Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Čudesna pobeda u plitkom brlogu

Umesto da potpuno razvrgnemo DPS nasleđe i uspostavljene principe navodnog crnogorskog samoodržanja koje je iz praktičnih razloga instalirao Đukanović, na vrhovima prstiju se skakuće po tom lopovskom minskom polju i svako malo uzvikuje: ne brinite, čuvamo biće Crne Gore! Mi smo patriote! Svesno ili ne taj izveštaj svaki put se na daljinu predaje Milu Đukanoviću, vrhovnom vođi i traseru nekog „polusvetog” puta u budućnost
Новица Коцић

Ni u onom euforičnom trenutku od 30. avgusta prošle godine nisam pomislio „lako ćemo” u vremenu koje je dolazilo. Nikada nisam očekivao da URA sprovodi „naš” program, da zaboravi na svoje glasače i postane privezak dve velike koalicije.

Taj nivo politike i nije tako zahtevno razumeti. Prosto, zaista smo različiti. Svaka od naših strana veruje da je ta pozitivna razlika u njenu korist.

Uz velike pobede idu i takva odricanja, idu i nepravde, more loših poteza i odluka, navikavanja koja, iz iskustva, besomučno dugo traju, tapkanje u mestu i redom. Uz poraz ide samo nepodnošljivost poraza.

Možemo li izaći iz ovog začaranog kruga?

Možemo li zajedno napraviti još koji neophodni korak da se ovo društvo pomeri napred, promeni i oslobodi užasa, nasleđenog straha i patnje?

Sve smo znali kada smo krenuli zajedno. Sve! Znali smo da nećemo ostvariti svoje ključne programske ili identitetsko-kulturološke težnje. Znali smo da je savez različitih u euforiji pobede vrlo težak, da kompromis od juče, sutra već izgleda kao predaja, izdaja ili propast. Izgled, međutim, često vara.

Znali smo da je pred nama mnogo više od pukog preuzimanja izvršne vlasti.

Zaglibili smo se, ipak, odmah do grla. Dokazali su mnogi, mnogi i od lidera, da nisu ni očekivali pobedu – neki su to potvrdili i neučestvovanjem u predizbornim kampanjama. Pobeda i nije bila klasična političko-partijska, programska, nego svenarodna, nagomilana fascinantnim litijskim otporom, socijalnom nepravdom i odavno prekipelom bezdušnošću DPS-a.

Ljudi su očekivali više, a mi se, čak, nismo ni potrudili. Ne znači to da iko žali za DPS-om, ali izvesno je razočaravajuće gledati kao se čudesna pobeda davi u nekom plitkom brlogu na koji smo se nameračili čim smo iskoračili iz onog dubokog i strašnog.

Možemo li, međutim, još koji korak dalje?

Ostali smo, za samo godinu „vladanja”, mnogo dužni ljudima.

Pretimo jedni drugima izborima, novom vladom i ničim – jedino i pravo ime za nemenjanje ničega. Uglavnom smo u pretpolitičkom, seoskom koloritu gde su večno dvojica protiv trećega.

Od URA nisam očekivao čudo. Nije se ni dogodilo, ali ne zbog moje sumnjičavosti nego zbog namenski, s ciljem naduvanog straha, kojega Abazović svakodnevno mora da izdušuje ne bi li dokazao da mu je Crna Gora svet pre svakog drugog, posebno albanskog i nadasve srpskog, mada niko pouzdano ne zna šta to znači izuzev Đukanovića koji je „stvorio” oba.

Umesto da potpuno razvrgnemo DPS nasleđe i uspostavljene principe navodnog crnogorskog samoodržanja koje je iz praktičnih razloga instalirao Đukanović, na vrhovima prstiju se skakuće po tom lopovskom minskom polju i svako malo uzvikuje: ne brinite, čuvamo biće Crne Gore! Mi smo patriote! Svesno ili ne taj izveštaj svaki put se na daljinu predaje Milu Đukanoviću, vrhovnom vođi i traseru nekog „polusvetog” puta u budućnost.

Ako se, međutim, čuva DPS-ova pokvarena matrica, naša zajednička pesma nikada neće postati horsko pevanje različitih glasova nego će ostati kuknjava i naricanje izgubljenih i uplašenih.

Moramo, dakle, odbaciti Đukanovićevo tempirano nasleđe jer tu nema ničega uzvišenog i vrednog čuvanja – samo polja posejanog razdora, duboko usijane mržnje i straha zaogrnutog krupnim lažavinama besramnog „vođe”!

I danas sam spreman, trenutno i na vlastitu političku štetu, da podržim građenje one Crne Gore koja pripada svima, jer nadogradnja Đukanoviće nikada neće biti ništa više od istorijskog zamorčeta njenog dojučerašnjeg većinskog vlasnika. Đukanović ne sme biti mera stvari; ni vladi, ni strankama većine, jer mi nismo izabrani da nastavimo pogrešan put, nego da gradimo jasno novi.

Možemo li još koji korak dalje i zajedno?

Ne moramo i bilo bi nepošteno da nastavimo ako nećemo ispuniti obećano, ako ćemo nastaviti istim stazama koje su drugi utabali za nas.

Ne razumem stav da rekonstrukcija vlade dolazi u obzir samo ako će novi ministri biti nestranačke ličnosti. To, ovoga puta čak nije ni želja premijera. Stvar nije u tome da se prosto jedan ministar zameni drugim – sličan sličnim. Treba nam vlada u kojoj će se raditi složno i koju će nesumnjivo podržavati većina. Đukanović bi je napadao kao izdajničku, što je čast za svakoga patriotu, ali bi istovremeno njegovi ubrzo shvatili da je on ključni problem DPS-a koji će potonuti u radikalnu komitsku baruštinu ili se osloboditi „slepog vođe”. Nesporazumom i svađom samo ga hranimo.

Ipak, stranke nisu samo čelni ljudi, uostalom, neki smo se povukli sa izbornih lista da bi „ona pobeda” uspela. U strankama su i tihi ljudi puni znanja i strpljenja – oni koji su žrtvovali mnogo u minule dve decenije. Zar nismo dužni da ih uvažimo makar onoliko koliko se pojedine partije bore za kadrove DPS-a – za njih koji su do juče bili „starešine paviljona”?

Maštati o novim, poželjnim političkim partnerima dopušteno je i relaksirajuće. Politika, međutim, naročito ona državna, nije mašta nego surovi praksis, matematika koja traži rezultat, a ne usložnjavanje jednačine do nivoa nerešivosti. Može i tako, samo da se dogovorimo; neki ćemo drugačije nego do sada. Ako razboritost i strpljenje nisu vrline potražite onda bezlične i sebi slične. Iznenadićete se koliko ih je i kako se teško dogovoriti s njima – skoro kao i sa sobom.

Predsednik Ujedinjene Crne Gore

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.