U demokratiju mi ne diraj

Nisu dobili pozivnicu, pa su ogovarali domaćina, pričali da im nije stalo i da im se nije ni išlo, ali da im je tamo bilo mesto, da bi na kraju napravili sopstvenu žurku.

Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping u sredu su održali onlajn sastanak na kojem su kritikovali Samit za demokratiju, virtuelno okupljanje više od sto državnika u organizaciji šefa Bele kuće Džoa Bajdena. Samit za koji je američki predsednik isticao da okuplja demokratske zemlje izazvao je ogromno interesovanje u izostavljenoj Kini i Rusiji. Zvaničnici i mediji iz Moskve i Pekinga ne prestaju da „hejtuju” Bajdenov samit. Vlada u Vašingtonu optužena je za „hladnoratovsko razmišljanje”, prozvana je „pseudodemokratijom” i „oružjem za masovno uništenje”, a čim se poteglo čak i ovo „oružje”, izgleda da je Bajden baš pogodio u živac.

ZELjANICA BEZ ZELjA: Šef vašingtonske administracije okupio je predsednike i premijere kako bi im predočio da je demokratija najpoželjnije i najsigurnije uređenje i da će takve vlade uživati američku podršku. „Prošvercovao” je i pojedine lidere koji sistematski narušavaju demokratiju u svojim zemljama, između ostalog i zbog toga što su osnaženi saradnjom s Moskvom i Pekingom. Kako je i ovakve lidere provukao kroz iglene uši, Bajden im je posredno poručio da očekuje da u sve izraženijem sino-američkom rivalstvu izaberu američku stranu.

Samit je toliko naljutio Rusiju i Kinu da su ambasadori ovih zemalja u SAD napali Vašington u zajedničkom članku u američkom magazinu „Nešenel interest”. Kad prevaziđete zaprepašćenje zbog činjenice da kineski ambasador najozbiljnije svoju zemlju naziva demokratijom, možete se dosta zabaviti čitajući ovaj tekst.

Anatolij Antonov i Čin Gang nam objašnjavaju da Amerika nije prava demokratija jer ima rasnih problema, baca suzavac na demonstrante i ne uključuje građane u odlučivanje nakon što glasaju. Dalje čitamo da je Kina „socijalistička demokratija”, da „demokratija može biti ostvarena na više načina” i da „nijedna zemlja nema pravo da tera druge da kopiraju njen politički sistem kroz obojene revolucije, promene režima i upotrebu sile”. Da bi se suprotstavile Bajdenu, kineske vlasti su uoči samita objavile i izveštaj „Kina – demokratija koja funkcioniše”.

Vladimir Putin i Si Đinping na onlajn samitu  (Foto: EPA-EFE/Mikhail Metzel / Sputnik / Kremlin Pool)

OBOJENI RAT: Mediji ne zaostaju, pa je „Čajna dejli” ove sedmice objavio da je Amerika „ukrala pravo da definiše demokratiju”, dok „Global tajms” optužuje SAD za „istorijsku grešku” i „arogantno razmišljanje”.

Šta smo sve saznali iz ovih izveštaja i članaka? Postoji demokratija „na neki drugi način”, na primer, bez izbora, smenjivosti lidera i podele vlasti. Dobili smo i sinonime za autokratiju – „socijalistička demokratija” i „demokratija koja funkcioniše”. Sad shvatamo i da je Amerika nedemokratska zemlja jer je tamošnja policija suzavcem rasterivala afroameričke demonstrante, ali da je Kina demokratija jer problem s manjinama rešava u logorima za prevaspitavanje. Zapadne demokratije ne valjaju jer građani nisu neposredno uključeni u odlučivanje posle glasanja, pa je mnogo bolje uopšte ne zamarati ljude organizovanjem izbora na kojima bi stvarno mogli da biraju. Obavešteni smo i da nedemokratske zemlje organizuju „obojene revolucije”, a demokratske pokrenu rat protiv Ukrajine kako bi je sprečile da uđe u zapadnu orbitu i NATO. Putin i Si poručuju da drugim zemljama ne sme da se nameće put kojim treba da idu, ali su se u sredu složili da Kremlju treba dati pismene garancije da se Severnoatlantska alijansa neće širiti na istok. Izgleda da Ukrajina ipak nema pravo na izbor, pravo za koje se Putin i Si toliko zalažu.

IDEALNI TIPOVI: Njihovom američkom kolegi može da se zameri što hvali demokratiju na samitu, a onda saudijskom princu Mohamedu bin Salmanu šalje oružje vredno 650 miliona dolara i nastavlja da podržava i druge autokrate, poput egipatskog predsednika Abdela Fataha el Sisija. Makar je američki predsednik imao toliko svesti da Bin Salmana i Sisija ne uključi u sastanak, ali da su se pitali saudijski prestolonaslednik i egipatski predsednik, sigurno bi sami sebe pozvali. Saudijska Arabija je bila toliko drska da se prijavi da bude članica Komisije Ujedinjenih nacija za status žena, a zemlje koje su o tome odlučivale imale su isuviše mnogo interesa da joj u tome ne udovolje. I državi koja spada u najgore mesto gde bi jedna žena mogla da živi stalo je da se predstavi kao zaštitnica ženskih prava.

I to nas dovodi do kineskih tvrdnji da su veći katolici od pape, veće demokrate od Amerikanaca. Ma koliko vladajuće porodice, politbiroi i ajatolasi ovog sveta poručuju da različitim kulturama odgovaraju različita uređenja, da je nesmenjiva vladavina jednog čoveka podjednako dobra kao i parlamentarna demokratija i da treba da cveta hiljadu cvetova, ipak se razjare kad se pomenu razlike među tim cvetovima.

I nije i da nisu u pravu kad su ukazali na to da u demokratijama ima problema. Demokratija je nesavršena. Samo je i dalje čudno da su Bajdenu potrebni samiti i ubeđivanja kako bi predočio ljudima da im je bolje da žive u nesavršenoj demokratiji nego u savršenom autoritarizmu.