Antievropska retorika proevropske opozicije

Strogo čuvana tajna koja će ove jeseni izvesti na ulice srpskih gradova veliki broj ljudi ili nedostatak bilo kakve ideje šta posle predloga evroparlamentaraca da se konkretno uradi – dve su moguće strategije dela srpske opozicije. Da li će uskoro uslediti poziv lidera opozicije da se na ulice gradova sliju brojni njihovi simpatizeri ili će uvijeno priznati da nisu ni imali plan šta ako upravo oni ne prihvate predizborne uslove EU? Poslednji rok za prihvatanje predloga koji stiže iz EP je 3. oktobar, jer će predsednički, parlamentarni i beogradski izbori biti održani šest meseci kasnije, 3. aprila sledeće godine.

A na stolu su sve opcije – od protesta, preko bojkota do izlaska na izbore. Preskakanje predsedničkih i lokalnih izbora u nekoliko opština u isto vreme, a izlazak na beogradske i verovatno parlamentarne. Neizvesno je i u koliko kolona – jednu, dve, tri ili... Umesto što brže da formiraju nadzorna tela za kontrolu izbora, opozicija još vaga šta joj je činiti. Pre nego što bilo šta odluče, predstavnici SSP-a, DS-a, PSG-a, PZP-a, ZZS-a i NDB-a u narednih desetak dana razgovaraće i doneti odluku. Pre toga su najavili da će obavestiti svoje ideološke političke partnere u Evropskom parlamentu šta su predložili, i šta su upravo evroparlamentarci odbili da stave na dnevni red. Tako se i postavilo pitanje ko su, zapravo, proevropske političke snage u Srbiji. Da li je to vlast ili opozicija? I da li je „proevropska opozicija” i dalje opredeljena za EU, ako se ne samo retorički suprotstavlja stavovima Brisela?

Da se pita jedan od kreatora predloga evroparlamentaraca, Vladimir Bilčik bi prihvatio dokument i izašao na izbore. Sugerisao je opoziciji da dobro prouči sporazum pre nego što ga odbace i naglašava da je to finalna verzija i da neće biti nove. „Ja razumem da nisu svi zadovoljni i srećni, ali to je prirodan ishod. Ne vraćamo se da pregovaramo o novom dokumentu. Vraćamo se da pogledamo kako ide sprovođenje, kakve su povratne informacije. Da zaista ohrabrimo sve koji su učestvovali u ovom procesu da ga shvate ozbiljno. Da zaista nastave da učestvuju jer ne verujem da će biti nove prilike da se napravi potpuno novi dogovor ako se izbori budu održali početkom aprila. Dokument je realističan. Jasno smo rekli da to neće biti neka revolucionarna promena. Možemo da očekujemo suštinske strukturne promene ako i kada se održe sledeći izbori”, poručio je Bilčik.

Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde, koja je prvog dana napustila dijalog, ima poruku za gospodina Bilčika i navodi da će odluku šta dalje doneti narednih dana. „Gospodin Bilčik uopšte nije razumeo šta je zadatak te misije ni kako možemo da oslobodimo ovu Srbiju, iako to piše u izveštaju istog tog Evropskog parlamenta i u raznim drugim rezolucijama, pa i rezolucijama njihovih nacionalnih parlamenata”, rekla je Tepićeva, koja podržava odluku stranačkog lidera Dragana Đilasa da prekinu saradnju s onim partijama koje prihvate sporazum.

Lider Dveri Boško Obradović kaže da mu se ne sviđa takav monopolistički pristup koji Đilas sebi dozvoljava u srpskoj opoziciji. „Možemo da sarađujemo samo na ravnopravnim osnovama. Dveri neće nikome biti privezak. Niti mi je Vučić tata, niti mi je Đilas mama”, kaže Obradović.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović, koji je u koaliciji s velikim brojem mahom ekoloških pokreta, kaže da nema kukanja i pored toga što pregovori o izbornim uslovima nisu protekli očekivano. Dodaje da Aleksandar Vučić neće dati poštene i fer izbore i naglašava da im to neće omogućiti niko sa strane nego da se za njih moraju sami izboriti.

