Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sveti ljudi utemeljili SPC u Americi

Slobodno se može kazati da je redak Srbin doseljenik koji se na bilo koji način nije upisao u istoriju eparhija srpske crkve u Americi i Kanadi, kaže protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić
Прослава дана Светог Мардарија у манастиру Светог Саве у Либертивилу (Фото: Епархија новограчаничка/А. Крошњар)

Sa nešto manje od pet hiljada stanovnika, prema popisu iz 2010, i gotovo 9.000 kilometara udaljen od Beograda – Džekson u Kaliforniji nalazi se na početku priče duge jedan vek, priče o Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Americi. Crkva Svetog Save u ovom malom američkom gradu prva je bogomolja SPC koju su sagradili srpski doseljenici i danas se nalazi i na grbu grada Džeksona. Podignuta 1894, ona obuhvata onaj deo istorije pre zvaničnog ustrojstva prve eparhije Srpske pravoslavne crkve, koja je osnovana odlukom Svetog arhijerejskog sabora 1921. pod imenom Srpska pravoslavna eparhija amerikansko-kanadska.

Ove godine zagazili smo u prvi vek od donošenja te saborske odluke, ali je planirana proslava na američkom kontinentu morala biti odložena za neko bezbednije vreme kada je reč o zdravlju i kada pandemija virusa korona više ne bude predstavljala ovoliku pretnju.

Za istoriju SPC uopšte, a posebno u Americi, nezaobilazna su imena arhimandrita Sevastijana (Dabovića), episkopa Nikolaja (Velimirovića), prvog administratora nove eparhije, i jeromonaha Mardarija (Uskovića), potonjeg prvog srpskog pravoslavnog episkopa u Americi i Kanadi, navodi u razgovoru za „Politiku” protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić.

– Interesantno je da su oni odlukama Svetog arhijerejskog sabora pribrojani likovima svetih. Dakle, sveti ljudi su utemeljivači srpskog crkvenog života u Americi i Kanadi – kaže Džomić.

Uz potonje episkope, sveštenike i monahe koji su na američkom kontinentu služili crkvi i rodu naš sagovornik ističe veliki doprinos koji su razvoju srpskog crkvenog života u Americi i Kanadi dali i patrijarsi obnovljene srpske patrijaršije: Dimitrije, Varnava, Gavrilo, Vikentije, German, Pavle i Irinej.

– Upravo zbog toga nisu bez osnova sve češći glasovi da srpski patrijarh treba da ima svoj stavropigijalni manastir u Americi. Glasoviti srpski naučnici i narodni poslenici su našim arhijerejima bili od velike pomoći tokom prethodnih sto godina – ističe Džomić.

Vernici celivaju mošti Svetog Mardarija u manastiru Svetog Save u Libertivilu (Foto: Eparhija novogračanička/S. Radović)

On dodaje da se tokom prethodnih sto godina misija SPC proširila i na prostore Južne Amerike, pa tako srpska crkva danas na prostoru Severne i Južne Amerike ima pet eparhija i pet episkopa, dok u Americi i Kanadi ima više od 150 srpskih pravoslavnih hramova, 15 manastira i skitova i više od 150 sveštenika.

– Srpska groblja u Americi i Kanadi su divni spomenici naše crkvene i narodne istorije, a epitafi na spomenicima opominju i podsećaju potomke i prolaznike na zavete i identitet onih koji počivaju u tim grobovima. Može se slobodno reći da je manastir Svetog Save u Libertivilu kod Čikaga, sagrađen tridesetih godina 20. veka, bio i ostao duhovni centar pravoslavnih Srba u Americi. U njemu se danas nalaze netruležne mošti Svetog Mardarija. On je i njegov najveći ktitor. Na biciklu je obilazio i sabirao Srbe u čikaškom kraju, a narod ga je, prilikom prikupljanja priloga za izgradnju manastira, opevao stihovima: „Crkvu gradi, umire od gladi” – kaže protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić.

