Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako su Danci uspeli da ukinu sve epidemijske mere

Ovde postoji veliko poverenje građana u institucije, vladu i zdravstvo, kaže Jasmina Mitrović Marić, ambasadorka Srbije u Danskoj, objašnjavajući činjenicu da je vakcinisano više od 85 odsto Danaca
Вакцинисано више од 85 одсто Данаца: Копенхаген (ЕПА ЕФЕ - К.Р.)

Od našeg specijalnog izveštača iz Kopenhagena - 

Ne morate da nosite masku, mi smo pobedili koronu – rekao nam je najpre taksista koji vozi po Kopenhagenu, a potom i recepcioner u hotelu danske prestonice, prodavačica u butiku i vozač turističkog autobusa koji žuri da putnike na vreme preveze do dvorca Amelienborg, gde se tačno u podne obavlja smena kraljeve garde.

Da ste nekim slučajem prespavali poslednjih godinu i po dana i probudili se početkom oktobra u Danskoj, gotovo ni po čemu ne biste mogli da zaključite kako se čovečanstvo bori s najvećom pandemijom u poslednjem veku i da je od virusa korona do sada preminulo oko pet miliona ljudi u svetu.

Iako su nam u ambasadi ove zemlje u Beogradu rekli da se Srbija nalazi na takozvanoj narandžastoj mapi zemalja, što znači da moramo imati dovoljno dobar razlog za putovanje u Kraljevinu Dansku, i napomenuli da policija procenjuje svakog turistu i njegovu svrhu putovanja, po sletanju na aerodrom u Kopenhagenu službenik granične policije zatražio nam je samo dokaz o vakcinaciji. Nakon letimičnog pogleda u „zeleni sertifikat” koji izdaje Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, začuđeno je konstatovao: „Tri puta ste vakcinisani? Svaka čast!”

Iako je prosek novozaraženih virusom korona u Kraljevini Danskoj oko 440 ljudi dnevno – na prosečno 35.000 testiranih, a broj smrtnih slučajeva jedan ili dva, maske su obavezne jedino na aerodromu. Istine radi, treba reći da se na ulazu u gotovo svaki objekat u Kopenhagenu, počevši od prodavnice prehrambenih proizvoda do muzeja, nalazi sredstvo za dezinfekciju ruku. Međutim, suvo pranje ruku je preporuka, a ne obaveza.

Danska je 10. septembra ukinula sve mere restrikcije uvedene zbog virusa korona, nakon što je vakcinisano više od 85 odsto stanovništva, a kako u razgovoru za „Politiku” objašnjava Jasmina Mitrović Marić, ambasador Srbije u Danskoj, doktrina koju je primenila vlada ove zemlje u borbi s pandemijom i danas se oslanja koliko na kulturološki specifikum samog naroda, način života i poimanje kolektivne odgovornosti toliko i na efikasnost u donošenju odluka – i kada je valjalo pooštriti i kada je trebalo popuštati mere.

– Danska je 10. marta prošle godine klasifikovala kovid 19 kao bolest koja predstavlja „kritičnu pretnju za društvo” i među prvim zemljama u Evropi, kao i Srbija, deluje brzo i čvrsto i uvodi nacionalni „lokdaun” i zatvara granice. Bilo je tu i dodatne sreće u nesreći jer Danska deli kopnenu granicu samo s Nemačkom, što olakšava upravljanje prelazima u svakom smislu, a naročito u doba ovakvih iskušenja. Pa opet, podaci govore da je najviše prenosa infekcije došlo od domaćih državljana koji su doputovali sa skijanja iz Austrije i Italije, a manje od stranaca.

Vlada je brzo zabranila velika okupljanja, zatvorila škole i vrtiće i ozbiljno ograničila putovanja. Zdravstveni sistem, s tradicijom velikog javnog sektora i manjeg broja privatnih bolnica, brzo se organizovao. Nigde se nije moglo bez negativnog testa, počevši od frizera, preko prodavnica do institucija kulture.

Država je omogućila besplatno testiranje PCR brzim testovima uz besprekornu organizaciju – gotovo u svakom parku postavljen je šator za brzo testiranje, a na trgovima i ulicama bili su parkirani mobilni autobusi, u kojima je bilo moguće uraditi test na koronu. Tako je, na početku izbijanja pandemije, vlada poprilično uspela da kontroliše situaciju i sprovodi nepopularne ali svrsishodne mere protiv širenja zaraze – priseća se naša sagovornica.

Ona dodaje da je postepeno ukidanje mera počelo u martu, kada je Danska uvela takozvane kovid pasoše, da bi već početkom avgusta ukinula potrebu za njima prilikom posete muzejima i događajima u zatvorenom prostoru sa manje od 500 ljudi. Od polovine avgusta maske nisu više bile obavezne, a dan za pamćenje postaje 10. septembar, kada je ukinuta i poslednja restriktivna mera koja se odnosila na zahtevanje kovid pasoša za ulazak u noćne klubove. Danska tako postaje jedina država u Evropi koja je ukinula sve restrikcije unutar zemlje i proglasila da je kovid 19 „obuzdan”.

