne države koji će ući u svoju završnu fazu posle Referenduma i osamostaljenja Crne Gore od državne zajednice sa Srbijom (maj 2006).

Ovako duga i neograničena vlast jednog čoveka i jedne partije uslovila je da su svi segmenti državnog sistema bili u funkciji te vlasti, a da su ljudi koji su pokretali čitav taj sistem što voljno, što nevoljno morali biti članovi DPS-a ili lojalni vladajućoj partiji i njenom vođi. Mnogi od ovih ljudi su, štiteći privilegije  i sumnjivo stečeno bogatstvo,  i posle promena 2020. godine ostali odani bivšoj vlasti.

Pobeda opozicije na izborima u avgustu 2020. godine dovela je do izvesnih promena, ali sasvim sigurno do nedovoljnih, što se u konačnom i pokazalo. Neulazak kadrova partija nove parlamentarne većine u Vladu Crne Gore i delimična nesposobnost i neiskustvo pojedinih ljudi koji su kao nestranačke ličnosti postali članovi nove vlade dovela je do toga da mnogi kadrovi bivše vlasti nastave da podrivaju državu. Oni su uspeli da pred nosom nove vlasti stvore paralelni sistem koji već godinu dana uporno opstruira svaki napor da najzad dođe do željenih i neophodnih promena.

Kriza koja je nastala povodom ustoličenja novog crnogorskog mitropolita na Cetinju direktna je posledica delovanja sada opozicionog DPS-a, a logistička podrška ovoj akciji došla je od onih delova državnih i sudskih organa koji su preživeli pad DPS-a.

Može se reći da ovaj svojevrsni državni udar koji je, sada to znamo, koordinisao Milo Đukanović nije uspeo iz dva razloga. Prvi je odlučniji stav, nego do sada, premijera Krivokapića (za koji je tražio i dobio podršku DF-a) da se ustoličenje uprkos svim nedaćama održi na Cetinju. Drugi i najvažniji je izostanak podrške naroda Đukanoviću u njegovim rušilačkim namerama.

U svojoj nameri da mobiliše svoje biračko telo i u sinhronizaciji sa nepromenjenim delovima državnog, bezbedonosnog i sudskog aparata, a u cilju izvođenja državnog udara, Milo Đukanović je pokušao da  iskoristi to što je ustoličenje mitropolita Joanikija planirano na Cetinju. Poznato je da je većina stanovnika nekadašnje prestonice Crne Gore suverenistički orijentisana i nije sklona Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Zbog ove činjenice Đukanović se nadao da će odziv za najavljene proteste protiv ustoličenja novog poglavara Mitropolije crnogorsko-primorske biti masovan i izazvati krizu koja će se završiti rušenjem aktuelne vlasti. Ovakav scenario je propao onog trenutka kada je bilo jasno da je na Cetinju tek nekoliko stotina ljudi.

Milo Đukanović je lukav i snalažljiv političar. Došao je na vlast krajem osamdesetih godina prošlog veka kao mladi komunista uz podršku Slobodana Miloševića, a na talasu borbe za očuvanje Jugoslavije, Kosova i Metohije i prava srpskog naroda u bivšoj Jugoslaviji – aktivno podržavao srpsku stranu u ratovima na prostoru Slovenije, Hrvatske i BiH i davao podršku buđenju srpske nacionalne svesti u CG i pomagao Srpsku pravoslavnu crkvu...  A onda je sve ono za šta se zalagao u prvoj polovini devedesetih izdao u kasnijim godinama. Odbacio komunizam; Okrenuo je leđa Slobodanu Miloševiću i obračunao se sa svojim partijskim šefom Momirom Bulatovićem; Odvojio Crnu Goru od Srbije; Posvađao je sa Rusijom i uveo zemlju u NATO; Predvodio satanizaciju srpskog naroda u CG i na kraju pokušao da otme imovinu SPC u CG...

Njegovu dugu vladavinu je obeležio progon političkih oponenata i opozicije. U početku je progonio one snage koje su se zalagale za nezavisnost CG, a zatim kasnije pod udar su došle pristalice zajedničke države sa Srbijom. Uz sve to, Đukanović je uspeo da obogati sebe, svoju porodicu i uzak krug ljudi oko sebe, a Crnu Goru da gurne u ekonomsku bedu i siromaštvo.

Za sve to vreme, iako su njegove pobede na raznim izborima i referendumima pratile sumnje oko krađa i kupovina glasova, pretnji i ucena, mora se priznati da su on i njegova partija dobijali impozantnu podršku i da je uz njih bio ogroman broj građana. Ali to vreme je prošlo.

Prošlogodišnji gubitak na izborima oslobodio je građane CG straha, ali i opijenosti harizmom jedne diktature. Videli smo da Milo Đukanović više nema tako značajnu podršku među narodom u Crnoj Gori. Primer neuspešnog državnog udara na Cetinju je pokazao da on više nema značajnu podršku ni u onim sredinama koje su mu ranije bile naklonjene. Umoran i sam, crnogorski diktator je od lukavog držanja nekog umerenog kursa u politici, pao u ekstremizam i šovinizam najgoreg tipa. To okreće od njega i njegove najlojalnije pristalice i on ostaje da broji svoje poslednje mesece na funkciji predsednika države sa koje će uskoro otići silom kraja mandata ili opozivom u skupštini,  jer pred Ustavnim sudom postoje već nekolike inicijative za ocenu ustavnosti nekih njegovih postupaka. Biće to kraj jedne ere koja je razorila Crnu Goru i u moralnom i u ekonomskom smislu...

Crnogorska vlast mora najzad da shvati koliko je bitno brzo očistiti i profesionalizovati državni, bezbedonosni i pravosudni aparat od ostataka Đukanovićeve vlasti. Rekonstrukcija vlade i ujedinjenje oko oporavka Crne Gore mora biti cilj ukupnih činioca nove vlasti i parlamentarne većine u CG.

Poslanik Demokratskog fronta u Skupštini Crne Gore

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boris
Sazet i informativan tekst u kome je receno sve sto apsolutno znamo o don Milu i njegovi 30 i kusur godina na Vlasti...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.