Rad s obdarenom decom

Uočivši da je jedan od ozbiljnijih nedostataka škole i sistema obrazovanja u celini zanemarivanje rada s obdarenim (talentovanim) učenicima i studentima u Republičkom zavodu, za unapređivanje obrazovanja, u kojem sam obavljao dužnost direktora, a onda smo u Prosvetnom savetu započeli razgovore i pokrenuli jednu širu pedagošku i društvenu akciju za uspostavljanje, stalno obogaćivanje i usavršavanje sistema rada s ovom kategorijom učenika i studenata.

Već su postojali istraživačka stanica Petnica kod Valjeva, „Arhimedes” – klub mladih matematičara i Matematička gimnazija u Beogradu. I ništa više.

Mesec-dva dana pripremali smo jedan celovit program, uz redovne konsultacije s ministarstvom, Prosvetnim savetom, nekim fakultetima i Srpskom akademijom nauke i umetnosti. I kad je sve bilo gotovo, sazvali su jedno dosta široko savetovanje stručnjaka različitih profila i predstavnika zainteresovanih organa i institucija o problemima rada s obdarenim učenicima i studentima. Uz poziv, učesnici savetovanja dobili su i informaciju o obrazovanju darovite dece i omladine u nekim zemljama u Evropi i svetu. Najavljeni referati i saopštenja, a zatim rasprava, potvrdili su naša očekivanja u uspeh u ovom velikom poduhvatu.

U tom sistemu školi smo dali prvorazrednu ulogu i zadatak. Naime, rad s obdarenima, upravo, treba da započne i da se ostvaruje najvećim delom u redovnim školama (osnovnim i srednjim) koje, s pravom, smatramo „prirodnom” sredinom za razvoj svih, pa i darovitih učenika. U njima uočavamo i identifikujemo učenike koji ispoljavaju izrazite sposobnosti i obdarenost; u njima se mogu primenjivati najrazličitiji sadržaji i oblici rada s tim učenicima. (programiranja nastava, učenje putem rešavanja problema, učenje otkrivanjem i dr.) zatim smotre i takmičenja (u okviru škole, opštinska, regionalna, republička), koje imaju ulogu podsticanja određenih aktivnosti i provere (verifikacije) godišnjih rezultata rada u školi.

Postoji potreba i mogućnost stvaranja:

a) Specijalizovanih grupa darovitih učenika iz više odeljenja istog razreda, u kojima bi se produbljenije realizovao program dodatnog rada, po rasporedu koji utvrdi škola;

b) Specijalizovanih grupa ili odeljenja istog interesovanja i obdarenosti sastavljenih od učenika iz više škola u mestu, a koja bi radila u određene dane u nedelji, odnosno po više dana, intenzivno i kontinuirano, u određenim periodima godine, po programu koji bi zajednički utvrdile škole, čiji su učenici u tim grupama – odeljenjima;

v) Specijalizovanih grupa koje bi radile u okviru odgovarajućih vanškolskih institucija (domovi omladine, biblioteke i sl.).

Radu s obdarenima u okviru pojedinih vanškolskih organizacija takođe pripada značajno mesto u jedinstvenom sistemu rada s ovom kategorijom dece i omladine. U tom pogledu pozitivna iskustva već imaju: Istraživačka stanica u Petnici kod Valjeva, „Mladi istraživači Srbije”, Pokret „Nauka mladima”, Muzička omladina Srbije, „Arhimedes” i dr.

U sistemu rada s obdarenim učenicima, naravno, treba da nađu mesto i posebne škole specijalizovane za pojedine nauke (ili grupe nauka).