Njegov mogući koalicioni partner pokret „Ne davimo Beograd” ne odustaje od dijaloga sa EU, a njihov kandidat za gradonačelnika prestonice Dobrica Veselinović kaže da će uskoro poslati pismo evropskim partnerima koji nisu bili prisutni na terenu, pri čemu najviše misli na grupaciju zelenih partija, u kojem će ih obavestiti o toku dijaloga i zaključcima. „Proces i zaključci (evroparlamentaraca) za nas su neprihvatljivi jer izražavaju samo volju režima, a ne dogovor između strana. Nevezano za ovo, mi ćemo nastaviti da radimo s građanima i građankama na terenu i da se zajedno s njima borimo za više demokratije u našem društvu”, navodi Veselinović.

Potpredsednik Narodne stranke Siniša Kovačević izjavio je da je izlazak na izbore pod postojećim uslovima „iluzorno i potpuno nepotrebno davanje legitimiteta” ovakvom parlamentu i ovakvom Savetu za nacionalnu bezbednost. Njegov stranački kolega Miroslav Aleksić pak još ne odbacuje svaku šansu za postizanje kompromisa i navodi da će se za bolje izborne uslove boriti sve dok još ima šanse da se unaprede.

A potpredsednik Demokratske stranke Miodrag Gavrilović je za TV N1 rekao je da su svi scenariji u igri i podseća na proteste 1996, do kojih je došlo posle pokušaja izborne krađe Slobodana Miloševića. „Možda pitate i pravog čoveka. Vodio sam 1996. studentski protest koji je dao rezultate. Sve opcije su moguće. I protesti i bojkot izbora”, rekao je Gavrilović.

Proteklih meseci jedan deo opozicije je pretio uličnim scenarijima i buntom ukoliko se ne prihvate njihovi predlozi, a jedna od organizatorki i učesnica protesta „Jedan od pet miliona” Jelena Anasonović pita se ko želi da izađe na ulice i dobija pendreke u glavu zarad izbornih uslova. „Ko više želi da izađe na ulice, da dobija pendreke u glavu, da ga hapse, prate, da guta suzavac, a da opozicija maše brojkama i hvali se u Briselu kako ona organizuje proteste? Ko bi sad šetao zarad nekakvih izbornih uslova, kad niko mesecima nije govorio ni o zejtinu od skoro 180 dinara, ni o poskupljenju hleba, struje i goriva? Ko bi naseo na još jedan poziv na odbranu naših građanskih prava na ulici, kad vidimo da se ’prava’ opozicija među građanima pojavljuju samo da bi se slikala s istomišljenicima ili kad bira da li će štand da postavi na Vračaru ili Trgu republike”, pita Jelena Anasonović.

Nebojša Krstić, marketinški stručnjak i savetnik bivšeg predsednika republike Borisa Tadića, za „Politiku” kaže da je strategija dela opozicije „bila da se pozovu parlamentarci iz EU, da oni donesu predloge, da ih vlast odbije i da to bude dokaz da je vlast nedemokratska i okidač za izvođenje ljudi na ulicu, a sve uz podršku EU”. „Ne lezi, vraže, ono što se desilo bilo je obrnuto: parlamentarci su napisali preporuke, Vučić je prihvatio, a opozicija se našla priterana na izlazak na izbore. A to je jedino što ne smeju da učine sem ako ne žele da pokažu koliko su bez podrške i legitimiteta. Plus, ako pozovu na protest, taj protest biće protiv EU. I sad je taj deo opozicije kao Buridanov magarac – iskopniće jer neće moći da se odluče koja od dve opcije im je gora”, kaže Nebojša Krstić.