Ko će kontrolisati srpsko pravosuđe

Uvaženi profesore Petrov,

Obraćam Vam se kao osobi koja je u javnosti prepoznata kao glavni kreator ustavnih amandmana, ali i kao neko ko usled pretpostavljenog stručnog i moralnog kapaciteta snosi najveću odgovornost za posledice izmena Ustava. To uostalom proizilazi i iz činjenice da ste istovremeno profesor ustavnog prava i sudija Ustavnog suda Republike Srbije. Takođe, ovo obraćanje je u direktnoj vezi s Vašim nedavnim intervjuom u „Politici” gde ste izričito naveli da ove ustavne promene predstavljaju zajednički uspeh nauke, struke i politike. Veliki broj građana u vezi s tim izražava bojazan da ustavne promene u svojoj biti predstavljaju proces kojim se pod parolom nezavisnosti pravosuđe odvaja od kontrole narodne suverenosti i predaje uticaju drugih političkih i finansijskih centara moći. Upravo ovo nam se desilo s Narodnom bankom i celim bankarskim sistemom koji je pod istom parolom nezavisnosti potpao pod sada već direktni uticaj zapada i Bazela. Ovo nam se dogodilo i sa univerzitetom, gde profesori takođe biraju sami sebe u okviru sastava koji indirektno određuje SCI lista u privatnom vlasništvu „Tomson Rojters korporacije”. Dužnost mi je stoga da Vam u ime tih zabrinutih građana poučenih prethodnim negativnim iskustvima postavim određena pitanja, kao što smatram da je Vaša dužnost da građanima na ta pitanja odgovorite.

Da li strahujete da će izmene Ustava po kojima će sudije same sebe birati stvoriti prostor za nepotizam i negativnu selekciju sudija i tužilaca, a kasnije i za preuzimanje kontrole nad pravosuđem od strane finansijskih i političkih centara moći van zemlje? Podsećam Vas da Soroseva Fondacija za otvoreno društvo već finansira projekat za stvaranje novih lidera za buduće reforme pravosuđa a u kome učestvuju Društvo sudija i Udruženje tužilaca, kao i druge NVO finansirane iz inostranstva, te da ovakve projekte preuzimanja pravosuđa finansira svuda u svetu.

U kojim je drugim uspešnim državama sveta na ovakav način „reformisano” pravosuđe? U najmoćnijim evropskim državama, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, kao i u SAD, postupak imenovanja i razrešenja sudija kontrolišu direktno skupštine i izabrani predstavnici naroda. Da li smatrate da su i u tim državama sudije pod kontrolom politike (što je navođeno kao glavni razlog za izmene Ustava u Srbiji) i da i u tim državama treba da se sprovedu ustavne reforme ili ste pak na stanovištu da su sudije u Srbiji mnogo savesnije, stručnije, samostalnije i sa više integriteta od sudija u tim državama i da im zbog toga kontrola od strane predstavnika naroda nije potrebna?

Iz kog razloga su članovi radne grupe bila lica koja su javnosti u Srbiji poznata kao predstavnici nevladinih organizacija Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije, koje organizacije su od strane Soroseve Fondacije za otvoreno društvu bile finansirane za sprovođenje upravo ovih ustavnih promena? Koju ulogu su procesu promene Ustava imale druge Soroseve nevladine organizacije kao što je Jukom? Koji je to motiv Fondacije za otvoreno društvo da finansira ustavne promene u Srbiji?

Da li mislite da je normalno da jednopartijska skupština menja Ustav bez ikakvog konsenzusa u društvu? Zbog čega u radnoj grupi nije bio nijedan predstavnik opozicije i da li se slažete da takva radna grupa nema neophodan demokratski kapacitet za tako važne promene, kao što ga nema ni Narodna skupština, koju čine isključivo predstavnici vlasti? Napominjem da čak ni takva Narodna skupština nije bila jedinstvena u svom stavu o promeni Ustava i da je izostala saglasnost ni manje ni više do predsednika Odbora za pravosuđe, koji je javno izneo stav da će na referendumu glasati protiv predloženih amandmana?

Da li smatrate da to što ste u isto vreme bili član Venecijanske komisije i radne grupe predstavlja činjenicu koja Vas dovodi u sukob interesa kod promena Ustava koje od Srbije zahteva upravo Venecijanska komisija, i ako ne, zbog čega ne?

Da li mislite da će ubuduće Narodna skupština biti u stanju da u predviđenim rokovima ostvari kvalifikovanu saglasnost po pitanju ličnosti istaknutih pravnika koje bi trebalo da bira u Visoki savet sudstva ili će izbor tih lica, usled nemoćnosti postizanja kvalifikovane većine, biti po pravilu rezervisan za nosioce funkcija, na način predviđen amandmanima?

Na koji način i pomoću kojih mehanizama ste sprečili strane pa i domaće finansijske i političke centre moći da putem finansiranja koje i danas postoji i koje očigledno smatrate legitimnim, preuzmu suštinsku kontrolu nad postupkom imenovanja i razrešenja sudija? Na koji način ste ostvarili transparentnost tih procesa?

U nadi da ćete javnosti odgovoriti na ova pitanja i da ćemo time započeti debatu o ustavnim promenama koja će građanima omogućiti da zauzmu stav o referendumskom pitanju, kolegijalno Vas pozdravljam.

Advokat i potpredsednik DJB Suverenisti

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista