Zajednički front oko nacionalnog pitanja

Obeležili smo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Toliko je polemike ova proslava izazvala na društvenim mrežama da je prosto neverovatno da mi ni oko ovakvih tema ne možemo da nađemo nacionalni konsenzus. Uglavnom su kritike upućene od strane ljudi koji na ovu vlast gledaju kritički, za šta u mnogome imaju pravo, i koji ovaj praznik vezuju isključivo za Aleksandra Vučića i SNS. Da li baš i ovakve teme moraju da budu povod za podele, ili se jednostavno može reći: ovo je dobra stvar bez obzira ko je predložio i iz koje partije je stigao ovaj predlog? Kada ćemo jednom shvatiti da opšti interes uvek mora biti važniji od ostrašćenog i pogubnog partijašenja! Zamerka se istovremeno može pripisati i vlasti koja je praznik iskoristila za predizborni miting, a imala je primer iz Ruske Federacije kada na njihov Dan nacionalnog jedinstva lideri svih parlamentarnih političkih partija zajedno stoje na čelu kolone, bez podela na vlast i opoziciju.

Srpski pokret Dveri je pozdravio i čestitao svim pripadnicima našeg naroda u zemlji, regionu i rasejanju ovaj novi praznik i poslao jasnu poruku da ovaj praznik nije Vučićev, već nacionalni i državni. Vučić i njegova vlast su prolazni, a ovaj praznik će ostati da ga trajno slavimo.

Ovo može da bude svima nauk šta znači državna zastava i kako se prema njoj treba ophoditi bez obzira na naša politička uverenja ili na nacionalnu pripadnost. Zastava Srbije nije samo zastava nacionalnih Srba već zastava svih državljana Republike Srbije i svih Srba van matice.

Dveri ovakvu politiku zastupaju već 22 godine od kada se bavimo društveno-političkim radom. Za nas su nacionalne teme uvek bile od najvažnijeg značaja jer smo svesni da bez jake i stabilne države nema ni biološkog ni ekonomskog napretka. Tako smo se ponašali i u Skupštini Srbije, gde smo gledali da u javnost iznesemo neke teme o kojima se do tada nije govorilo, kao što je tema Jasenovca, o kome se ćutalo preko 70 godina.

Predlagali smo da se na dnevni red skupštine stavi Deklaracija o zaštiti Srba u regionu i rasejanju, Deklaracija o zaštiti srpskog jezika i ćirilice, Deklaracija o zaštiti porodice, Deklaracija o izražavanju počasti građanima nesrpske nacionalnosti koji su dali život za Srbiju, kao i o genocidu nad Srbima, Romima i Jevrejima u NDH. Nažalost, vladajuća koalicija nijedan predlog o ovim strateškim pitanja nije uzela u razmatranje, bez obzira na to što su svi bili svesni da su to bitne teme koje podržava i velika većina poslanika i birača vladajuće koalicije.

Jednostavno, vlast nije imala sluha ni za jedan konstruktivan predlog koji je dolazio od strane opozicije, a činjenica je da su mnoge dverjanske političke ideje danas u prvom planu. Dverjanskim idejama koje je vlast preuzela poput ministarstva za porodicu, zakona o zaštiti jezika i pisma, vraćanja redovnog služenja vojnog roka, intoniranja državne himne u školama, danas se pune naslovnice dnevnih novina, a malo ko zna da su to sve bili predlozi koje su Dveri predlagale za vreme svoga četvorogodišnjeg mandata u skupštini. Dveri su oduvek bile i ostale avangarda kada su političke ideje u pitanju.

Nama nije problem što je te teme sada preuzeo Vučić i što on kupi političke poene kod patriotskih birača. Vlast ionako može da radi u medijskom prostoru šta hoće. Ovde se postavlja pitanje da li vlast koristi ove teme da bi istinski pokrenula stvari s mrtve tačke u tim oblastima i nešto rešila, ili je to opet deo političkog marketinga koji ima kratkotrajnu upotrebu do prolećnih izbora. Vreme ide, pa ćemo videti!

Uzmimo na primer film „Dara iz Jasenovca”, koji je finansiran iz budžeta Republike Srbije. Ako je taj film toliko promovisan u srpskoj javnosti i tolike simpatije dobio, šta sprečava aktuelnu vlast da sada u „jednopartijskoj” Skupštini Srbije usvoji Rezoluciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH i tako zacementira priču o Drugom svetskom ratu i o tome koja je zemlja bila na strani saveznika a koja na strani nacista?

Upravo jedna takva rezolucija može nakon usvajanja u Skupštini Srbije da dođe i na dnevni red Skupštine Ujedinjenih nacija i da naša diplomatija ostvari jednu veliku pobedu na planetarnom nivou. To su konkretna i suštinska dela koja očekujemo da urade državne institucije kada je tema Jasenovca u pitanju. Lepo je i korisno da se u Donjoj Gradini posle 75 godina napravi memorijalni centar, ali je još važnije da svetska javnost skine stigmu sa Srba kao genocidnog naroda, i da se upozna sa stradanjima našeg naroda u Jasenovcu, za koga jevrejski naučnik svetskog glasa, profesor Gideon Grajf, reče da je Aušvic Balkana! Upravo je pisac ovih redova kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije bio svedok koliko smo mi iz Skupštine Srbije i kolege iz Ministarstva spoljnih poslova imali opstrukcija povodom izložbe o Jasenovcu koja je organizovana u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku 2017. i 2018. godine.

Falsifikovanje istorije, kada je Jasenovac u pitanju, i dalje traje. Imamo pozitivan primer kako su to uradili Jermeni, koji su u svome parlamentu usvojili Rezoluciju o genocidu Otomanskog carstva nad Jermenima početkom 20. veka, a koja je posle usvojena u ruskoj Dumi, američkom Kongresu, nemačkom Bundestagu, kao i u parlamentima 15 država Evropske unije.

Srpskom narodu je danas neophodno političko jedinstvo i sloga, makar kada su nacionalni interesi u pitanju. Srpska politika danas vapi za sve više praznika i zakona kojima se izgrađuje i podiže nacionalni ponos kod Srba u matici i rasejanju. Neophodan nam je zajednički front za odbranu Kosova i Metohije. Potrebne su nam srpske integracije na Balkanu u kulturnom, obrazovnom i privrednom smislu. Strateški cilj svake naredne vlade mora biti ukidanje graničnih prelaza s Republikom Srpskom i Crnom Gorom. To je moderna rodoljubiva politika koja ima budućnost i koja treba da bude prevencija za neki novi pokušaj genocida nad našim narodom.

Potpredsednik Srpskog pokreta Dveri i bivši narodni poslanik