Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ptičji grip potvrđen i kod nedavno uginulih labudova

U Upravi za veterinu kažu da je trenutna situacija stabilna u skladu sa sezonskom prirodom bolesti i ne ukazuje na tendenciju širenja ove bolesti na domaću živinu i ptice
Сцена из Борче (Фото лична архива)

I kod nedavno otkrivenih uginulih labudova nađenih u Beljarici i Kovilovu otkriven je ptičji grip. To su potvrdili u Upravi za veterinu. Zbog toga su preduzete određene mere koje se sprovode u zaraženom i  ugroženom području kako bi se suzbilo i sprečilo širenja ove zarazne bolesti.

– Visokopatogeni soj avijarne influence kod divljih ptica potvrđen je u leševima labudova na lokacijama Zemun – Kej oslobođenja, Borča, Beljarica–Kovilovo, Vrnjci, Jazovo–Čoka i Luka Novi Sad – Kanal Dunav–Tisa–Dunav. Mi smo od 6. oktobra do 15. novembra doneli rešenje za mere koje se sprovode u zaraženom i ugroženom području od zarazne bolesti avijarna influenca kod divljih ptica. Zaraženim područjem se smatra područje od najmanje tri kilometra u poluprečniku, a ugroženim područjem krug od najmanje 10 kilometara u poluprečniku od žarišta, odnosno lokacija na kojima su pronađene uginule ptice. Rešenje o proglašenju zaraženog i ugroženog područja od zarazne bolesti avijarna influenca kod divljih ptica na području Zemuna je u međuvremenu ukinuto i stavljeno van snage – kažu u Upravi za veterinu.

Za vreme trajanja mera u zaraženom i ugroženom području, obavezno je zatvaranje domaće živine i ptica u objekte na gazdinstvu,  zabranjeno je održavanje sajmova živinarstva i ukrasnih ptica, kao i promet živine, jaja, mesa i iznutrica poreklom od živine sa zaraženog područja. Sprovođenje aktivnog i pasivnog nadzora, odnosno kontrole zdravstvenog stanja živine u potencijalno rizičnim područjima blizu vodenih površina sa divljim pticama, zatvaranje živine u objekte, sprečavanje direktnog i indirektnog kontakta između divljih ptica i živine i podizanje biosigurnosnih i higijenskih mera na gazdinstvima su osnovne preventivne mere koje se preduzimaju kako bi se sprečila pojava i širenja ove zarazne bolesti.

Nedavno je dr Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog, koordinator nacionalne referentne laboratorije za avijarnu influencu, groznicu zapadnog Nila i infektivni bronhitis Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu, objasnio da u našoj zemlji povodom tog pitanja imamo odličnu praksu.

– Poljoprivredni proizvođači imaju zaštitu od divljih ptica. Objekti u kojima se drži živina su zatvorenog tipa, bez prozora, zaštićeni mrežama, sa dezobarijerama ispred objekata… Sve ove mere sprečavaju glodare i divlje ptice da uđu na živinarske farme. Srbija spada u malobrojne zemlje gde nije bilo pojave ptičijeg gripa kod živine. Primera radi Mađarska je uništila dva miliona živine, Bugarska pola miliona, Rumunija oko milion. Mi u međuvremenu nismo ništa ubijali jer su mere dobre – rekao je Šekler.

U Upravi za veterinu kažu da je na teritoriji na kojoj je potvrđena pojava avijarne influence, aktiviran Regionalni krizni centar (RKC) za avijarnu influencu u čijem sastavu su Odsek veterinarske inspekcije, veterinarski instituti, nadležna lovna inspekcija, predstavnici lovnih i ornitoloških organizacija, veterinarske stanice sa zaraženog i ugroženog područja, predstavnici nadležnih službi lokalnih samouprava, kao i drugih relevantnih ustanova i institucija, a koordinaciju aktivnosti RKC  vrši Nacionalni krizni centar (NKC) Uprave za veterinu.

– Na osnovu rezultata svakodnevnog nadzora koji se sprovodi u kontinuitetu, trenutna situacija je stabilna u skladu sa sezonskom prirodom bolesti i ne ukazuje na tendenciju širenja ove bolesti na domaću živinu i ptice – kažu u Upravi za veterinu.

Farme u blizini žarišta nisu ugrožene

Radi sprečavanja širenja i suzbijanja bolesti, obavezna je prijava svakog slučaja uginulih divljih ptica na prirodnim staništima i vodenim površinama, kao i prijava povećanog uginuća ili znakova bolesti kod živine i ptica na gazdinstvu, nadležnom veterinarskom inspektoru ili veterinaru kažu u upravi. Oni ističu da u restriktivnim područjima ne postoje komercijalne živinarske farme i da nijedna od farmi nije ugrožena u smislu zdravstvenog stanja živine i ograničenja redovnog procesa proizvodnje.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.