Četvrtak, 09.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

OPEK nezainteresovan za svet koji „gori”

Vodeći proizvođači uglja, nafte, govedine i stočne hrane, poput Saudijske Arabije, Irana, Brazila, protive se izveštaju o merama ograničenja globalnog zagrevanja, poput hitnog prestanka upotrebe fosilnih gorivaViše se ne šuška o tome da se bogate vlade, preokupirane prodajom nafte i masovnom proizvodnjom mesa, mršte na pomen teme zvane klimatske promene. Sada se, uoči zvučnog samita koji povodom preteranog zagrevanja planete treba da bude održan u Glazgovu, otvoreno priča i piše o onima kojima ne odgovaraj
(EPA-EFE/TANNEN MAURY)

Svega nekoliko dana pre konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, javnost je saznala da pojedine države lobiraju da se izmeni ključni izveštaj na osnovu kojeg će učesnici samita doneti važne odluke o tome kako da uspore štetne klimatske promene i održe globalno zagrevanje na nivou od 1,5 stepeni Celzijusa, što je, uostalom predviđeno Pariskim sporazumom, koji je, da napomenemo – obavezujući.

Kopija komentara država i nacrt izveštaja zapali su u ruke timu istraživačkih ekoloških novinara „Grinpisa”, koji su ih dalje adresirali na Bi-Bi-Si. Na osnovu njihovih saznanja, Saudijska Arabija, Iran i druge članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), potom Australija i Japan, lobiraju protiv preporuke da se više ne koriste fosilna goriva. Oni traže od tima koji je za potrebe samita radio analize da prikaže kako je potreba za prestankom korišćenja fosilnih goriva manja nego što zapravo jeste. Preispituje se, kako navodi Bi-Bi-Si, i politika davanja novca siromašnim zemljama za potrebe prelaska na zelenu energiju. Navodno postoji pisani trag o tome da su 32.000 dopisa sačinile vlade, kompanije i ostali koje direktno dotiče izveštaj koji naučnici pripremaju za UN, a koji treba da postavi korake neophodne za borbu protiv globalnog zagrevanja. Reč je o procenama koje naučnici sačinjavaju za UN na svakih šest godina. Na osnovu njihovih preporuka donose se odluke o merama koje je neophodno preduzeti. Poslednji izveštaj biće ključni dokument na novembarskom samitu u Glazgovu.

Postavlja se pitanje šta se može očekivati od susreta svetskih lidera u Glazgovu i još važnije od prvog obavezujućeg, pariskog sporazuma, kada najbogatije vlade imaju ovakav odnos prema mišljenju naučnika u vezi s gorućim problemom koji se tiče celog sveta. Neki od njih, recimo, tvrde da nema potrebe da se upotreba fosilnih goriva ukida preporučenom brzinom. Drugi su tražili da „fraze” poput „neophodnost hitne i ubrzane akcije smanjenja na svim nivoima” budu izbrisane iz analiza. Ne dopada im se ni zaključak da se moraju ugasiti termoelektrane na ugalj iako je okončanje upotrebe uglja jedan od navedenih ciljeva konferencije UN.

Saudijska Arabija je među najvećim proizvođačima nafte, a Australija među najvećim izvoznicima uglja. Čuje se da Brazil i Argentina, dva najveća proizvođača govedine i stočne hrane, dižu glas protiv preporuka da je smanjenje konzumacije mesa neophodno kako bi se umanjila emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte. Naime, u zaključku naučnika stoji da bi ishrana zasnovana na biljnoj osnovi mogla da umanji emisije gasova do 50 odsto u poređenju s prosečnom stopom, kada je reč o zapadnjačkom načinu ishrane. Štaviše, kako navodi Bi-Bi-Si, obe zemlje traže da se uklone ili izmene određeni delovi ovog teksta, pogotovu oni koji tvrde da je govedina visoko ugljenična hrana. Negodovanja Švajcarske usmerena su na delove koji kažu da je zemljama u razvoju neophodna finansijska podrška bogatih zemalja, dok je Indija otišla korak dalje tvrdeći da su pristrasna gotovo sva poglavlja protiv nuklearne energije, za koju kažu da je „etablirana tehnologija s dobrom političkom potporom, uz izuzetak nekoliko zemalja”.

Nameće se pitanje šta će od izveštaja ostati i šta se može očekivati kad je reč o predstojećem samitu i obavezujućem Pariskom sporazumu. Neki od naučnika koji su učestvovali u sastavljanju preporuka kažu da ne postoji pritisak na njihov tim da prihvate komentare vlada i da lobiranje nema efekta ako njihove tvrdnje nisu naučno opravdane, te stoga oni neće biti uključeni u izveštaj. Ali sve i da je tako, reakcije vodećih aktera govore u kojem smeru idu napori da se zaista pomogne planeti dok struka uporno upozorava da bi bez drastične akcije uskoro moglo biti kasno da se globalno zagrevanje zadrži na najviše 1,5 stepeni. To bi zahtevalo zatvaranje ili ekološku rekonstrukciju postojećih elektrana na ugalj i prirodni gas u narednih 10 do 12 godina – bez puštanja u rad novih kapaciteta.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.