Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zakonom o sezoncima i stranci na građevini

Novim propisom dozvoljeno je da se zaobiđe Zakon o zapošljavanju stranaca i da se radno angažuju svi oni koji bez vize uđu u Srbiju
(Фото А. Васиљевић)

Nacrt zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima nedavno je prošao javnu raspravu posle koje će uslediti dopuna i usvajanje, ali je u ovoj etapi naišao na otpore pravnika i sindikata. Oni smatraju da ovakvim zakonom radnicima nije obezbeđena dovoljna pravna zaštita, da je nacrt neustavan, samo na strani poslodavaca, ne i radnika, i da ne postoji potreba za njim, jer je sve to moglo da se uredi manjim izmenama u već postojećim zakonima.

Bojan Urdarević, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, posebnu pažnju skreće na član šest koji se odnosi na stranu radnu snagu.

– Taj deo je zaista problematičan, jer je primenom novog zakona, u koji su od sada uključeni i sektori građevine, turizma i ugostiteljstva, kao i kućni poslovi, dozvoljeno da se zaobiđe Zakon o zapošljavanju stranaca i da se radno angažuju svi oni koji bez vize mogu da uđu u Srbiju. A takvih je, kao što znate, dosta, počev od radnika iz država u okruženju, Indijaca... – poseća profesor.

On dodaje da se upravo u građevini spominje broj od 130.000 zaposlenih, ali se ne zna koliko je radnika iz naše zemlje, a koliko došljaka, jer naši vrlo često odlaze da rade u inostranstvu.

– Zato, kada se donosi ovakav zakon, treba sagledati što više činjenica pa raspisati javnu raspravu, a ne ovako, na o-ruk. NALED nije uradio valjanu analizu o posledicama i efektima koje ovaj zakon može da proizvede u pravnom sistemu naše države. Pošao je od hipoteze da to što važi za poljoprivredu (nakon donošenja aktuelnog zakona sa 3.500 sezonaca broj registrovanih se popeo na 26.000), da će važiti i za nove delatnosti koje su zakonom dodate – objašnjava profesor.

Pita se na osnovu čega nadležni tvrde će ono što je dalo rezultate u poljoprivredi dati rezultate i u recimo građevini?

- Novim zakonom vodeće grane privrede trebalo bi da se svedu na rad van radnog odnosa, jer svi ti sektori ponuđeni u novom nacrtu se sada tretiraju kao rad van radnog odnosa. To znači da će od sada zakonodavac kada sledeći put uoči gde je povećan obim rada moći da pridodaje nove i nove sektore u već postojeći zakonski tekst, a sve novajlije u poslu će se tretirati kao radnici van radnog odnosa, kao radnici bez radne zaštite – otkriva on i priznaje da je reč o tehnički potpuno pogrešnom pristupu, jer je zakonodavac taksativno odredio koji su to poslovi koje neko može da radi van radnog odnosa.

- Nisam čuo da u građevinskom sektoru imate čoveka koji je zadužen samo za utovar i istovar materijala, jer to rade radnici koji su već na terenu. Po novom zakonu se ispostavlja da poslodavac treba da plati nekoga ko će samo da istovaruje materijal, a čim završi svoj posao moći će da ode kući. To tako ne funkcioniše u realnosti. Drugo, ko će to sve da kontroliše, kako će inspektor da utvrdi na licu mesta da li je neko limer, tesar, kranista ili samo istovarujete materijal. Time su radna prava ugrožena – zaključuje naš sagovornik.

Da je nacrt zakona loš i da je dodatno regulisanje ove oblasti nepotrebno, smatraju i organizacije okupljene oko inicijative „Živim i van sezone“.

- Zakon štiti poslodavce od sudskih presuda za radnu eksploataciju, čime se uvodi dodatna pravna nesigurnost za sve radnike. Uočljivo je, recimo, da će privremeno angažovanje stranih radnika dovesti do stvaranja novih oblika radne eksploatacije. Znamo da će poslodavci koristiti ovaj zakon u onoj meri u kojoj im odgovara i menjati status sadašnjih zaposlenih jeftinijim radnicima. Zato još jednom ponavljamo da treba povući zakon – uveravaju u inicijativi.

Deo koji se odnosi na angažman strane radne snage naveden je u nacrtu zbog pređašnjih iskustava sa nedostatkom radnika u poljoprivredi, napominju u NALED-u.

Irena Đorđević, iz NALED-a, podseća da je za više od godinu i po dana u poljoprivredi ukupno bilo prijavljeno 30 stranaca, od 53.000 sezonaca registrovanih u sistemu. To je dokaz, dodaje ona, da na ovaj način strana radna snaga neće zameniti domaće radnike.

– Ovim sistemom im se samo omogućava da budu registrovani. Za njih se plaćaju porezi i doprinosi, osigurani su u slučaju povreda na radu, a država dobija sredstva u budžetu od njihovog rada. Sistem svakako nije pravljen kako bi se migranti masovno angažovali na građevini. Jer, ti isti radnici i sada rade, ali je poenta da se oni ne vide u sistemu. Zato, ovim zakonom možemo da vidimo ko su oni, kolika je njihova zastupljenost, da kreiramo rešenja za njih – najavljuje Đorđevićeva.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.