Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: AUTOKEFALNOST IZMEĐU VERE I POLITIKE

Granice crkve

Pravoslavni hrišćani više se oslanjaju na crkvu koja je večna nego na nestabilnost država, i tu gonjenja i upotreba sile od strane onih kojih imaju moć da upotrebe silu ništa ne pomažu
Верници у Северној Македонији (Фото EPA-EFE/Georgi Licovski)

Priroda crkve je nadstranačka i nadnacionalna. Ona ima zadatak da spasava galaksije, ali i još više od toga, da spasava čitavu stvorenu prirodu, koja je stvorena upravo od Boga. Ako bi se neko pitao od koga crkva treba da spasava stvorenu prirodu, odgovorili bismo saglasno predanju: od smrti i raspadljivosti. A ako se neko još dublje pita, a zašto sam Stvoritelj ne spasava svoju tvorevinu, odgovorili bismo da upravo on spasava tvorevinu, ali preko crkve s kojom se poistovećuje.

Tako crkva uvodi u večni život i u večno postojanje, a on (Hristos Bog) postaje i ostaje glava crkve i nema crkve bez njega. Svako drugo udruživanje ljudi na političkoj ili socijalnoj ravni bez Boga nije apriori i crkva, ali ta udruženja i ne pokušavaju da ponude ono što jedino crkva nudi, a to je smrt smrti i večni život.

Crkva je jedna, sveta, saborna i apostolska. To je njena osnovna definicija, ako se uopšte može definisati. Dakle, jedna je po istinskom ispovedanju Boga, jedna je po strukturi, jedna kao telo Hristovo, drugim rečima, jedna za čitavu stvorenu prirodu. I pored toga što je njena jurisdikcija razdeljena na pomesne crkve, ona je jedan i jedini organizam tela Hristovog.

Zato je apostol Pavle još u prvom veku zapisao da u crkvi nema „Jelina ni Judeja”. Time pokazuje da je u razvoju čovečanstva čovek stekao mnoštvo identiteta koji sapostoje u njemu, ali da je za spasenje i život večni presudan samo jedan identitet, a to je hrišćanski. Crkva ne ukida druge identitete, kao što je recimo nacionalni, ali i ne ostavlja da taj identitet dominira nad crkvenim.

Ovo je jedna od najvažnijih pouka veronauke, posle pouke o Bogu kao Trojici i Hristu kao Spasitelju koju treba da savlada pravoslavni hrišćanin da bi mogao da se nazove ucrkovljenim hrišćaninom.

Upravo zato granice crkve ne poklapaju se uvek s granicama država. Jurisdikcija neke crkve može biti rasprostranjena u više država, kao što ima primera da u jednoj državi crkvenu jurisdikciju imaju dve ili više crkava.

Arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski Jovan Vraniškovski (Foto: Pravoslavna ohridska arhiepiskopija)

Nedavno je naš patrijarh Porfirije govoreći u Zagrebu upravo o ovome rekao: „Mi nećemo hteti da poistovećujemo crkvu s bilo kojom državom, a kamoli sa bilo kojom partijom, i činićemo sve svim silama, duhovnim, raspoloživim, da ne dozvolimo da nama bilo ko manipuliše.” Crkva ima dužu istoriju od mnogih država koje postoje u našoj savremenosti. Države nastaju i propadaju, a jedino crkva, po obećanju Hristovom, u koje dosledno veruju hrišćani, ostaće do kraja sveta i veka.

Upravo se zato pravoslavni hrišćani više oslanjaju na crkvu koja je večna, nego na nestabilnost država. I tu gonjenja i upotreba sile od strane onih koji imaju moć da upotrebe silu ništa ne pomažu. To je mnogo puta dokazano u istoriji crkve, ali dokazano je i u našoj savremenosti, kroz događaje u Crnoj Gori i Republici Severnoj Makedoniji.

Bliže poznajem događaje u Republici Severnoj Makedoniji i zato bih se više osvrnuo na njih. Udarati silom na crkvu pokazuje ne samo neverovanje crkvenom učenju nego i veliko neiskustvo i nepoznavanje istorijskih pobeda crkve. Crkva ne vraća silom na silu, ali uvek pobeđuje, čak i najveće sile u ovome svetu. Njena prednost je u vremenu, zato što je dejstvo crkve usmereno ka večnosti, a ovosvetske sile, među kojima je i moć država, usmerene su samo prema sadašnjosti, eventualno nekoliko decenija prema budućnosti.

U Severnoj Makedoniji država je brutalno udarila na crkvu, možda je dobila bitku, ali je izgubila rat. Mene je, konkretno, država zatvarala mnogo puta (šest) i time kao da je dobila bitku, uništeno mi je zdravlje i ne mogu da funkcionišem kao ranije, ali izgubili su rat jer Pravoslavna ohridska arhiepiskopija ne samo što je opstojala već je postala ugledna crkva i primer za to kako treba crkva da se organizuje u našoj savremenosti. Ozbiljnost neke crkve pokazuje se kroz spremnost za svedočenje (mučeništvo). Isto je tako bilo kroz istoriju crkve, isto je i danas, počevši od Ukrajine do Severne Makedonije i Crne Gore.

Ljudi u državnim vlastima koji dobro poznaju kako opštu tako i crkvenu istoriju dobro znaju da se treba kloniti borbe sa crkvom, ali nažalost, pojedini vladari, pogotovo u nekim državama gde je većinom pravoslavno stanovništvo, smatraju da crkva treba da bude potčinjena njima. Kao da nisu izvukli nikakvu pouku iz skorije prošlosti kad je to pokušano u bivšem Sovjetskom Savezu, a zatim skoro od svih država koje su pokušale da uvedu komunističku ideologiju. I svi su izgubili rat sa crkvom. Danas se komunizam poistovećuje sa ateizmom, što verovatno i nije sasvim tačno jer sama po sebi ta ideologija i ne mora da bude crkvoborna, ali nažalost, ljudi koji su smatrali da je svet nastao u 20. veku počeli su borbu sa crkvom. Takvih ljudi imamo i danas, koji smatraju da će crkvu lakše da potčine ako je ona na manjoj teritoriji, razdeljena, pa još i posvađana.

Zato je vrlo važno da se crkva odupre takvoj svesti upravo pravim, pravoslavnim učenjem da je ona jedna, nedeljiva po prirodi, ali može, a i ne mora, administrativno da bude podeljena prema državnim granicama na autokefalne crkve.

*Pravoslavna ohridska arhiepiskopija SPC

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

DP
Намера је сигурно била добра. Али само намера није довољна. Нечувене глупости и празне речи разочаравају. Незнање сопственог посла је катастрофално. Хвала Богу то се може надокнадити учењем.
Boris
Podrska i pozdrav vladiki Jovanu i poruka svima koji nijemo posmatraju brutalni progon, zatvaranje i unistavanje zdravlja covjeka cija je jedina krivica da je Srbin. U xxi vijeku...
alisa
Crkva bi trebalo prvo da ispravi vekovnu diskriminaciju zena pre nego sto pokusa sebe da pretstavi kao crkvu za sve, i nastavi price o granicama i narodima !
Историја
У средњем веку се код православних самосталних држава подразумевало да су црквено аутокефалне. Владара је могла да крунише само аутокефална црква или, ако није, да тражи дозволу од надређене. Зато имамо испред сваке префикс народа чија је. То у време апостола Павла није било па то са Грцима и Јеврејима губи смисао и постаје безлично. Први хришћани на питање шта су, одговарају: хришћани ! После Константина полако долази префикс државе. Црква постаје мека (некад и тврда) моћ државе уз коју је !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.