Uz dve obimne monografije (episkopa šumadijskog dr Save Vukovića i protođakona dr Stanimira Spasovića), brojne knjige, jubilarne spomenice hramova i manastira štampane u emigraciji, znatan broj članaka u emigrantskim časopisima poput „Amerikanskog Srbobrana”, „Slobode”, „Srbije”, za izučavanje istorije SPC u Americi, protojerej-stavrofor Velibor Džomić ističe i značaj tamošnjih crkvenih arhiva.

– Tokom svojih boravaka u eparhijama i parohijama naše crkve u Americi imao sam priliku da pregledam deo crkvene arhive. Slobodno mogu da kažem da se radi o veoma važnoj i obimnoj istorijskoj građi koja još uvek, nažalost, nije sređena u dovoljnoj meri. Pored ostalih važnih poslova koji stoje pred našom crkvom, jedan od važnijih jeste stručna obrada i sređivanje arhivske građe, adekvatno čuvanje i njeno digitalizovanje kako bi bila dostupna istraživačima u otadžbini i šire. Duhovni, nacionalni, kulturni i politički život Srba u emigraciji treba da postane predmet istraživanja na našim fakultetima i institutima – ističe Džomić.

Govoreći o pastvi srpske crkve na američkom kontinentu, on kaže da nju čine uglavnom Srbi, ali ima i Amerikanaca.

– Srpski narod na američkim prostorima čuvao je svoju veru, jezik, kulturu i običaje, najviše zahvaljujući episkopima, sveštenicima i monasima srpske crkve. Najlepši primer te žrtve i ljubavi jesu naši pravoslavni hramovi, manastiri i crkveno-narodni domovi oko kojih se sabirao naš narod. Od svojih mukotrpno zarađenih sredstava gradili su i sagradili svoje hramove. Srbi na tim prostorima nisu samo čuvali svoju veru i identitet nego su je i svedočili pripadnicima drugih naroda. U pravu je pesnik Matija Bećković, koji je rekao da su iz otadžbine najmanje uzeli, a najviše poneli oni koji su najdalje otišli. Slobodno se može kazati da je redak Srbin koji se na bilo koji način nije upisao u istoriju eparhija srpske crkve u Americi i Kanadi. I danas ima brojnih izazova i problema u životu naše crkve u Severnoj i Južnoj Americi, posebno u pravnom pogledu, ali je najvažnije je da se u miru i bratskoj ljubavi očuva crkveno jedinstvo i bogato nasleđe koje nam je pripalo u staranje da ga predamo novim generacijama – ističe protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić.

Američki crkveni raskol

Nažalost, 1963. godine je nastao takozvani američki crkveni raskol, koji je po svemu imao politička obeležja, podseća naš sagovornik.

– Skoro tri decenije su braća bila podeljena i zavađena, ali je, trudom patrijarha Pavla, a uz njega najviše mitropolita Amfilohija, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija i episkopa bačkog Irineja s jedne i mitropolita novogračaničkog Irineja s druge strane, ta velika rana na telu naše crkve zalečena i obnovljeno je crkveno jedinstvo na Sretenje 1992. godine u Beogradu. To naše bolno iskustvo i blagodatni pristup toj rani od strane naših arhijereja u Svetom arhijerejskom saboru i te kako može da pomogne u rešavanju unutrašnjih crkvenih problema i u drugim jurisdikcijama. Nije to išlo ni lako, ni jednostavno, ali je uz božju pomoć i veliku bratsku ljubav problem rešen – ističe protojerej-stavrofor Velibor Džomić.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Владимир Р.
Џомић је требао да помене и блаженопочившег владику Саву Вуковића, епископа шумадијског, који је имао кључну улогу у превазилажењу америчког раскола... Његовим трудом и залагањем је понајвише дошло до нормализације односа са остатком СПЦ... Поздрав.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.