Trojanski konj u „Severnom toku 2”

Bajdenov savetnik za energetiku Ejmos Hohstajn traži od Rusije da hitno obezbedi Evropi veće snabdevanje gasom pre nego što gasovod počne da radi. On je novinarima u Vašingtonu rekao da, ako Rusija već ima tolike količine gasa, onda može da ga šalje i preko Ukrajine i ostalih gasovoda, čime će „poslati jasan signal da ne koristi gas kao političko oružje”. Hohstajn je u svojstvu specijalnog izaslanika Stejt departmenta za energetiku 2015. godine posetio Grčku u misiji da je ubedi da odustane od „Turskog toka”.

Gasovod „Severni tok 2” spreman je za isporuke, ali igra oko njega nije završena, iako je Nemačka učinila još jedan korak ka razrešenju gasne krize u Evropi. Savezno ministarstvo ekonomije Nemačke u ponedeljak je u svojoj analizi, koju je uputilo Federalnoj agenciji nemačke (gasne) mreže, zaključilo da transport ruskog gasa kroz „Severni tok 2” neće ugroziti EU. Ipak, to što ministarstvo smatra da izdavanje konačnog sertifikata (za šta je bilo potrebno njihovo mišljenje), i puštanje gasa kroz cevi po dnu Baltičkog mora ne ugrožava bezbednost snabdevanja gasom – ne znači da je ovoj spor na pragu rešenja. Zeleni u Nemačkoj, koji su postigli najbolji rezultat u svojoj istoriji i pregovaraju o novoj vladi, insistiraju na tome da je novi gasovod – greška, da je poluga ruskog uticaja i da mora da bude u skladu s evropskim zakonima, koji podrazumevaju da „Gasprom” ne može da bude i vlasnik gasa i njegov isporučilac.

Posle odluke nemačkog regulatornog tela, preporuka ide Evropskoj komisiji (EK) na odlučivanje. Pre desetak dana zamenik šefa EK Frans Timermans rekao je da „Gasprom” u potpunosti ispunjava dugoročne ugovore o isporuci gasa EU i da nije uključen u manipulisanje cenama na tržištu gasa. U međuvremenu, EK je odlučila da ne razmatra pokretanje „Severnog toka 2” kako bi smanjila cene gasa u Evropi.

U donošenju konačne odluke nemačkog regulatornog tela nije sporna samo istrajnost Ukrajine da spreči promenu gasne rute ka Evropi, nego i stav SAD. Tačno je da postoji odluka američkog predsednika Džozefa Bajdena da neće ometati ovaj projekat i da je s Nemačkom dogovoreno da preduzme mere protiv Rusije ukoliko ona bude gas koristila kao političko oružje protiv Ukrajine. Izuzev toga, Nemačka se obavezala da će pomoći Kijevu u finansiranju tranzicije na zelenu energiju, ali to je u ovom trenutku „na dugom štapu”. Ne samo da je Ukrajina daleko od obnovljivih izvora energije, nego nije pripremila ni dovoljne količine uglja, niti su proletos kupili rezerve gasa za ovu zimu. S druge strane, zahtevi za uvođenje sankcija „Gaspromu” u Vašingtonu su i dalje na snazi. Taktika se sastoji u sledećem: oni pozivaju Rusiju da poveća isporuke Evropi, istovremeno se protiveći „Severnom toku 2”.

Rusija nikad nije sporila da ima dovoljne količine prirodnog gasa za snabdevanje Evrope, ali ne želi da to u punom kapacitetu čini preko Ukrajine, s kojom je imala ogromnih problema. „Blumberg” podseća da se SSSR posle raspada suočio s činjenicom da je infrastruktura za prenos energenata „ostala” u nezavisnim državama, koje uglavnom nisu bile prijateljski nastrojene prema Moskvi i da ni za koga ne bi trebalo da bude iznenađujuće što je mnogo novca uložila u prekid te zavisnosti.

