Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZ STARIH RIZNICA

Monitor „Sava” ponovo „zaplovio”

Brod burne istorije, ranijeg naziva „Bodrog”, konačno postaje turistička atrakcija, jer je povodom obeležavanja Dana oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu, na prostoru između Brankovog mosta i Savskog pristaništa, otvoren za široku publiku
Испловљавање рестаурираног брода ка Београду (Фото: Жарко Пекез), Изглед „Саве” на дан отварања, 1. новембра 2021. (Фото: МО)

Zamisao da monitor „Sava” bude pretvoren u brod-muzej potekla je 2019. godine. Za remont broda zadužena je firma „Beolajn” iz Apatina, a prema programu restauracije koji je uradio radni tim Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Restauracija broda trajala je od 2017. do 2019. godine, prevashodno u brodograđevinskom smislu, nakon čega je trebalo da usledi muzeološko opremanje. „Sava” je 2021. godine preuzeta iz Apatina i prebačena do luke –sidrišta „Ušće”. Konačno, 1. novembra, povodom obeležavanja Dana oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu, na prostoru između Brankovog mosta i Savskog pristaništa, monitor „Sava” svečano je otvoren za široku publiku. Nažalost, enterijer još uvek nije obnovljen u stepenu da bi bio interesantan za posetioce.

Ovo je prilika da se podsetimo burne istorije ovog broda.

Poznato je da je do danas u plovnom stanju sačuvan samo austrougarski monitor „Leita”, koji u Budimpešti predstavlja svojevrsnu turističku atrakciju. Praktično tek dve decenije unazad sazrela je svest da i kod nas postoji jedan od monitora, i to s daleko burnijom istorijom od „Leite”. Radilo se o „Bodrogu”, poznatom i pod jugoslovenskim imenom „Sava”.

(Fotografije iz arhive B. Bogdanovića) 

Zabluda o prvom hicu u Velikom ratu

U to vreme je pokrenuta akcija da se brod sačuva od propadanja i restaurira. Pri tome, insistiralo se na netačnoj tvrdnji da je s „Bodroga” ispaljen prvi hitac u Velikom ratu na Beograd.

„Bodrog” je izgrađen u Budimpešti i predat austrougarskoj flotili 10. novembra 1904. godine. Osim njega, pred izbijanje Velikog rata, u Zemunu je bio stacioniran i komandni brod „Temeš”.

Minerska četa inženjerijskog bataljona pod komandom kapetana Mihaila Alića 25. jula postavila je eksploziv kod prvog stuba železničkog mosta. Na razvoj situacije oko Beograda najviše je uticala važnost rečnih komunikacija zbog dotura ratnog materijala, hrane i trupa. Austrougarska Dunavska flotila je, naime, prešla u stanje pune bojeve gotovosti još 23. jula, a stupila je u akciju i pre oficijelne objave rata, 26. jula, pleneći srpske trgovačke brodove.

Tokom večeri 28. jula oficiri su na monitorima, pred postrojenim posadama, pročitali proglas o objavi rata. Austrijski mornari su poruku pozdravili uzvikom „Ura” i nacionalnom himnom „Bože, čuvaj cara Franju”; na brodovima s većinskim hrvatsko-mađarskim posadama zaorio se uzvik „Živeo” i zvuci svečane pesme „Apel”.

Nakon toga, određeno je da prvi topovski hitac na srpsku prestonicu ispali artiljerijski kaplar hrvatske nacionalnosti. Pola sata posle ponoći, 29. jula, s austrijske strane dejstvo je započela artiljerija. Intenziviranje pešadijske i artiljerijske vatre bilo je signal za kapetana Alića da aktivira eksploziv postavljen na čeličnu konstrukciju prvog kraka železničkog mosta. U 1.30 časova gradom se razlegla strahovita eksplozija. Rušenje mosta primoralo je na odstupanje austrijske tegljače sa šlepovima koji su zaplovili Savom radi dotura materijala svojim trupama. U pomoć im je isplovio komandni monitor „Temeš”, koji je otvorio vatru iz dva kupolna topa s ciljem da preseku električni kabl na železničkom mostu kako bi sprečili dalje miniranje. Nakon toga, dejstvo je nastavljeno po kasarnama u Donjem gradu beogradske tvrđave.

To su bile prve granate s monitora koje su pale na Beograd. Neposredno nakon otvaranja vatre s „Temeša”, pridružio mu se „Bodrog” kojim je komandovao kapetan linijskog broda Paul Ekl. Praktično, tek drugi ili treći hitac na Beograd ispaljen je s „Bodroga”.

Učestvovao je ovaj brod u borbenim operacijama na srpskom vojištu sve do 1915. godine, kada je vatrom s reka podržavao i drugo osvajanje Beograda. Nakon pada Srbije, monitor je nastavio akcije tokom Dunava, sve do crnomorskog ušća.

Austrougarskoj Dunavskoj flotili je 13. oktobra 1918. naređeno da se prikupi u Braili. Odavde su brodovi krenuli uzvodno, s ciljem da se dočepaju Budimpešte. Flotili se 16. oktobra, kod bugarske Lom-Palanke, pridružio monitor „Bodrog”. Krajem oktobra flotila je dobila zadatak da podržava prelazak ostataka austrougarske vojske iz Srbije na levu obalu Dunava.

U opštem rasulu, ove dužnosti prihvatio se jedino „Bodrog”. Monitor je u noći između 30. i 31. oktobra obezbeđivao prelazak austrougarskih i nemačkih jedinica preko Dunava u rejonu Grocka–Beograd. No, zbog iznenadne pojave guste magle, nasukao se na obalu nasuprot Višnjice. Brdska baterija Moravskog artiljerijskog puka je 1. novembra otvorila vatru na nasukani monitor te ga je posada napustila. Austrijanci su ipak, sve do 5. novembra, povremeno, pod zaštitom noći, iskrcavali materijal s broda. Konačno, 5. novembra srpske trupe su i fizički zaposele monitor.

Tokom 1919. godine monitor je odsukan i remontovan. Prema ličnom naređenju kralja Petra Prvog, 26. juna iste godine staro ime broda „Bodrog” promenjeno je u „Sava”. Remontovani monitor „Sava” je u sastav domaće rečne flotile uveden u aprilu 1920, a Kraljevini SHS je zvanično dodeljen 15. novembra. Na krmi „Save” se u tom trenutku zavijorila srpska zastava. Treba imati u vidu da je tek 3. septembra 1921. usvojena nova pomorska zastava s rasporedom boja i simbolima novoosnovane države, Kraljevine SHS.

Potopljen posle aprilskog sloma

U vreme nemačkog napada na Jugoslaviju, 6. aprila 1941. godine, „Savom” je komandovao poručnik bojnog broda Srećko Rojs. Monitor se nalazio u sastavu Prvog diviziona monitora stacioniranog u Dubovcu. „Sava” je bila zadužena za kontrolu rumunske granice i prvih ratnih dana je na Dunavu polagala mine. Kada je postalo očito da predstoji slom jugoslovenske vojske, monitor se povukao do Zemuna. Dalje povlačenje rekom nije bilo moguće, pošto visoki vodostaj nije omogućavao prolazak ispod mostova. Tako je 12. aprila 1941. godine brod „Sava” potopljen kod Zemuna.

Tokom 1942. godine pripadnici oružanih snaga NDH su ga izvukli, reparirali i brod uključili u sastav svoje ratne flotile. Monitor je bio baziran u Slavonskom Brodu, a patrolirao je Savom štiteći konvoje. U noći 8. septembra 1944. posada je u blizini Slavonskog Broda potopila brod i priključila se partizanima. Tokom 1946. godine dizalicom „Lepenica” monitor je izvađen, obnovljen i, 1952, pod starim nazivom „Sava”, uveden u sastav Rečne flotile JNA.

„Sava” je konačno isključena iz rečne flotile 1959. godine, a 1962. je kao razoružano, civilno plovilo ustupljeno novosadskom preduzeću „Heroj Pinki”.

Proglašen za kulturno dobro

Pod nazivom „Plovni pristan monitor ’Sava’”, 13. decembra 2005. rešenjem Muzeja nauke i tehnike proglašen je za kulturno dobro. Tokom procesa privatizacije monitor je dobio novog vlasnika, preduzeće „Dunav grupa agregati” iz Novog Sada. Međutim, nakon što je premešten s obale Dunava kod Novog Sada, nije se znalo gde je brod usidren. U aprilu 2013. nalazio se kod Savskog keja, a odatle je premešten kod Ade Huje, gde su ga u mulju pronašli istoričari iz Instituta za savremenu istoriju i predložili da se pretvori u ploveći muzej. Ministarstvo kulture i informisanja je 30. januara 2014. donelo rešenje da se brod preda na staranje Ministarstvu odbrane.

Uprava za tradiciju, standard i veterane Sektora za ljudske resurse MO je 15. septembra 2015. od „Dunav grupe agregati” AD zvanično preuzela monitor. U organizaciji Vojnog muzeja, Rečne flotile, 5. logističkog bataljona i Jugoslovenskog rečnog brodarstva, kod Ade Huje sprovedeno je odsukivanje broda i njegovo premeštanje na sidrište „Ušće”.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Твртко
Колико видим на оригиналној фотографији је писало "САВА", а на реконструисаном броду пише "SAVA". Претпостављам да док је био у служби у НДХ на том броду је писало "SAVA" а не "САВА" ... Дакле, питам се да ли је новцем српских пореских обвезника реконструисан српски или НДХ брод. Изгледа да је реконструисан НДХ брод .... Питам се зашто су Срби уопште ратовали у Првом светском рату кад њихови потомци репарирају брод квислиншке државе и поступају по ПРВОЈ наредби окупатора тј пишу латиницом.
Luis
Pa Sava izvire i večinu svog toka prolazi kroz latinične zemlje. Možda je to.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.