Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako RS planira da vrati dejtonske nadležnosti

Prosto povlačenje saglasnosti od strane RS dovoljno je da delegitimiše zakone BiH, kaže pravnik Milan Tegeltija
У Сарајеву тврде да се о ингеренцијама може расправљати само у Парламенту БиХ (Фото Парламент БиХ)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da će 16. ili 17. novembra biti održana sednica Skupštine Republike Srpske, na čijem dnevnom redu će biti pitanje oduzetih nadležnosti. Dodik je juče novinarima ponovio da je neophodno da Srpska povuče ranije date saglasnosti na formiranje Oružanih snaga BiH, Visokog sudskog i tužilačkog saveta i Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Tvrdnje sarajevskih političara da centralni organi vlasti u BiH po Dejtonskom mirovnom sporazumu imaju mogućnost da od entiteta preuzmu ingerencije o kojima se dogovore dve strane – Republika Srpska i Federacija BiH – samo su delimično tačne, jer su takvi dogovori, sem što su u minule dve decenije uglavnom nastajali pod snažnim pritiskom spolja, sprovedeni samo polovično, tvrde pravni eksperti u Banjaluci.

Oni iznose argumentaciju, kojom ujedno najavljene korake Banjaluke pravdaju kao ustavne i legalne, kako nakon nametanja zakona od strane visokog predstavnika kojima su uspostavljani zajednički organi BiH, a potom i usvajanja tih rešenja u Parlamentu BiH, nije došlo do izmena Ustava BiH, a reč je, kako ističu, o ustavnoj materiji. Tako se, na primer, desilo da posle uspostavljanja jedinstvene vojske u Ustavu BiH, ali i ustavima oba entiteta, još postoje entitetske vojske, kao i kompletan sistem pravosuđa ili obaveštajne službe.

Stoga, ističu pravnici u RS, procedura formiranja zajedničkih institucija BiH nije sprovedena do kraja i na to se Republika Srpska poziva kad najavljuje da će preuzeti nazad sporne ingerencije, tvrdeći da bez izmena Ustava BiH, dogovora zapravo – nije ni bilo.

„Prosto povlačenje saglasnosti od strane RS dovoljno je da delegitimiše zakone koji su na takav način nastajali”, kaže pravnik Milan Tegeltija, inače savetnik Milorada Dodika, člana Predsedništva BiH iz RS.

Iz Federacije BiH kao argument koriste to što se u Dejtonskom sporazumu – sem što su u njemu nabrojane izvorne ingerencije BiH – predviđa mogućnost uspostavljanja novih institucija na centralnom nivou. No, pravnici tvrde da to nužno podrazumeva i evoluciju Ustava BiH, što se nije desilo, zbog čega su, kako tvrde, ingerencije prenete u polovičnoj proceduri, a time je i njihov legitimitet nepotpun, a zahtevi iz RS opravdani. U minulim godinama, zvaničnici RS najavljivali su da ne spore da se neke od tih nadležnosti čak i upišu u Ustav BiH, ali da zauzvrat očekuju da neke od njih, koje su „nasilno izuzete”, a pokazale su se kao neefikasne na zajedničkom nivou, budu sporazumno vraćene na entitete.

Međutim, za taj predlog nije bilo volje u Sarajevu. Stoga su u RS nedavno najavili sednicu Skupštine RS, na kojoj bi, kako se navodi, trebalo da budu doneta rešenja kojima će poništiti 140 nametnutih zakona, a brojna ovlašćenja vratiti na nivo entiteta, što su parlamentarci već uradili s nadležnošću za lekove. Pre neki dan usvojena su rešenja koja predviđaju osnivanje agencije za lekove RS, čime se na teritoriji RS ukidaju ingerencije takve agencije sa nivoa BiH. No, ako je agencija za lekove možda i prošla ispod radara međunarodnih predstavnika, posebno jer je RS nastupila tvrdnjama da zbog političkih igara u Sarajevu Srpskoj preti nestašica kiseonika, da li bi se isto moglo desiti s vojskom, obaveštajnom službom i pravosuđem? Na njih RS ima brojne primedbe, ali sadašnji sektor bezbednosti i pravosuđa iza sebe ima podršku zapadnih predstavnika.

„Napravićete neviđenu krizu. Ako se sprovede to što Banjaluka najavljuje, Bosna bi ostala samo misaoni pojam”, kaže za Federalnu televiziju Suad Kurtćehajić, akademik iz Sarajeva, koji na navode iz RS da su ingerencije od Banjaluke izuzimane pod prisilom, odgovara tezom kako je i Dejtonski mirovni sporazum nastao pod pritiskom.

„Dejtonom je predviđeno dodatno preuzimanje nadležnosti. To je bila evolucija sistema”, kaže Kurtćehajić, koji priznaje da uporedo nije evoluirao i Ustav BiH, ali da je država dobila brojne nadležnosti koje nije imala po Dejtonu.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Република Српска
Све би то било лијепо, али будимо реални, шансе за то су равне нули, то нам свјетске силе неће дозволити. Битно је да се изборимо против Инцковог закона, као и против отимања шума и земљишта, а овај пренос надлежности ће бити као тресла се гора родио се миш, као и пред сваке изборе.
Srdjan Loncar
Pitanje: Sta bi se desilo DANAS, ako bilo ko na teritoriji BH GRUBO PREKRSI DEJTONSKI SPORAZUM? Jasan odgovor: "To prekrsavanje Dejtonskog Sporazuma bi se ponistilo? Sledece pitanje: "A sta bi se desilo ako je neko na terittoriji BH prekrsio D. Sporazum?" Isto ponistenje bespravnog akta. I poslednje pitanje: "A sta bi treba uraditi ako se isto desilo u BH pre 10 ak godina"? Ehhh pa tad je (monopolarni) odnos snaga bio drugaciji i to sto se tad KRSIO DEJTONSKI SPORAZUM, SAD NE SME DA SE DIRA!!!
jackreacher011
Биће тешко,ако буде памети и помоћи Србије и неког јаког можда и буде .....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.