Ukrajina u međuvremenu vodi pregovore s Poljskom o nabavci LNG gasa iz terminala, a oko 95 odsto tranzitnog gasa ove godine je nabavljala iz Mađarske. Međutim, Budimpešta je krajem prošlog meseca potpisala s „Gaspromom” dugoročni ugovor o snabdevanju koji zaobilazi Ukrajinu. Osim toga, od početka godine je dnevni obim gasa koji iz Rusije prolazi kroz Ukrajinu prepolovljen. Ukrajinski operater gasa ranije je podneo zahtev nemačkom energetskom regulatoru za učešće u sertifikaciji „Severnog toka 2”, što mu daje male šanse za ometanje davanja licence, ali istovremeno smanjuje sposobnost ukrajinskog operatera da olakša pristup ukrajinskim skladištima drugim učesnicima na tržištu gasa u EU; uskraćuje trgovinu gasom između država članica EU koje se graniče s Ukrajinom i izglede za tranzit vodonika u Evropu. Bivši ombudsman Ukrajine Valerija Lutkovska opisala je izglede Ukrajine u toj nameri kao ubacivanje „trojanskog konja”, koji će štetu načiniti jedino Ukrajini. Predstavnici Kijeva otišli su u komisiju kako bi sprečili sertifikaciju iznutra, ali svi drugi predstavnici iza sebe imaju svoje državljane i razumeju da će zahvaljujući „Severnom toku 2” gas dobijati jeftinije.

Juče je šef pomenutog ukrajinskog operatera predložio produženje ugovora o tranzitu gasa sa Rusijom pre isteka sporazuma 2024. godine za narednih 10 do 15 godina. Ali cena gasa posle vrtoglavih skoro 2.000 dolara sada se kreće oko 1.000 dolara za 1.000 kubnih metara. Na optužbe da je Rusija kriva za ovoliki rast cene iz Moskve odgovaraju da su zapravo za nedostatak gasa u Evropi odgovorne greška političara i brzopleti prelazak na obnovljive izvore energije, velika potrošnja u uslovima ekonomskog oporavka, klimatskih promena i nepopunjenih skladišta gasa.

Veruje se da bi početak rada „Severnog toka 2”, koji bi prema rečima Vladimira Putina mogao da bude pušten dan posle izdavanja dozvole, doveo do pada cene gasa. Do sredine decembra predviđeno je i punjenje druge cevi, pa bi 55 milijardi kubnih metara gasa za evropske potrebe od 70 milijardi značilo više nego pristojno zadovoljenje potreba potrošača na Starom kontinentu.

Da li će u rešenju ovog spora prevladati realni životni i ekonomski interesi ili geostrateška politička podela – rano je zaključiti. Kijev je već objavio da je razočaran odlukom nemačkog ministarstva i poziva Berlin da ne donosi ishitrene odluke. Ukrajinski gubitak naknada za tranzit ruskog gasa i američki vojni interesi u Ukrajini, Moldaviji i baltičkim državama naći će se na suprotnoj strani od interesa evropskih građana i privrede kojoj predstoji duga zima.

Kako je Moldavija ugasila „večnu vatru”

U Moldaviji je u julu proruska partija izgubila i izabrano je proevropsko rukovodstvo. U energetskom sektoru Kišinjev je doslovno u roku od nekoliko dana uvažio evropske preporuke o diversifikaciji snabdevanja gasom. Do sada su sve količine gasa dolazile iz Rusije, ali je ugovor o snabdevanju istekao krajem septembra. „Gasprom” je podigao cenu i tokom pregovora tražio isplatu duga od 709 miliona dolara, koji Moldavija osporava. Pošto novi ugovor nije sklopljen, ruski energetski gigant je smanjio isporuke, što je dovelo Kišinjev do proglašenja vanrednog stanja: rad privrede je prepolovljen, a ugašen je i dotok gasa na spomenicima s „večnom vatrom”. Moldavija je kupila izvesnu količinu gasa od Poljske, ali to neće biti dovoljno niti isplativo, jer okolne države sada prodaju gas po mnogo višim cenama.