Treća šansa za indeks u Beogradu

Da li su srednjoškolci koji dosad nisu uspeli da upišu željeni fakultet iskoristili i poslednju ovogodišnju šansu da dobiju indeks Univerziteta u Beogradu (UB), znaće se 1. oktobra, kada se okončava treći upisni rok i počinje nova studijska godina, ističe prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu te akademske ustanove. Treći upisni rok je, kako naglašava, u toku, pa UB još ne raspolaže podacima koliko je indeksa podeljeno u njemu, ni da li je odziv brucoša slab. Bulat ističe da je u prva dva roka na ponuđenih 15.090 slobodnih mesta na 31 fakultetu upisan 12.771 akademac, što znači da je onima koji čekaju kraj septembra da uplove u akademske vode preostalo 2.319 mesta. Kada se izuzmu kvote namenjene povlašćenim kategorijama akademaca, poput romske populacije i osoba sa invaliditetom, to precizno znači da je za treći krug ostalo 1.089 redovnih i 1.058 samofinansirajućih indeksa.

Najviše redovnih mesta preostalo je na Poljoprivrednom fakultetu (157 i 110 samofinansirajućih), Filološkom (142 i 193 samofinansirajuća), Tehničkom fakultetu u Boru (130 i 30 samofinansirajućih), Rudarsko-geološkom (122 i 47 samofinansirajućih). Poprilično je nepopunjenih budžetskih indeksa i na Tehnološko-metalurškom (97 i 16 samofinansirajućih), Fizičkom (86 i 11 samofinansirajućih), Šumarskom (64 i 122 samofinansirajuća) i Filozofskom (55 i šest samofinansirajućih). Verovatno najveće interesovanje u prethodnom krugu bilo je za Ekonomski fakultet, na kome je i za treći upisni rok ostalo 14 samofinansirajućih mesta. Jagma je u drugom krugu vladala i za 11 preostalih indeksa na jednom od IT smerova Mašinskog fakulteta, kaže Bulat.

Što se tiče početka sprovođenja vežbi i predavanja, prorektor Bulat naglašava da je na sednici Senata UB preporučeno da svaki fakultet organizuje nastavu na način kojim će prvenstveno zaštititi studente i pritom im pružiti najkvalitetnije moguće znanje. Na Senatu i na sastanku s prodekanima za nastavu sugerisali su i da studenti prve i druge godine imaju što više klasične nastave, kako bi se navikli na akademski način učenja i života, koji je različit od srednjoškolskog.

– Moguće je da će na fakultetima koji imaju male grupe od po 20 akademaca celokupnu nastavu organizovati uživo, a da će na ustanovama s velikim brojem studenata, poput Pravnog fakulteta, predavanja držati onlajn, a vežbe uživo. Naša preporuka je da rukovodstvo fakulteta to odluči u skladu s epidemijskom situacijom, što može da znači da neće baš na svim članicama univerziteta sa brojnim grupama akademaca sve vreme vežbe biti održavane uživo. Bezbednost studenata i nastavnog kadra je prioritet – ističe Bulat, koji je profesor na Medicinskom fakultetu.

On zato apeluje na sve akademce da se vakcinišu i, kako kaže, ugledaju se na kolege sa medicine. Na fakultetu na kome on radi odličan je obuhvat studenata vakcinacijom i, kako naglašava, trenutno iznosi 78 odsto.

– Savetujem i ostalim studentima da se konačno opredele za vakcine protiv virusa korona. Prvenstveno zbog svog zdravlja, a onda i radi roditelja koje mogu da zaraze, kolega s kojima su svakodnevno u kontaktu, zaštite prijatelja, ali i zbog budućnosti i normalnog funkcionisanja države – naglašava dr Bulat.

On je istakao da se ispiti, kao i do sada, neće održavati na daljinu, već isključivo u sedištu visokoškolskih ustanova. U javnosti je nedavno objasnio da su predstavnici UB uputili preporuku dekanima da na fakultetima organizuju vakcinaciju i predavanja o njoj, kako bi studente uputili u prednosti i nedostatke imunizacije.

Profesor dr Lazar Davidović, novi dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, u medijima je istakao da je anketa studentskog parlamenta pokazala da je na šestoj godini njihovih studija vakcinisano 92 odsto studenata, a da će još četiri odsto to uraditi u narednim danima. Na petoj godini je 91 odsto imunizovanih, a još pet odsto namerava da primi vakcinu, dok je na četvrtoj godini studija dosad vakcinisano 84 odsto studenata, uz najavu da još 13 odsto želi da bude imunizovano. Ovako dobar odziv akademaca Medicinskog fakulteta dekan Davidović objašnjava stavom da budući lekari moraju da pokažu kako veruju u ono što će učiti i što će sutra raditi, pa će, u skladu s tim, na masovnu vakcinaciju on uskoro pozvati i brucoše.