Najznačajniji servis mobilnosti Beograđana

Značajnije aktivnosti u planskom definisanju metroa, kao dela sistema javnog transporta putnika (JTP), počinju nakon usvajanja GUP-a iz 1950. godine. Svi planovi do danas, a bilo ih je više, uzimajući u obzir i nemali broj njihovih izmena i dopuna, bili su osnovni pokretači analiza, studija i kontroverzi u vezi s njegovim razvojem. Komparacija ranije predlaganih varijanti metroa teško je sprovodiva jer se one znatno razlikuju u nivou detaljnosti razrade, a i zbog različitih vremenskih preseka razvoja grada i zatečenih stanja njegovog transportnog sistema. U skladu s tim može se uočiti:

diskontinuitet u vođenju transportne politike;

animozitet na relaciji prethodni (novi) autor – grad – mediji;

odsustvo sistemskog pristupa u planiranju;

minimalan nivo integracije sa ostalim podsistemima;

odsustvo analize uticaja predloga na stabilne procese unutar celine sistema JTP;

neusklađenost zahteva u pogledu razvoja sa objektivnim mogućnostima;

odsustvo finansijskih sredstava za razvoj;

skromna informaciona osnova u modelovanju budućeg razvoja;

neusklađenost plana razvoja s razvojem grada i budućim namenama površina;

neodlučna transportna politika u domenu destimulisanja korišćenja putničkih automobila;

nedovoljno uvažavanje činjenice da se grad transformiše iz monocentrične u policentričnu strukturu;

odsustvo primene transportnog inženjeringa (na primer, sve što nije pod zemljom nije metro) i tako dalje.

Radi preciznog informisanja javnosti važno je naglasiti da nijedan od projekata koje je Saobraćajni fakultet (SF) radio za potrebe grada nije imao u svom sadržaju i obimu dubinsku analizu bilo kojih tehničko-tehnoloških elemenata budućeg metroa. Ključni dokument današnjeg koncepta metroa prvi put je prezentiran 2017. u Smart planu koji je izradila britanska kompanija „WSP Parsons Brinckerhoff” s lokalnim partnerom iz Beograda (JUGINUS). Inače, u našoj zemlji nema institucija sa dokazanim referencama i iskustvima u pogledu razvoja svih elementa strukture metroa. Mi imamo kompetentne institucije koje mogu da rade pojedine aktivnosti u tom procesu (pre svega CIP i pojedini fakulteti). To je verovatno jedan od razloga zbog kojih je grad izabrao „Ežis rejl” za nosioca izrade projektne dokumentacije. Logično je da takva renomirana institucija (sa dokazanim iskustvom u razvoju metro-sistema) donosi odluke bazirane na čvrsto utemeljenim brojevima, podacima i činjenicama uz doslednu primenu transportnog inženjeringa. …

*Šef Katedre za drumski i gradski transport Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i potpredsednik Međunarodnog udruženja za javni prevoz (UITP)

Ceo tekst čitajte u štampanom i digitalnom izdanju "Politike"