Ove škole okupljale bi, po utvrđenom kriterijumu, učenike sa šireg područja. U njima bi radili najsposobniji i posebno dopunski obrazovani i stručno osposobljeni nastavnici, među kojima i profesori univerziteta, drugi naučni radnici i istaknuti stručnjaci. Bile bi natprosečno opremljene nastavnim sredstvima, kabinetima, laboratorijama, bibliotekama – medijatekama i sl. Reč je, dakle, o obrazovnim institucijama vrhunskog kvaliteta, što se može postići, između ostalog, njihovom neposrednom saradnjom s odgovarajućim fakultetima, naučnim i privrednim organizacijama.

Na bazi ovog programa aktivnosti: revitalizovali smo Matematičku gimnaziju u Beogradu, kojoj su pre toga prosvetne vlasti u Beogradu slale višak zaposlenih nastavnika iz drugih škola; osnovali Filološku gimnaziju u Beogradu, s više smerova, na čemu smo se posebno i neposredno angažovali prof. dr Nikša Stipčević i ja, prisustvujući na dve-tri sednice Nastavničkog veća Druge beogradske gimnazije, ubeđujući nastavnike da prihvate transformaciju ove škole u specijalizovanu Filološku gimnaziju, što su oni dotle odbijali; formirana su odeljenja obdarenih učenika u Valjevskoj i Kragujevačkoj gimnaziji, u nekolikim stručnim školama i dr. Pojačan je dodatni rad s obdarenim učenicima u okviru velikog broja srednjih škola.

Ovaj značajan pokret za uspostavljanje razgranatog sistema rada s obdarenim i talentovanim učenicima, umesto da se širi i dalje razvija, nažalost, usporen je i skoro sasvim prekinut, čim su na rukovodeća mesta u obrazovanju u republici došli ljudi koji ovakvu orijentaciju nisu razumeli, prema tome, nisu je svesrdno ni podržali.

Tadašnji ministar prosvete, prof. dr Danilo Ž. Marković, s potcenjivanjem se odnosio prema svemu što je na ovom planu dotle postignuto.

Taj ministar, odmah po preuzimanju ove dužnosti, ukinuo je i Prosvetni savet Srbije, nakon njegovog uspešnog delovanja više od sto godina, i Republički zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja i sve međuopštinske i regionalne zavode. Dakle, pedagošku službu u celini. I nikom za taj postupak nije odgovarao.

Uvođenjem višepartijskog sistema vlasti i istovremenim napuštanjem samoupravljanja, u poslednjoj deceniji prošlog veka u Republici Srbiji i SRJ došlo je do bitnih promena u sistemu državne i ukupne organizacije društva, prema tome i upravljanja. Centralizacija u svim oblastima postala je glavno obeležje sistema.

U brojnim institucijama izvršena je velika smena (bolje reći „čistka”) svih politički nepoželjnih ljudi. „Otpali” su tada, inače, sposobni i ugledni direktori ustanova širom Srbije, a na njihovo mesto došli manje sposobni, ali zato režimu privrženiji i u prethodnoj predizbornoj kampanji aktivniji ljudi.

Sve to je imalo za posledicu dolazak i opstajanje na rukovodećim mestima velikog broja stručno nekompetentnih ljudi za poslove koje je trebalo da obavljaju. Mogao bi se sastaviti dugačak spisak takvih anomalija, počevši od najviših institucija do najnižih.

Takvih primera ima i u današnjoj politici i praksi.

Zato je moguće i nužno da se izgradi i ozakoni jedan odbrambeni mehanizam, kojim bi se efikasno onemogućila pogrešna praksa i neodgovornost, odnosno „igranje” ne samo s ljudima, koji to nisu zaslužili, nego i sa sudbinom i radom pojedinih ustanova, preduzeća i nacionalnih institucija. Konkretno, Skupština Srbije može i treba za svaku oblast zakonom da utvrdi objektivne kriterijume i u pogledu stručne spreme, radnog iskustva i ostvarenih rezultata, obavezne prilikom izbora i postavljanja ljudi na rukovodeća mesta u pojedinim organima, ustanovama i državnim preduzećima.

Profesor i publicista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista