Arhitektura ili gejming, pitanje je sad

Razvoj svake zajednice kroz istoriju počivao je na ličnim inicijativama i ambicijama vladara. Jedan od njih, srpski nepismeni knez Miloš, 1818. godine Kragujevac od kasabe pretvara u varoš u kojoj uz trgovinu jednako razvija obrazovanje i kulturu, kada se upravo u ovom gradu osniva prva gimnazija, pozorište i Licej Kneževine Srbije. Nakon 130 godina od osnivanja Liceja, Kragujevac osniva univerzitet s Mašinskim fakultetom kao osnivačem i inkubatorom kadrova za „Zastava automobile”. Danas, posle 45 godina od osnivanja, Kragujevac je jedini univerzitetski centar u Srbiji koji nema arhitektonski fakultet i koji za ostalim univerzitetima po tom pitanju zaostaje više decenija.

Proteklu deceniju Srbiju su obeležile inicijative Aleksandra Vučića, prvo u ulozi premijera, a sada u ulozi predsednika, koji daje konkretnu podršku za infrastrukturni i građevinski razvoj Srbije. Planovi razvoja za Kragujevac najavljeni u Programu Srbija 2025 odnose se pre svega na izgradnju severne obilaznice i brze saobraćajnice ka Čačku, posredno će uticati na već intenzivirane aktivnosti na privrednom razvoju Kragujevca. Primetno je i da razvoj infrastrukture paralelno prate i radovi na obnovi škola, kulturnih centara i pozorišta, obnovi i izgradnji novih sportskih objekata, stambenih kompleksa za vojsku i policiju kao i na izgradnji sekundarnog Državnog data centra uz najavljene aktivnosti na obnovi kompleksa Vojnotehničkog zavoda. Pomenute inicijative i aktivnosti deluju kao dovoljan razlog za podršku države pokretanju programa Arhitektura na Univerzitetu u Kragujevcu, kako bi se dalji održivi razvoj Šumadije kadrovski pripremio za decenije koje su pred nama.

Inicijativa koju sam u tom pravcu pokrenuo pre više od pet godina pred dekanom Fakulteta inženjerskih nauka (FIN), s kolegom dr Veroljubom Trifunovićem (u to vreme gradski većnik za urbanizam u Kragujevcu), protekla je u srdačnoj atmosferi, ali uz napomenu dekana da će i pored njegove volje da podrži ovaj program biti teško dobiti pomoć države za finansiranje njegovog osnivanja i pokretanja. Iako je ta konstatacija bila samo delom tačna, pre svega usled procedura koje se odvijaju na nivou države za postupak akreditacije, jedina istina je da inicijativu do današnjeg dana za taj program ispred FIN-a nije niko pokrenuo i pored velike energije i podrške rektora Filipovića za takve aktivnosti. Moja inicijativa da lično učestvujem u osnivanju novog programa uz inoviranje programa Urbano inženjerstvo, koji beleži drastičan pad broja upisanih studenata čije sam razloge, ali i predloge za unapređenje detaljno opisao u dopisu univerzitetu, nije bila skrivena već javna aktivnost, baš kao i ovaj pogled na ovu situaciju povodom koje će se ubuduće, nadam se, preduzeti i konkretne aktivnosti.

Kragujevac se intenzivno razvija, i u tom razvoju sada dobija konkretnu podršku države, ali se njegov razvoj, izvesno je, ne može obezbediti bez razvoja njegove naučnoobrazovne zajednice, posebno po pitanju razvoja tako značajnih programa kao što je arhitektura, koja je kruna svakog fakulteta inženjerskih nauka na svetu. Usled postojeće neinventivnosti i nedostatka vizije rukovodilaca FIN-a, mladi se godinama školuju za inženjere arhitekture u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, pa i u Novom Pazaru, uz velike troškove i odricanja roditelja koji često utiču na održivost njihovih porodičnih zajednica. Pored FIN-a, na Filološko-umetničkom fakultetu (FILUM) Univerziteta u Kragujevcu takođe postoji program Unutrašnja arhitektura, koji ipak ne proizvodi inženjere i arhitekte, već diplomirane umetnike, čime se u zabludu dovode i roditelji i njihova deca, da su po svršenom školovanju njihova deca, studenti, postala arhitekte! Pored intenziviranog razvoja Kragujevca svakako ne treba zanemariti ni ova dva pomenuta aspekta koji bi svakako mogli pozitivno uticati na eventualnu odluku za prihvatanje ovog programa za akreditaciju.

Kragujevac, grad automobila, danas je grad kranova s velikim interesovanjem za život u njemu.

S podrškom države za izgradnju severne obilaznice i kraka ka Koridoru 11, perspektive njegovog razvoja s novih 150 hektara radnih zona gotovo da nemaju limita. Pa ipak za takav stepen razvoja i investicione privlačnosti, a sa tim i potreba za obezbeđivanje kvaliteta života u njemu, ali i duž infrastrukturnih tokova u ovom slučaju veze koridora 10 i 11 preko Kragujevca biće neophodno pripremati i kadrovsku pored planirane infrastrukture. O tome da u Srbiji postoji hiperprodukcija kadrova besmisleno je polemisati, jer ona postoji u svim oblastima.

U poslednjih nekoliko godina zabeležen je veliki broj konkurisanja za upis na programu Arhitektura u većini univerzitetskih centara, kao i veliki broj onih koji su se našli van planirane kvote za upis u meri koja je skoro jednaka potencijalnoj kvoti za upis na eventualno novoj katedri ili fakultetu pri Univerzitetu u Kragujevcu. Za razliku od ostalih profila, inženjeri arhitekture se posle završenog fakulteta mogu zaposliti u državnim i privatnim kompanijama u Srbiji, ali i u zemljama s kojima je Srbija zahvaljujući njenoj uspešnoj diplomatiji podigla internacionalnu saradnju na takav nivo da su naše diplome priznate, a naši inženjeri dobrodošli sa svojim znanjem svuda po svetu, znanjem koje nimalo ne zaostaje za znanjem školovanog kadra iz te oblasti koji dolazi iz bilo koje zemlje članice EU.

Iako je Univerzitet u Kragujevcu prošle godine dao podršku osnivanju master programa za kompjuterske igrice, što je svakako program za koji opravdano vlada interesovanje, izvesno je da se grad Kragujevac neće virtuelno razvijati (iako je i ta opcija moguća), već da će se njegov razvoj intenzivirati u realnosti i da će za taj razvoj obezbediti potreban kadar koji će planirati i projektovati prave, a ne virtuelne gradove. Ako sadašnje rukovodstvo FIN-a u Kragujevcu nema mogućnosti za objektivno sagledavanja potreba grada za pokretanja inicijative za osnivanje katedre i programa u oblasti arhitektonskog inženjerstva, pozivam sve nedržavne univerzitete i fakultete da, ukoliko imaju kapacitete, takav fakultet ili program uspostave u Kragujevcu zarad sopstvenog doprinosa obrazovnom sistemu Srbije, ali i usled potrebe održivog i ujednačenog razvoja akademske mreže po pitanju postojanja vodećih inženjerskih programa urbanog razvoja na svim delovima njenog obrazovnog uticaja.

Naučni saradnik u oblasti arhitekture i urbanizma iz Kragujevca

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista