Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: VAKCINA – PODELA 21. VEKA

Da li smo „mi“ važniji od „njih“

Ирис Жежељ

Kada kažemo da smo duboko podeljeno društvo, mislimo na to da je među nekim grupama već nastao teško premostiv jaz, koji se samo produbljuje. Ovo obično prati i uverenje da smo mentalitetski skloni podelama, a da nove, nastale u pandemijskim okolnostima, to samo potvrđuju.

Svako od nas je neminovno pripadnik različitih društvenih grupa. Nekih smo pripadnosti neprestano svesni (uzrasne, rasne, rodne), na neke nas okolina često podseća (manjinama je teško da zaborave da su manjine ako su to dominantno u očima drugih), a neke postaju aktuelne u određenim situacijama (sportski događaji, kulturni obredi, nacionalni praznici). Grupne pripadnosti su do te mere integrisane u sliku o sebi da, kada ljude pitamo „ko si ti”, oni mahom navode različite socijalne kategorije kojima pripadaju: auto-mehaničar, Srbin, muškarac, pravoslavac ili studentkinja, eko-aktivistkinja, Beograđanka… Navijači kluba koriste množinu kada govore o uspesima u kojima ni na koji način nisu učestvovali: „igrali smo”, „pobedili smo”, „osvojili smo”. Kada deca krenu u prvi razred, već nakon prvog dana boravka u školi vraćaju se kući govoreći „mi”, misleći na svoje odeljenje u koje su tek uključeni, i to slučajnim izborom. U seriji eksperimenata sprovedenih pre pola veka psiholog Henri Tajfel pokazao je da se grupni identitet gradi čak i u laboratorijskim uslovima, i kada su grupe očigledno slučajno formirane, na primer, bacanjem novčića. I ne samo to. Tako formirane „minimalne grupe” postaju toliko značajne njihovim članovima da prema njima izražavaju pristrasnost: opažaju ih kao bolje, uspešnije, dodeljuju im više resursa. „Mi” postajemo važniji od „njih”, i zaslužniji po različitim osnovama.

Zašto se grupna pripadnost ugrađuje u identitet tako brzo i neposredno? Dva su važna razloga: s jedne strane, grupa nam pruža osećaj sigurnosti – znamo ko smo, ko smo bili i šta treba da radimo; s druge, iz grupne pripadnosti crpimo i lično samopoštovanje – pozitivna slika grupe je i pozitivna slika o sebi, uspesi grupe su i naši uspesi. Svi ovi prirodni procesi intenziviraju se u okolnostima neizvesnosti ili konflikta: tada neke grupne pripadnosti uzimaju primat i odnosi se polarizuju.

Ne treba, stoga, da nas iznenađuju mnoge dodatne podele koje je donela pandemija. Iako je bilo prilika da se ispolji solidarnost, i to se zapravo često i dešavalo, možda češće nego što se o tome govorilo, razlike su se takođe brzo ispoljile. Oznake za novoformirane grupe takođe su nastale gotovo odmah: „maskeri” i „antimaskeri”, „ovce” i „kovidioti”, „vakseri” i „antivakseri”. Za razliku od grupnih pripadnosti koje su nepromenljive ili teško promenljive, kao što su uzrasna, rasna ili rodna, u ove grupe ulazimo izborom. S obzirom na to da je situacija pandemije klasična dilema zajedničkog dobra, u kojoj lični izbori imaju direktne posledice ne samo za onog ko ih donosi nego i za ostale članove zajednice, to je i situacija u kojoj osećamo da imamo više prava nego inače da osuđujemo tuđe izbore i tražimo od njih da biraju drugačije.

Kako se u takvoj, moralno šaržiranoj, klimi uopšte može zamisliti dijalog među grupama ili čak prevazilaženje podela? Bez idealizacije ili lakih rešenja može se ukazati na nekoliko stvari. Pre svega, podaci koji se uporno dobijaju na reprezentativnom uzorku ne govore o tako jasnoj podeli na „vaksere” i „antivaksere”. Među nevakcinisanima se i dalje (da, i dalje!) nalaze neodlučni, oni koji su uplašeni i od vakcine i od bolesti, koji veruju da im vakcina nije preporučena iz medicinskih razloga. U pitanju je, dakle, pre kontinuum stavova prema vakcinaciji nego podela na dve grupe, koliko god nam prirodno bilo da posmatramo „nas” i „njih”. Pored toga, ove grupe ipak dele neke zajedničke motive: većina brine za sopstveno i zdravlje bliskih i radi ono što misli da je najbolje. Nije se, dakle, pojavila neka nova, neobična sorta ljudi koja se ničega ne plaši i nezainteresovana je za zdravlje: preko 70 odsto punoletnih građana je od početka pandemije vrlo zabrinuto. Prepoznavanje zajedničkih atributa moglo bi da olakša redefinisanje grupnih granica, možda čak i izgradnju zajedničkog nadređenog identiteta prema nekom od atributa. U okviru socijalne psihologije decenijama se akumuliraju nalazi o tome kako situacija oblikuje ponašanje: kreiranje uslova za lako i brzo donošenje odluke o vakcinaciji, olakšice u svakodnevnom životu koje bi imali vakcinisani (doskora ih nije bilo uopšte) mogu znatno da promene obuhvat vakcinacijom, a time i granice „nas” i „njih”; odgovornost za kreiranje ovakve situacije je na donosiocima odluka. S obzirom na to da su granice među grupama ipak propusne, treba omogućiti dostojanstven prelazak iz jedne u drugu – ako, na primer, uporno insistiramo na tome da je neverovatno da je neko još neodlučan u pogledu vakcinacije ili kao moralno podobne proglašavamo neke razloge za vakcinaciju, a druge ne, ne osnažujemo ljude koji nisu doneli odluku da to urade, naprotiv.

Teško je očekivati da će se u javnom prostoru koji je tako opterećen tenzijama i prepun vitriola odjednom čuti ovakve poruke i da će neki od aktera rešiti da ih uputi. To ne bi, međutim, bio odraz nemoći, već odgovornosti i mogao bi biti početak ponovnog uspostavljanja fragilnog, bazičnog poverenja i izgradnje zdravijeg društvenog tkiva.

*Vanredni profesor na Katedri za socijalnu psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лука С. Илић
Текст је "питак" али није сасвим у теми. Сиромаштво и несигурна егзистенција је поделила друштво а догађаји драстичне прерасподеле богатства су узбуркале до усијања страсти. Уз то му дође и преумљавање да оно чега смо се стидели и срамили, као сва нормална људска бића, сада је афирмативно и у жижи јавности. И што је анималније то је за медије афирмативније. Пардокасално је што су већ од раније богати, "Брозова црвена буржоазија", и сада су најбогатији што значи да су добро распоређени... !
nikola andric
''Jednostavno'' zaboravlja da je ''djavo u detljima''.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.