Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nova klima na Bliskom istoku

Pod pritiskom Vašingtona mnoge zemlje na Bliskom istoku otvorile su proces za normalizaciju odnosa i Ankara sada pokušava da uhvati korak s tim promenama
Крајем новембра, после десет година, у Анкари је боравио принц Мухамед бин Зајед ел Нахјан (Фото: ЕПА-ЕФЕ/СТРИНГЕР

Na Bliskom istoku i širem regionu osećaju se pomirljivi vetrovi koji bi u godini koja dolazi mogli, ako se nastave, da dovedu do normalizacije odnosa između vodećih država. Mnogi diplomatski kanali su otvoreni, ali to sigurno neće ići bez trzavica, pošto jedan ili dva susreta, makar bili i najvišem nivou, ne mogu preko noći da skinu sa dnevnog reda probleme koji su se taložili decenijama.

Kontakti su, posle višegodišnjeg prekida, uspostavljeni između Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kaira i Ankare, UAE i Izraela, Arapske lige i Damaska. Čak i između Ankare i Tel Aviva.

Pod pritiskom Vašingtona mnoge zemlje na Bliskom istoku otvorile su kanale za normalizaciju odnosa. Ankara je na trenutak ostala u drugom planu iako poslednjih godina nastoji da se nametne kao glavni akter na Bliskom istoku i na severu Afrike. Predsednik Tajip Erdogan sada podiže rampe ka Egiptu, UAE i Saudijskoj Arabiji da bi uhvatio korak s procesom koji bi konačno mogao da dovede do smanjenja napetosti u trusnom regionu.

„Susreti Turske i UAE uspostavljeni su i oni će se nastaviti, pogotovo što postoji znatan potencijal za međusobnu saradnju”, izjavio je predsednik Erdogan i potvrdio da će u februaru posetiti Abu Dabi.

Krajem novembra, posle deset godina, u Ankari je boravio princ Muhamed bin Zajed el Nahjan. A koliko do juče, Abu Dabi je optuživao Erdogana da podstiče radikalnu grupu „Muslimanska braća” u Egiptu, koja potkopava mir i stabilnost u celom Zalivu, da se direktno meša u unutrašnje poslove Sirije, Iraka i Libije, da krši pomorsko pravo u istočnom Mediteranu. A Ankara je optužila Abu Dabi da je finansirao imama Fetulaha Gulena, koji je 2016. godine pokušao da izvede puč u Ankari, da potkopava pozicije Palestinaca.

Turska sada nastoji da razbije izolaciju s kojom se suočila posle izbijanja „arapskog proleća”, koje je iz temelja uzdrmalo Bliski istok i severnu Afriku. Erdogan je to ishitreno pokušao da iskoristi da se nametne kao lider u tom delu sveta, što su u Libiji, Egiptu, Siriji i Iraku doživeli kao mešanje u unutrašnje poslove. Ankara nije ostala dužna: optužila je UAE i Bahrein za izdaju „palestinske stvari”, kada su uspostavili odnose s Tel Avivom.

Kada je „arapsko proleće” stiglo u Egipat, Ankara je bezrezervno stala iza „demokratski izabranog” predsednika Muhameda Mursija, koga je na vlast dovela ekstremna grupa „Muslimanska braća”, s kojom Erdogan odranije održava bliske odnose. U Rijadu, Abu Dabiju i drugim zalivskim zemljama dat je znak za uzbunu jer tu radikalnu grupu doživljavaju kao teroriste, kao pretnju miru u regionu. Kada je egipatska armija zaustavila islamiste vojnim udarom 2013. godine, Turska je oštro osudila taj potez i odnosi su se našli pred prekidom.

Gromoglasno proklamovana spoljna politika Turske „bez problema sa susedima” svela se jednog trenutka na poziciju „bez prijatelja” ako se izuzmu Katar, Azerbejdžan i „Muslimanska braća”, s kojima ima „posebne”odnose. Ankara je ostala na periferiji mnogih zbivanja. To je potvrdio nedavni sukob Izraela i Palestinaca u pojasu Gaze. U dogovoru s Vašingtonom ključnu ulogu u postizanju primirja odigrao je egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi iako Erdogan uporno sebe pokušava da predstavi kao zaštitnika Palestinaca.

U Turskoj su konačno počeli da shvataju novu realnost. Erdogan je u telefonskom razgovoru čestitao Isaku Hercogu izbor za predsednika Izraela. U diplomatskim krugovima to su okvalifikovali kao važan događaj iako je u normalnim prilikama to samo protokolarni gest. Ankara i Tel Aviv praktično nemaju kontakte već deset godina, odnosi su na nivou otpravnika poslova usled sukoba zbog palestinskog pitanja.

Posle dužeg prekida nedavno su uspostavljeni zvanični kontakti i između Ankare i Kaira. „Ovo je novi početak u odnosima dveju zemalja”, izjavio je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu i najavio da će se turski ambasador uskoro vratiti u Kairo.

Povoljnija klima oseća se i u Arapskoj ligi. Predsednik Alžira Abdelmadžid Tebune najavio je da bi delegacija Sirije mogla da se nađe na samitu Arapske lige koji se u martu održava u njegovoj zemlji, preneli su istanbulski mediji.

Tom prilikom raspravljaće se o uspostavljanju odnosa sa Damaskom koji su suspendovani 2011. godine kada je u Siriju stiglo „arapsko proleće”. To će biti nastavak saradnje koju su sa Damaskom već obnovili Jordan, Ujedinjeni Arapski Emirati i Egipat.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Amerikanci
Na Bliskom istoku sude i presudjuju Amerikanci, svi ostali, pa i Erdogan, su samo statisti.Tako je vec godinama, tako ce uvek biti.
N.Andrejic
Sada ce se Turska okrenuti jos vise prema Balkanu, posto gubi pozicije na isoku.Tu ce imati podrsku Vasingtona kako bi suzbili uticaj Rusije u Srbiji i Rerpublici Srpskoj.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.