Kineska zlatna sedmica

Rukovodstvo Narodne Republike Kine postavlja dugoročne ciljeve kao pozadinu za kreiranje politike. Tako u svoje dnevno delovanje unosi celovitost koja možda nije toliko očigledna u kratkoročnim odlukama.

Danas je 1. oktobar i započinje neradna „zlatna sedmica”, proslava 73. godišnjice proglašenja Narodne Republike Kine, najmnogoljudnije države na svetu koja se može pohvaliti dostizanjem „umereno naprednog društva”. To je jedan od dva stogodišnja strateška cilja vladajuće Komunističke partije Kine (KPK) kojim je obeležen vek od osnivanja (1. jula 1921) jedne od najuspešnijih političkih organizacija u savremenim društvima. Drugi cilj je ostvarenje „potpuno razvijenog socijalističkog društva u svakom pogledu”, na stoleće od proglašenja NR Kine (1. oktobar 1949).

Druga pobeda proslavljena ranije ove godine je iskorenjivanje „apsolutnog siromaštva”, u svojevremeno jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta. U najznačajnijem takvom poduhvatu u istoriji čovečanstva, preko 750 miliona ljudi je izvučeno iz bede.

Vlasti su, takođe, predstavile novi, 14. po redu, petogodišnji plan za period 2021–2025. i dugoročnu viziju za 2035. godinu. NR Kina, sa preko 1,4 milijarde stanovnika, trebalo bi do 2025. da postane zemlja s visokim prihodima, koja prema računici Svetske banke u proseku ima ukupan domaći proizvod (BDP) po pojedincu od 12.536 dolara ili više. Vizija Pekinga za NR Kinu u 2035. jeste zemlja „temeljne socijalističke modernizacije” i udvostručenog BDP čime bi nadmašila Sjedinjene Američke Države kao vodeća svetska ekonomija.

Kao da ovo nije dovoljno čak i za zemlju koja je jedna od najstarijih civilizacija na svetu, kinesko rukovodstvo sada kreće u ostvarenje značajnog koncepta „zajedničkog napretka”. Smatra se da je „zajednički napredak” ključan za unapređenje blagostanja među 1,4 milijarde stanovnika NR Kine dok država nastoji da izgradi potpuno modernu socijalističku zemlju.

Ideju o „zajedničkom napretku” je pominjao pedesetih godina prošlog veka prvi vrhovni vođa NR Kine Mao Cedung, kada je zemlja bila mnogostruko siromašnija. Više puta je o toj ideji govorio tvorac kineskih reformi i otvaranja Deng Sjaoping osamdesetih godina prošlog veka, kada je domaći privatni sektor počeo da se pojavljuje u nekim regionima.

Postoji konsenzus među Kinezima o prednostima ekonomskih reformi i otvaranja za poboljšanje životnog standarda poslednjih 40 godina. Do 2019. godine ukupan BDP je porastao 60 puta, a prihod po glavi stanovnika je 25 puta veći. BDP po glavi stanovnika povećan je sa oko 1.000 dolara u 2001. na 10.000 u 2020. i očekuje se da će do 2035. dostići 30.000 dolara.

Decenije ekonomske liberalizacije donele su ogromno bogatstvo, stvarajući srednju klasu od 340 miliona ljudi koja zarađuje između 15.000 i 75.000 dolara godišnje. Sve više Kineza uživa u pripadnosti srednjoj klasi, s privatnim vlasništvom, ličnim automobilima, poboljšanom zdravstvenom zaštitom, gomilanjem finansijske imovine i sposobnošću da svojoj deci priušte putovanja ili obrazovanje u inostranstvu. Predviđa se da će srednja klasa u NR Kini dostići 500 miliona do 2025.

Povrh toga, Kina je do kraja 2020. imala 5,28 miliona „milionera”, s bogatstvom domaćinstva iznad milion dolara. U Kini nastaju novi milijarderu bez presedana, više od 250 samo prošle godine. NR Kina se u 2021. može pohvaliti sa 1.058 milijardera – 50 odsto više od američkih 696.

