Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
​53. BEMUS

​Od Rosinija do Bramsa

Vrsta muzike kojom se bavimo se održala već stolećima zbog svoje autentičnosti, kaže violončelistkinja Ksenija Janković koja večeras nastupa na Bemusu
Ксенија Јанковић (Фото Marco Borggreve)

Već duže vreme nisam svirala u Beogradu. Zbog kovida je bila svugde duža pauza sa koncertima tako da sam više snimala u poslednje vreme, kaže za „Politiku” violončelistkinja Ksenija Janković, najavljujući svoj susret sa beogradskom publikom. Poklonici muzičke umetnosti sa posebnim interesovanjem očekuje koncert svetski poznate violončelistkinje Ksenije Janković i violinistkinje Kandide Tompson iz Velike Britanije, koji će biti upriličen večeras od 20 časova na sceni zemunskog Madlenianuma, u okviru 53. Bemusa, a u suorganizaciji sa CEBEF-om. Dirigent je Dejan Savić. Publika će uz pratnju orkestra Opere i Teatra Madlenianum moći da čuje najlepše uvertire i svite iz opusa Đoakina Rosinija, Petra Iliča Čajkovskog, kao i dupli koncert za violonu i violončelo Johanesa Bramsa.

‒ Kandida Tompson i ja već duže sviramo zajedno. Imamo zajednički sastav „Hamlet piano trio” i takođe smo snimili više kompakt-diskova. Snimamo uvek sa klavirima iz tih epoha, Šubert, Betoven, Mendelson ‒ kaže Ksenija Janković i dodaje:

‒ Beograd mi svakako nedostaje. Vrlo je čudna situacija sada globalno, to ćemo moći da razumemo tek u budućnosti, kada budemo imali distancu i perspektivu te logike gledanja unazad. Sigurno je tu bilo i mnogo neiskustva i nespremnosti i nerazumevanja situacija u kojima se nalazimo.

Ksenija Janković rođena je u srpsko-ruskoj porodici muzičara. Očarana violončelom, počela je da svira u šestoj godini, a već sa devet je debitovala sa Beogradskom filharmonijom. Dve godine kasnije, kao državni stipendista, nastavila je školovanja u Centralnoj muzičkoj školi pri Moskovskom konzervatorijumu gde su joj profesori bili Stefan Kaljanov i Mstislav Rostropovič. Studije je nastavila kod Pjera Furnijea u Švajcarskoj i Andrea Navare u Nemačkoj...

Ona važi za jednu od najinteresantnijih violončelistkinja današnjice. Godinama je bila profesor violončela na Visokoj školi za muziku u Vircburgu, trenutno predaje u Visokoj školi za muziku u Detmoldu.

‒ Moj put se razvijao nekako sam po sebi. Uvek sam bila fascinirana muzikom, uopšte životom i svetom. Trudila se da što bolje sviram i razumem muziku i sve oko sebe. Najviše volim taj proces rada, uživam da satima vežbam i bavim se muzikom. Stoga je era pandemije za mene bila period kada sam zaista imala vremena za to ‒ priča naša sagovornica i dodaje:

‒ Kao sasvim mala svirala sam klavir. Moja mama Olga Janković je bila pijanistkinja, te sam stalno sedela ispod klavira i bila fascinirana tim zvukovima. Posle sam i sama sedela za klavirom i isprobavala te zvuke i ponavljala to što sam čula. Tata je bio dirigent pa sam, shodno okolnostima, upoznala rano sve instrumente. Kada je došlo vreme da izaberem šta hoću da sviram, izabrala sam kontrabas. Ubedili su me da je violončelo ipak interesnatnije...

Iza Ksenije Janković su brojni solistički koncerti u Parizu, Londonu, Berlinu i Moskvi, ali i Beogradu i Novom Sadu. Njene nastupe sa velikim orkestrima kakvi su Londonska filharmonija, Budimpeštanska filharmonija, Orkestar Romanske Švajcarske, orkestri Radio Berlina, Kopenhagena i Madrida, kritika je opisala kao potresne i nezaboravne.

‒ Sviram na raznim festivalima i sa vrlo poznatim muzičarima i kompozitorima, kao što su Andraš Šif i Jerg Vidman, sada sve više sa mlađim kolegama gde preuzimam i tu lidersku ulogu. Isto tako lepo je imati stalni ansambl kao što je „Hamlet piano trio” sa Kandidom Tompson i Paolom Đakometijem ‒ priča Ksenija Janković, koja je dosledna i u borbi protiv muzičkog neukusa:

‒ Vrsta muzike kojom se bavimo se održala već stolećima zbog svoje autentičnosti, dubine, velike izražajne snage i suptilnosti koja može svim ljudima da pomogne da dublje razumeju sebe same i život oko sebe. To smatram vrlo važnim i duboko me fascinira i dalje, svaki dan ‒ navodi naša sagovornica.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.