Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SUDBINE

Pesma „Kućerak u Sremu” stvorena je u Norveškoj

Vlada Kanić je otišao u Skandinaviju na dva meseca zbog „tezge” u hotelu, a ostao 40 godina. Srce mu je u Zemunu, a duša, zbog dece i unučadi, u norveškom gradu Stavangeru
Влада Канић (Фотографије из архиве В. Канића)

Pesnik, pevač, šansonjer, boem, stari Zemunac. Vlada Kanić, muzičar i kantautor, 1968. godine otišao je u Norvešku na dva meseca da „odradi tezgu” u jednom hotelu, a ostao više od četiri decenije. Poslednjih godina je više u Zemunu nego u ovoj skandinavskoj zemlji u kojoj je, kao žal za zavičajem, nastala njegova kultna pesma, neka vrsta himne „Ima jedan kućerak u Sremu”. To, kako je jedne maglovite subote, u dalekom Stavangeru, stvorena ova rado slušana pesma, posebna je priča.

– Norveška ima visoke planine i velike plate, ali nema Srem – kaže, zagledan u Dunav, dok razgovaramo u jednoj staroj zemunskoj kafani. – Tamo su mi dve ćerke, sin i unučad. Žena Eva umrla je u 47. godini. Onomad sam proslavio 80. rođendan, pun energije i želje da stvaram nove pesme i pišem nove stihove, da se ne odvajam od svoje gitare. Dođem, tako, u kafanu i kad muzičari krenu da pevaju „Kućerak”, ja im kažem da je to moja pesma, da sam napisao i tekst i muziku. Gledaju me, neće da me uvrede, pa će na kraju: „Gospodine, to je narodna pesma, godinama je pevamo”. Šta ću, izvadim hiljadarku i dam im kao bakšiš, oni zahvaljuju i kažu: „E, sad je stvarno tvoja pesma!”

Prostrano, ali nije kao vojvođanska ravnica

Na dalekom severu

Mnoštvo je ovakvih dogodovština u životu ovog boema, istovremeno i uspešnog građevinskog inženjera koji je širom Norveške gradio mostove, zgrade, naftne platforme. Bio je ključni čovek u ovom poslu, ali je, istovremeno, pisao stihove i komponovao pesme. Najmanje 50 pesama su njegovo delo, od kojih je sedam snimio za norveško tržište. Zavoleo je ovu zemlju, u njoj je proveo najuspešnije godine, pa ipak je ostala tuga za Jugoslavijom, zemljom koje odavno nema. Tamo, na dalekom severu, patio je za zavičajem. Ponekad bi, za vreme belih noći, iz svoje kuće na obali mora zamišljao da je to Dunav, da mu je velika reka nadohvat ruke, kao kad se šeta Zemunskim kejom.

Priču vraćamo na norveške dane i godine, tamo gde je gradio, a ipak mu je „Kućerak” najveća i najlepša građevina.

– Baš tako – potvrđuje bez razmišljanja. – Stihove sam, te večeri, napisao u dahu. Pozvao sam decu da mi pevaju refren, pridružila se i supruga koja je odlično govorila srpski. Pesmu sam, zapravo, posvetio ocu Milanu, poznatom zemunskom krojaču koji je na Bežaniji imao vinograd. U njemu se okupljalo veselo društvo, tu se pevalo i plakalo. Otac bi takve odmah opominjao: „Nemoj tu da plačeš, da nam kvariš društvo. Idi u salon za plakanje”, što je značilo da treba otići u kućerak, načinjen od blata, u kojem je bilo šest sedišta iz nekog starog autobusa, uvek zgodan da se u njega skloniš. Toga više nema, kao što nema ni moje mladosti.

Za sebe kaže da je rođen u porodičnoj kući, u zemunskoj Gospodskoj ulici, a ne u porodilištu. Otac i majka Mira bili su odlični pevači i svirali su gitaru, pa zato veruje da je ljubav prema pevanju i muzici od njih nasledio. Ponosan je na potomstvo. Sin Marko je pozorišni i filmski glumac, Elizabeta je babica, a Eva menadžer. Rano su ostali bez majke, pa ih je Vlada izveo na put. Sad su svoji ljudi, sa svojim naslednicima.

Čednost šansone

Za popularnost svog „Kućerka” kaže da je zaslužan narod, publika, svi koji ga redovno slušaju, naručuju u kafanama. Kao kantautor, pored šansona, napisao je i oko 40 tamburaških pesama.

A kako je sve krenulo s pesmom i muzikom? Na subotičkom Omladinskom festivalu sedamdesete godine pevao je svoje pesme. I danas to isto čini. Pevao je i na Beogradskom proleću 1967. godine, da bi se godinu dana kasnije obreo u Skandinaviji. Pisao je tekstove i melodije za grupu „Elipse”, Zvonka Bogdana, Kemala Montena, Merimu Njegomir, kao i za „Apsolutno romantično”.

Korona mu je usporila putovanja na sever. Drži do sebe i svojih manira. Izbegava polemike o političkim prilikama u zemlji, jer su ga u svojoj drugoj otadžbini drugačije (na)učili. Tamo je, na prvoj strani dnevnih novina, udarna vest otvaranje najmodernijeg vrtića, a nikako politička gibanja.

– Nije važno koliko godina u životu imate, već koliko imate života u godinama – jedna je od njegovih poruka.

Za njega kažu „da kad zapeva, kafana leti u nebo, a sunce se spušta u Srem i s njim čavrlja u vinogradu”. U Norveškoj je u početku pevao engleske šlagere. Posle je perfektno naučio jezik ove zemlje za koju tvrdi „da nije hladna, kako se obično misli, već je uređena i pogodna za život”.

– Tamo gde sam godinama živeo i gde i sada povremeno odlazim, nema, recimo, snega – kao da je u ulozi turističkog vodiča. – Prisutan je uticaj Atlantske i Golfske struje, a mesto se razvilo u morsku luku, u dnu omanjeg zaliva, dela Severnog mora.

„PEVAC I NA NORVEŠKOM

Pre dve decenije preveo je i otpevao na norveškom jeziku pesmu Đorđa Balaševića „Imao sam strašnog petla”. Ideja da „prevede” Đoleta potekla je od nekoliko njegovih prijatelja.

– Dozvolu da objavim pesmu dobio sam od Balaševića, uz preporuku reditelja Mome Martinovića – priseća se naš sagovornik. – Trebalo je naći skladne reči i pojasniti kako je petao skakao na guske i na patke i da su sve to bile samo nijanse. Uspeo sam u prevođenju, tako da je pesma i danas popularna u ovoj zemlji.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.