No, uprkos rastućem prosperitetu, Kina je iskusila sve veće nejednakosti u prihodima. Prema izveštaju banke Kredi Suis iz 2020, jedan odsto najbogatijih Kineza držao je 30,6 odsto bogatstva zemlje, u poređenju sa 20,9 odsto pre dve decenije. U 2019. odnos prihoda seosko – gradsko stanovništvo iznosio je 2,325 u korist potonjeg. Džini koeficijent (na skali od nula i potpune jednakosti do jedan – krajnje nejednakosti) bio je 0,465. Jedva zadovoljavajući rezultat, ocenjuju kineski ekonomisti.

Premijer Li Kećeng rekao je 2020. godine da Kina ima 600 miliona ljudi koji žive s mesečnim prihodom od 1.000 juana (154 dolara), jedva dovoljno da pokrije mesečnu stanarinu u gradu srednje veličine. Ovom podatku nacionalnog statističkog biroa, ipak, treba dodati da veliki broj Kineza ima još jedan ili više sporednih prihoda.

Još 2012. je ambiciozni predsednik NR Kine i generalni sekretar KPK Si Đinping rekao na 18. Partijskom kongresu da ljudi teže „boljem obrazovanju, stabilnijim radnim mestima, višim prihodima, većoj socijalnoj sigurnosti, boljoj medicinskoj i zdravstvenoj zaštiti, unapređenju uslova stanovanja i čistijem okolišu”.

Si je na avgustovskom zasedanju najvišeg partijskog odbora za ekonomska i finansijska pitanja poručio: „Možemo dozvoliti nekim ljudima da se prvo obogate, a zatim usmeravati i pomagati drugima da se zajedno obogate... Možemo podržati bogate preduzetnike koji vredno rade, legalno posluju i preuzeli su rizik za pokretanje poslovanja... ali isto tako moramo dati sve od sebe da uspostavimo ’naučni’ sistem javnih politika koji omogućava pošteniju raspodelu prihoda.”

Prema beleškama sa sastanka, „zajednički napredak” je opisan kao sredstvo za „pravilno bavljenje odnosom između efikasnosti i pravičnosti”. Koncept se odnosi na bogatstvo koje svi dele i u materijalnom i u kulturnom smislu. Blagostanje se ne odnosi samo na nekolicinu niti se radi o apsolutno jednakoj preraspodeli, a do njega bi trebalo napredovati korak po korak. Istovremeno je naglašena potreba očuvanja neprobojne ekonomije koja omogućava uravnoteženje bogatstva.

Na sastanku je obećano da će biti „razumno prilagođeni visoki prihodi”, ohrabriti donatorstvo i primeniti druge strategije kako bi raspodela prihoda u zemlji bila doveo u idealniju strukturu u obliku masline, malu na oba kraja i obimnu u sredini. Razni planovi uključuju povoljne promene poreza i socijalna davanja osobama sa srednjim prihodima; više politika koje povećavaju zarade onima u grupama s niskim prihodima; i suzbijanje prakse i „rupa” koje mogu dovesti do „nezakonitog prihoda”. To bi trebalo da omogući veću društvenu mobilnost i bolji pristup obrazovanju.

Đeđijang, jedna od najbogatijih kineskih provincija, proglašena je pokaznom zonom za istraživanje novih puteva ka „zajedničkom napretku”, prikupljanju iskustava i služiće kao primer za načine na koji se država može uhvatiti u koštac s problemom neuravnoteženog i neadekvatnog razvoja. U Đeđijangu je, pored ostalih, sedište poznate „Alibaba grupe”, a u privrednu razvijenost provincije na istočnoj obali NR Kine mogao je da se uveri i ovaj autor prilikom studijske posete u proleće 2015.

Rukovodstvo pokrajina planira da izgradi pilot-zonu za „zajednički napredak”. Godišnji raspoloživi prihod po stanovniku žitelja, kojih je sada oko 65 miliona, dostići će 75.000 juana (sada preko 11.600 dolara) do 2025. Godišnje će 80 odsto stanovnika imati raspoloživi prihod domaćinstva od 100.000 do 500.000 juana. Razlika u prihodima između gradskog i seoskog stanovništvo biće održavana na „razumnom” nivou.

Urednik i novinar