Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Podsećanje na Pupina

Grad na Begeju je zemljaka i svetskog naučnika najpre proglasio počasnim građaninom, onda je konfiskovao njegovu kuću, danas se nepravde ispravljaju i on se, mada sporo, vraća na mesto koje mu pripada
Пупинова диплома почасног грађанина (Народни музеј Зрењанин)

Zrenjanin – Na centralnom gradskom Trgu slobode otvorena je izložba „Sto godina od proglašenja Mihajla Idvorskog Pupina za počasnog građanina Velikog Bečkereka”. Ovo kulturno sretanje u čast najpoznatijeg Banaćanina omogućila su ovdašnja udruženja građana „Godina Pupina Zrenjanin” i „Zrenjaninska eksplorativa”, a to je još jedan pokušaj da se Zrenjanin oduži naučniku koji ga je zadužio. Pre sto godina Pupin je, zbog dobronamernosti i humanog odnosa prema rodnom kraju proglašen za počasnog građanina tadašnjeg Velikog Bečkereka, najvećeg banatskog grada. Naučnik je nedugo zatim kupio kuću u gradu pored Begeja koju je ustupio sestri na korišćenje. Međutim, pošto je njen sin Mihajlo Olćan bio ministar u kompromitovanoj ratnoj vladi Milana Nedića i krajem rata je s porodicom emigrirao u Australiju, posleratni komunistički režim je pomenutu kuću oduzeo. Za počasnog građanina grada na Begeju proglašen je 9. decembra 1921, a prigodna diploma, rad akademskog slikara Afanasija Šeloumova, dodeljena mu je sedam godina kasnije – 1928. Na njoj je predstavljen deo reke Tamiš, pored Idvora s mestom gde se nekada nalazio pravoslavni hram, gde se Pupin u detinjstvu najradije zadržavao, u sredini je spomenik kralju Petru, a sa strane su prikazani žeteoci kako žanju rodnu banatsku pšenicu.

Kako precizira sajt „Zrikipedija” Pupin je za života održavao čvrste veze sa Velikim Bečkerekom. Dopisivao se i novčano potpomagao svoje rođake, ali i siromašnu decu iz banatskih sela. Sestru Persidu (udatu Olćan) i njenu decu – Đuru, Iliju, Mihajla (Mišu), Katicu i Leposavu. U prvim međuratnim godinama kupio im je kuću u gradskom naselju „Amerika”, koja se sve do 1949. vodila na njegovo ime. Tada je nacionalizovana budući da je njen vlasnik, Pupinov istoimeni sestrić Mihailo Miša Olćan, kao ministar narodne privrede u vladi Milana Nedića, od posleratnih vlasti označen kao „bandit i izdajnik naroda”, pa je pobegao u Australiju, gde je i umro, 1961. godine.

Detalj sa izložbe (Foto Đ. Đukić​)

Pupin je za života bio u stalnom kontaktu sa urednikom lista „Banatski glasnik” Milanom Jevtićem, koji je popularisao njegov lik i delo i preveo na srpski njegovu biografiju „Sa pašnjaka do naučenjaka”. Dopisivao se i sa suprugom svoje sestričine Katice, dr Jovanom Stajićem, koji je kratko bio vršilac dužnosti gradonačelnika Velikog Bečkereka. Takođe, donirao je novac za zastavu Oblasnog odbora Jadranske straže u Velikom Bečkereku, koja se danas čuva u Narodnom muzeju u Zrenjaninu.

Po Mihajlu Pupinu, koji je za Srbiju, kao uglednik Amerikanac, mnogo učinio na diplomatskom planu, danas u Zrenjaninu nose ime jedna od glavnih gradskih ulica i Tehnički fakultet, a veliki naučnik ovekovečen je na tri spomen-obeležja: postoje dve biste, u Aleji velikana u Karađorđevom parku i ispred Tehničkog fakulteta, kao i spomen-ploča na zgradi Glavne pošte. U Zrenjaninu je početkom ovog veka procenjeno da se grad i njegov rodni kraj nisu dovoljno odužili Pupinu, a kritike su umesne kad se uzme u obzir da je najpre proglašen za počasnog građanina, a onda je nacionalizovana kuća koju je kupio pored Begeja. Okolnosti se ipak menjaju, pa je 2014. ovde bila proglašena godinom Pupina, a skupštinskom odlukom je tada predloženo da most tada u fazi izgradnje, koji spaja Banat sa Beogradom, bude nazvan Pupinovim, što su beogradske vlasti i prihvatile. Međutim, sporo se realizuje ideja da se „sporna kuća” adaptira u centar za mlade talente, pa se tu očekuje veće angažovanje ovdašnjeg fakulteta koji nosi naučnikovo ime.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.