Pojedinac u zajedničkoj istoriji Balkana

Subotica – Narodni teatar iz Bitolja dobro je poznat publici festivala „Dezire”. Pre dve godine gostovali su s predstavom „Bakse” u režiji Igora Vuka Torbice, a pre toga s predstavama „Doktor Faust” u režiji Andraša Urbana i „Nojeva Makedonija” u režiji Kokana Mladenovića.

Ove godine teatar izuzetne energije na festivalu nastupio je s predstavom „Histori of maderfakers” u režiji Andraša Urbana, koji je zajedno s Vedranom Božinović uradio dramatizaciju Šekspirove drame „Koriolan”.

„Ovo je istorijska drama po jednom od najznačajnijih likova iz istorije starog Rima, koji se sukobljava s dvostrukim moralom što se pojavljuje u državi u vreme kada se rimsko društvo demokratizuje. Sukob ličnog i principijelnog sa drugim moralom koji jeste obeležje i naroda i demokratije same. Koriolan nije diplomata, to je njegova jedina mana, on predstavlja vojnički princip u vreme kada čitav Rim odluke donosi politički”, kaže Andraš Urban o ovoj predstavi, ali dodaje da se ona se ne bavi vlašću, već ljudima koji biraju tu vlast. Otuda kroz istorijsku prizmu monolozi koje izgovaraju glumci na početku i kraju predstave sociološka su analiza društva, a pandemija je samo novo polje koje je ogolelo moral pojedinca.

Urban kaže da i sam povremeno pokušava da povuče paralelu između Bitolja i Subotice. „Činjenica je da tamo postoji narodno pozorište sa delom ansambla koji je vrlo otvoren, željan rada, željan novog teatra, željan da u umetničkom smislu ponese neku žrtvu i da stvara dobre i savremene predstave. Ako se pogleda istorija tog teatra i reditelji koji su radili u tom pozorištu, od Ljubiše Ristića, Dušana Jovanovića, vidimo da taj teatar beleži jednu ozbiljnu pozorišnu priču”, rekao je on.

Akademsko pozorište „Promena” u režiji Jasne Đuričić predstavilo je dramski tekst Tene Štivičić „Tri zime”. Teatar koji su pre nekoliko godina osnovali mladi glumci sa klase glume i dramaturgije Akademije umetnosti u Novom Sadu bavilo se pričom jedne zagrebačke porodice, prateći njene generacije u tri prelomna istorijska trenutka u nekada nam zajedničkoj zemlji 1945, 1990. i 2011. godine.

„Jedan od najznačajnijih procesa u nastajanju ove predstave je bilo upravo istraživanje prošlosti, njenih ličnosti, upoznavanje Jugoslavije. Ova priča u prvi plan stavlja ženu, različite vidove borbe kroz države koje se ređaju”, rekao je o predstavi Aljoša Đidić, jedan od glumaca, dok njegova koleginica Staša Blečić dodaje da kao što se odigrava u Zagrebu, ova generacijska priča mogla se dešavati isto tako i u Beogradu jer je „ovo priča o nama i našoj istoriji na Balkanu”.

Složenu istorijsku priču uradili su mladi glumci Akademije umetnosti, pokazujući izuzetnu zrelost i s lakoćom se noseći i sa obimnim tekstom predstave koja traje nepuna četiri časa.

Savremenom istorijom bavi se i predstava „Sedam strahova” Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice. Ovo je drugi put da u ovom teatru rediteljka Selma Spahić poseže za tekstom Zeničanina Selvedina Avdića. Pre dve godine na „Dezireu” je ovaj teatar gostovao s predstavom „Fabrika” o zeničkoj železari, koju je takođe po Avdićevom tekstu režirala Selma Spahić. „Sevludin obrađuje teme koje govore o našem gradu. U ovoj predstavi otvaramo rane grada o kojima je trebalo da se progovori”, kaže Snežana Vidović, glumica.

Predstava se bavi ne samo sa biblijskim strahovima svakog čoveka već i jednom od mučnih ratnih priča, ispitujući poreklo zla u pojedincu.

Festival polako ulazi u svoju završnicu. U ponedeljak, poslednjeg festivalskog dana, publika će imati prilike da vidi predstavu „Mefisto”, koju je u budimpeštanskom teatru „Kulturna brigada” režirao Andraš Urban, i koreografiju „Amber”, koju je uradila Adrein Hod.