Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Inflacija dostigla 6,6 odsto

Razlozi su poskupljenje hrane i energenata na koje monetarna politika Narodne banke ne može da utiče - Najviše su poskupeli krompir 89 odsto, industrijsko bilje 55,4 i žito 43,1 procenat.
(Фото Н. Марјановић)

Ko bi pomislio pre samo nekoliko meseci da će inflacija „uzleteti” na čak 6,6 odsto godišnje koliko iznosi zvanični podatak za oktobar. Početkom ove godine ona je „klackala” na 1,1 i 1,2 odsto mereno u odnosu na isti period lane. Eksplozija cena nastala je u leto i to baš onih proizvoda koji stanovništvo najviše pogađaju, a to je hrana.

Istovremeno sa podatkom o inflaciji statistika je iznela i podatke o poskupljenju hrane i to za septembar. Cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u tom mesecu, u odnosu na isti prošlogodišnji, povećane su za čak 41,4 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, najviše su poskupeli krompir 89 odsto, industrijsko bilje 55,4 i žita 43,1. Ako se posmatra samo rast cena ovih proizvoda u ovoj godini, on iznosi 18,5 odsto u proseku. U periodu januar–septembar 2021. u odnosu na isti period 2020, najviše su povećane cene voća 55,7 odsto, industrijskog bilja 46,1, žita 26 i povrća 14,5 procenata.

Tim povodom iz Narodne banke Srbije (NBS) je saopšteno da je tri četvrtine međugodišnje inflacije određeno faktorima na koje oni na mogu da utiču, a to su cene hrane i energenata.

„Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u oktobru ove godine na mesečnom nivou iznosila 0,9 odsto, odnosno 6,6 u odnosu na isti mesec prethodne godine. Pri tome, tri četvrtine međugodišnje inflacije u oktobru bilo je opredeljeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče – cenama hrane i energenata. Posmatrano u periodu januar–oktobar, prosečna međugodišnja inflacija bila je 3,4 odsto. S druge strane, dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja će biti očuvana i u narednom periodu, predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti i doprinosi očuvanju bazne inflacije na niskom nivou”, navode iz NBS-a.

Dodaju da su cene neprerađene hrane u oktobru u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 19,8 odsto, kao posledica rasta cena svežeg povrća od 26,9 procenata, svežeg mesa od 21 odsto i svežeg voća od 14,4 procenta. Usled daljeg rasta svetskih cena hrane, suše i viših troškova u proizvodnji, cene prerađene hrane u oktobru bile su više za 5,1 odsto na međugodišnjem nivou. Ukazuju i da su cene i jedne i druge grupe proizvoda tokom prethodne godine bile izrazito niske usled izostanka velikog dela tražnje.

Energenti su u odnosu na oktobar prethodne godine poskupeli za 11,7 odsto, pre svega kao posledica rasta cena derivata nafte na domaćem tržištu od 21 procenat. Osim niske baze iz istog perioda prethodne godine, glavni razlog poskupljenja naftnih derivata jeste viša cena sirove nafte na svetskom tržištu, koja je, usled bržeg globalnog ekonomskog oporavka od očekivanog, samo tokom septembra i oktobra povećana za skoro 20 odsto i trenutno se nalazi iznad pretkriznog nivoa.

Međugodišnja bazna inflacija, a to je indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, na koju mere monetarne politike mogu da utiču, u oktobru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,7 odsto, što i dalje ukazuje na privremenost inflatornih pritisaka. Od početka godine, međugodišnja bazna inflacija se u proseku kreće na nivou od oko dva odsto.

Prema projekciji NBS, međugodišnja inflacija će do sredine sledeće godine najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od tri, plus, minus 1,5 odsto. S postepenim izlaskom ovogodišnjih poskupljenja energenata i hrane iz međugodišnjeg obračuna, inflacija će se od drugog tromesečja naredne godine smanjivati, a sredinom sledeće godine očekuje se njeno vraćanje u granice cilja. Ako se ima u vidu visoka baza iz 2021, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona. Rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose se pre svega na kretanje cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja. Kada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda naredne poljoprivredne sezone, za koju se pretpostavlja da će biti prosečna, navode u centralnoj banci.


 

Komentari22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Ako bi se vrsila korekcija kursa, recimo, za 10%,za toliko bi se smanjile plate I penzije, racuna te u evrima.
Ana Pavlovic
Крајње је време да држава уведе законски проценат на марже. Овако како је, наше марже су највеће у Европи и Србија на овај начим губи много јер се увози свака јефтина роба а продаје се прескупо.Тако девизе напуштају Србију, трговци се богате а народ сиромаши. Ствара се ''затворени круг'' где народ губи, а држава лако кроз порезе надокнади све, а трговци опет зараде.
električar
Da li i ovo ima nekakve veze sa švajcarskom formulom ???
Milanche
Inflacija 6.6% a sve u proseku poskupelo 20-30%. Ekonomija je matematika pijanih ljudi. Nije ni na zapadu mnogo bolje ali nije baš ovako drastično kao kod nas. Posle izbora euro mora da skoči, nadam se ne preterano.
Radoje Mitić
Sumnjam da će pre izbora bilo šta devalvirati, osim zdrave logike.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.