Nove „Beograđanke” u „Beogradu na vodi”

Umesto objekata od 45 i 60 metara visine, s leve strane mosta „Gazela” moći će da se zidaju zgrade i do 100 metara. Ta visina, koja odgovara visini „Beograđanke”, biće dozvoljena i u zoni tržnog centra „Galerija Beograd”, što je za 20 metara više u poređenju s prvobitnim planskim rešenjem. Ovakva varijacija u visini samo je delić izmena Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) „Beograda na vodi”, koji je na javnom uvidu do 26. novembra.

U zgradi Gradske uprave u Ulici kraljice Marije 1 juče je održana javna prezentacija tog plana gde je navedeno da će u pojedinim blokovima doći i do smanjenja spratnosti budućih zdanja, to jest da će ona biti preraspoređena tako da će izgrađena kvadratura na nivou plana ostati ista – 1,8 miliona kvadratnih metara. Tolika površina stambenog i poslovnog prostora predviđena je PPPPN-om usvojenim 2015. On se posle šest godina menja i zbog toga da bi se taj plan uskladio s planom šinskih sistema, budući da će na prostoru „Beograda na vodi” biti tri metro-stanice, a na Savskom trgu glavno ukrštanje prve i druge linije, zbog projekta za novi savski most, koji će biti na istoj poziciji kao današnji Stari savski most.

Oko 177 hektara obuhvaćeno je PPPPN-om, od kojih je 116 na desnoj strani Save između Brankovog mosta i Sajma, gde se uveliko zidaju oblakoderi koji su visinom i položajem do neprepoznatljivosti izmenili ne samo Savski amfiteatar nego i stari deo grada. Taj dokument, za samo dva meseca, izradio je Urbanistički zavod Beograd 2014. na osnovu vladine odluke kojom je „Beograd na vodi” proglasila projektom od nacionalnog značaja. Izmene PPPPN-a sada su poverene kompaniji „Bureau Cube Partners”.

– Za svaku urbanističku celinu, a takvih je šest u okviru plana za „Beograd na vodi”, definisali smo bruto površine koje u zbiru neće imati više od 1,8 miliona kvadratnih metara. S preraspodelom visina objekata u pojedinim blokovima neće doći do preizgrađenosti, zagušenosti i prenatrpanosti prostora visokim objektima (visoki objekti su građevine veće od 32 metra prim. „Politike”) – ističe Ana Šuman, arhitekta biroa „Bureau Cube Partners”, koja je juče predstavila izmene i dopune planskog dokumenta koji je na javnom uvidu od 12. novembra.

Na „Politikino” pitanje da li će i koliko više biti objekata od 100 metara u odnosu na trenutni plan „Beograda na vodi”, Šuman je odgovorila:

– Mi kroz plan definišemo maksimalne kapacitete izgrađenosti. Kvadratura koja se gradi u okviru urbanističkih celina na nivou plana ostaje ista. Možda investitor sledeće godine neće želeti da gradi visoke objekte?

– Mislite li da je to realno?

– Kao urbanista ne mogu da kažem da li će u sprovođenju plana da bude jedan ili pet visokih objekata. U suštini kvadratura ostaje ista, a stvaramo uslove da možemo dobiti kvalitetnija rešenja nakon usvajanja izmena i dopuna planskog dokumenta jer smo se rešili nepotrebnih stega koje su postajale. I imamo kontrolu nad budućom izgradnjom – tvrdi Šumanova.

Javnost je zanimalo i zašto javni uvid traje samo 15 dana, a ne 30. Odgovor na to pitanje dao je Đorđe Milić, iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je nosilac izmene i dopune plana, rekavši da je reč „o manjim izmenama planskog dokumenta”.

– Projekat se uveliko realizuje i radi se o preciziranju određenih pravila koja su se pokazala neusklađenim u praksi i da bi se izbegla različita tumačenja prilikom sprovođenja plana – istakao je Milić.