Da bi se sačuvao teško osvojen prostor normalnog života unutar zemlje, morale su da ostanu i da se zategnu spoljne restrikcije u vezi s putovanjima i graničnim prelazima, a iz dana u dan uslovi za ulazak prilagođavaju se razvoju situacije u svakoj pojedinačnoj zemlji – za pojedine države pooštrava se režim ulaska, dok za druge olakšava, prema dnevnim parametrima svake države ponaosob. Srbija je sa liste „žutih” zemalja 11. septembra stavljena u grupu država „narandžaste” liste, što znači da je za putovanje potrebno ispuniti više uslova.

Na pitanje kako je Danska uspela da imunizuje čak 85 odsto građana, Jasmina Mitrović Marić kaže da u ovoj zemlji tradicionalno postoji veliko i stabilno poverenje građana u institucije, vladu i javno zdravstvo.

– Kada nesreća zakuca na vrata i kada se nalaze pred životnim izazovima i „biti ili ne biti” situacijom, Danci će verovati institucijama države, nikako ličnostima iz popularnog i zabavnog miljea. Jedine javne ličnosti koje u vremenima krize imaju uticaj na ovdašnju javnost jesu one koje su autoritativno utemeljene u problemu koji je pred zajednicom.

U tradiciji i kulturi Danaca je da veruju u zdravstvene vlasti i u institucije, a veoma su ponosni na viševekovnu tradiciju krunisanih glava. Kraljica Margareta Druga je javno istupila na početku pandemije i „nežno ali autoritativno ohrabrila Dance da budu racionalni i strpljivi, te da poštuju mere u cilju javnog dobra”, kako su danski mediji ocenili poruku svog suverena – dodaje naša sagovornica.

– Iako je ostavljena sloboda građanima da odluče da li će se vakcinisati, napori su bili usmereni ka istom cilju: predstavnici svih javnih institucija, počevši od premijerke, Ministarstva zdravlja, pa sve do Danske zdravstvene službe, apelovali su na poštovanje mera i ukazivali da je vakcinacija jedini način za otvaranje društva. Rezultat toga je da se, prema podacima Danske zdravstvene službe, odnosno Danskog instituta za serume, što je neka vrsta parnjaka našem „Torlaku”, u postupku imunizacije nalazi 86,7 odsto stanovništva, dok je potpuno vakcinisano 85,18 odsto – to jest 4,3 miliona ljudi.

Kada je primećeno da je manje vakcinisanih u grupi mladih, Danska je sprovela kampanju u avgustu usmerenu na ciljnu grupu od 20 do 29 godina. Otvoreni su posebni vakcinacioni centri u blizini univerziteta i škola, gde je omogućena vakcinacija bez prethodnog zakazivanja – podseća Jasmina Mitrović Marić.

Osim što imaju jak osećaj odgovornosti prema zajednici, danski državljani teško mogu biti zavedeni teorijama zavere, a nisu ni skloni da šire paniku zbog virusa korona, primećuje ambasadorka Srbije u Danskoj i dodaje da su premijerka Mete Frederiksen i vlada sve vreme pandemije imali čvrst stav da su restrikcije neophodne i ukazivali na opasnosti od korone. Premijerka je izjavila da su vakcine „superoružje” protiv pandemije i da se zbog toga mora obezbediti globalni pristup jer „niko nije bezbedan dok svi nisu bezbedni”.

Danska je u stalnoj komunikaciji sa građanima, kontinuirano informiše i detaljno objašnjava ulogu vakcine, dejstva i kontraindikacije. Koriste se svi kanali komunikacije i različiti medijski pristupi – od video-poruka, crtanih filmova, stripova, klipova do klasičnih brošura, pamfleta i letaka. Vlast posebno pokušava da apeluje na imigrantsku zajednicu jer je među njima, prema podacima zdravstvenih ustanova, najmanji procenat vakcinisanih.

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vasa
Vrlo dobar clanak ! Danci su jedan stari, kulturan, civilizovan narod. I imaju jednu cenjenu, cestitu i nekorumpiranu vladu u koju imaju poverenja i koju postuju.
zaliv.net
Mi sa razvijenom demokratijom i sa narodom koji je odgovoran i savestan ne mozemo da se poredimo ama bas ni malo. Primera radi, znam Danca koji je posetio Srbiju i ne moze da veruje da ljudi tresu pepeljare iz automobila pred semaforima, ne moze da veruje cak ni u to da ljudi puse u kolima i tresu cigaru kroz prozor kao da iza nema nikoga....da ne pominjem djubre po ulicama i slicno. Rec je o osnovnoj kulturi mi to nemamo
Ништа није труло у држави Данској у XXI веку
"PCR" тест није брзи ПЦР тест. Брзи ПЦР тест не постоји, већ брзи антигенски тест. Осим тога, Данска није држава на коју Србија на било који начин може да се угледа у смислу поверења грађана у државне институције. Јер, да би то било изгледно макар приближно, потребно је да се у Србији много штошта измени, и то из корена, па да потом те промене потрају барем неких 150 година. Па тек онда да се поредимо са Данском каква је сада.
Lillah
Izrael je to već prošao, pa vratio mere.
Kao uvek
I za mesec dana drugom i kod starijih trećom vakcinom smirio situaciju. Doviđenja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.