Obelisk kompletno obnovljen

Postavljen ad hok u čast Prvog samita nesvrstanih septembra 1961. godine obelisk je, umesto da bude privremeno rešenje, postao trajno obeležje na uzvišenju kod Brankovog mosta i od tada do danas dva puta je dobio novo odelo. Za 32. rođendan uoči održavanja Devetog samita nesvrstanih zemalja 1989. godine u Beogradu i sada kada je napunio 60 godina, odnosno posle šest decenija od tog političkog događaja.

Grad je sa dva miliona dinara finansirao obnovu obeliska od 25 metara koji pripada prostorno kulturno-istorijskoj celini „Kosančićev venac”, a posao, izrada tehničke dokumentacije za sanaciju spomenika i konzervatorski nadzor, izveden je u režiji gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo – Beograd” koje je obnovilo oštećene staze i mobilijar parka.

– U zoni postamenta demontirana je devastirana kamena obloga, zajedno sa komemorativnom bronzanom pločom. Sanirano je betonsko jezgro, izrezane su nove ploče kamene obloge postamenta, dimenzija i završne obrade u svemu prema autentičnim, i njima je ponovo obložen postament spomenika. Nova kamena obloga premazana je antigrafitnom zaštitom. Komemorativna bronzana ploča je očišćena i konzervirana i ponovo montirana sa čeone strane postamenta... – deo je izvedenih popravki koje je popisao Zavod.

Obelisk sa grbom prestonice neće se seliti sa te lokacije, a ispod njega planirana je izgradnja podzemne garaže čiji će krov praktično biti zelena kapa sa spomenikom za koji Zavod kaže da „predstavlja arhitektonsko-urbanističku vrednost, urbani reper i značajnu istorijsku vrednost kao materijalno svedočanstvo Pokreta nesvrstanih”.

Pre nekoliko godina na stranicama „Politike” rasvetljena je enigma ko je autor spomenika koji je pre šest decenija na simboličan način pozdravio najviše delegacije zemalja „trećeg sveta” koje su se prvi put okupile u tadašnjoj jugoslovenskoj prestonici. U nedostatku zvanične dokumentacije o tom znamenju, a na osnovu svedočenja brojnih arhitekata, za uređenje prestonice uoči međunarodnog skupa, uključujući i podizanje spomenika u obliku obeliska, bio je zadužen projektni tim sa arhitektom Dušanom Milenkovićem na čelu.

Njegov kolega Svetislav Ličina predložio je mesto na kojem obeležje od tada stoji i za njegovu izradu upotrebio je dva trougaona stuba za dalekovode tako što ih je spojio.