Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Razgovor nedelje: Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije

Promenom Ustava do boljeg pravosuđa

Mnoge opozicione stranke koriste referendum kao poligon za, kako misle, pumpanje mišića – razumem to, ali uspeh referenduma je veoma važno državno pitanje i mislim da bi tome svi trebalo da se posvetimo
(Фото А. Васиљевић)

Uspeh referenduma za promenu Ustava veoma je važno državno pitanje zato što bi omogućio početak izgradnje mnogo boljeg pravosuđa, a to bi trebalo najviše da zanima građane, jer je za njih najbitnije ko će da im sudi i da ih tuži, kaže Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Srbije. Ističe da se referendum zloupotrebljava u političkoj borbi uoči predstojećih izbora, između ostalog, pričom o stvaranju uslova za promenu preambule o Kosovu i Metohiji, „što je apsolutna laž kojom se skreće pažnja sa suštine, a ona je da se izmene odnose isključivo na pravosuđe i da donose depolitizaciju i veću nezavisnost ove grane vlasti”.

Državni zvaničnici u prvi plan ističu da je promena Ustava uslov za nastavak evrointegracija, nije li ipak razlog, i promene i brzine, nalog iz EU?

U svim aktima evropskih institucija, ne samo EU nego i Saveta Evrope i njenog specijalizovanog tela Venecijanske komisije, od donošenja Ustava 2006. godine navode se primedbe na vladavinu prava, s naglaskom da se obezbedi nezavisnost pravosuđa. I kod nas su svi, uključujući i građane, godinama tražili takozvanu depolitizaciju pravosuđa, a smatralo se da politika utiče preko izbora sudija i tužilaca u parlamentu. Činjenica je i da su predstavnici evropskih institucija mišljenja da je ovo neophodan preduslov za dalje ubrzanje evrointegracija. I to je odgovor zašto se to radi sada i zašto ovaj parlament. To nije naš hir, već potreba. Ali to je samo jedan deo odgovora, drugi je da li je ovo bolje za građane, i o tome treba govoriti, sve ostalo je politizacija u kojoj opozicija smatra da može dobiti određene poene u susret izborima...

Politizacije ima, ali je činjenica i da su ozbiljni ljudi iz vlasti, poslanici i advokati Toma Fila (SPS) i Vladimir Đukanović (SNS), oštro kritikovali prepuštanje izbora samim sudijama, bilo je mnogo situacija da VSS predloži kandidate tvrdeći da su besprekorni, a u parlamentu ih ospore „iz bezbednosnih razloga”, kako će to izgledati kad VSS bude sam odlučivao?

Veoma je teško naći univerzalni model izbora koji se primenjuje svuda u svetu. Intencija je da se izbor s parlamenta prenosi na nezavisna tela – Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca, s tim što će parlament imati svoju ulogu, budući da od 11 članova ovih tela, on bira četiri člana iz reda istaknutih pravnika. Pritom je predsednik Vrhovnog suda po funkciji član VSS, dok su državni tužilac i ministar pravde po funkciji članovi VST, koje bira parlament. Venecijanska komisija je tu imala primedbe i razmišljala da li da dâ pozitivno mišljenje, ali mi smo ih suočili s različitim primerima u zapadnim zemljama...

Ko će ukazati da, na primer, neki kandidat ne ispunjava bezbednosne uslove?

Postoje u VSS članovi koje će birati parlament, odluke se ne donose prostom većinom, već je za različite odluke potrebna različita većina i to je garancija da će biti ozbiljne rasprave o svemu. Ništa se unapred ne može garantovati, ali sistem kvalifikovane većine za određene odluke ipak garantuje da neće biti preglasavanja, već da je bitna saglasnost svih.

Sada imamo sudije koje se tuku u kafani, sudije i tužioce koji se druže s kriminalcima, slave s njima rođendane, a VSS ne reaguje, ko nam garantuje da posle promena neće birati sudije po sistemu „vrana vrani oči ne vadi”, da ne pominjemo uobičajeno traženje veze za sve od odlaska kod lekara do neplaćanja kazni i izbora sudija...

Pa, imaćemo četiri predstavnika naroda koje bira parlament u sastav VSS, to je neki kontrolni mehanizam. S druge strane, za sve što ste naveli oni su do sada krivili politiku i sve je išlo na teret vladajuće koalicije koja u parlamentu bira sudije i tužioce. Sve su to dileme koje smo mi iznosili u razgovorima s predstavnicima evropskih institucija, ali njihov osnovni postulat je da parlament ne treba da bira sudije i tužioce. Predložena varijanta je najmanje izložena osamostaljenju sudske vlasti na štetu građana, zato što postoji mehanizam kontrole kroz uvođenje kvalifikovane većine za glasanje o određenim pitanjima. O ovom predlogu promena Ustava postoji saglasnost i pozitivno mišljenje Društva sudija, Udruženja tužilaca i Venecijanske komisije. Strahovi koji postoje oko toga kako će se ponašati VSS jesu opravdani, videćemo kako će to izgledati u praksi, zato je veoma važno koga skupština bira iz redova istaknutih pravnika, znači ko će zastupati društveni interes.

Opozicija kaže da će biti, ako građani na referendumu budu protiv promene Ustava, za stepenicu bliža pobedi na izborima...

Pa, to je zloupotreba referenduma u političke svrhe. Plasiraju se lažne informacije o preambuli u vezi sa KiM, što je apsolutna laž, a ne raspravlja se o suštini teksta ustavnih promena, koje se tiču konkretnog poglavlja – pravosuđa. Procedura za promenu je vrlo precizna, nemoguće je dodavati tu još neku stavku. Imate u opoziciji različite stranke, pa jedni brane nacionalni interes, koji uopšte nije ugrožen, jer KiM nije tema, drugi tvrde da je ova skupština nelegitimna i da ne može da raspisuje referendum, treći kažu da glasanje za promenu Ustava znači da glasate za Vučića, Dačića, za vlast, a ako ste protiv, glasate protiv vlasti... To je manipulacija. Praktično će već od 15. februara početi predizborna utakmica, pošto su zakonski rokovi za raspisivanja parlamentarnih i lokalnih izbora polovinom februara, a početkom marta za predsedničke. Izbori su blizu, zato mnoge stranke koriste referendum kao poligon za, kako misle, pumpanje mišića. Razumem to, ali uspeh referenduma je veoma važno državno pitanje, mislim da bi tome svi trebalo da se posvetimo.

Ovaj skupštinski saziv traje do Sretenja, 15. februara, šta još može i treba da uradi?

Imamo zakone čije je donošenje neophodno za održavanje izbora. Rešenja su usaglašena u međustranačkom dijalogu, ali moraju biti usvojena, to su zakoni o izboru narodnih poslanika, predsednika i o lokalnim izborima. Čekamo mišljenje evropskih institucija, koje kažu – „polako, ne možemo pre 9. januara da damo mišljenje”, a kad ga daju, kažu da ne bi trebalo da se donosi po hitnom postupku. Opozicija kaže da treba što pre da se donesu. To ponekad prelazi granice zdravog razuma. Imamo i zakone bitne za funkcionisanje države, posebno one koji se tiču epidemije, pomoći privredi i građanima, veoma je važno usvojiti ih pre raspuštanja skupštine. Najverovatnije ćemo već naredne nedelje imati na dnevnom redu nekoliko finansijskih zakona.

Kako se SPS sprema za izbore?

Mi smo spremni. Učestvovali smo u svim izbornim ciklusima, ne znam koliko smo izbornih ciklusa do sada prošli, ovo nije ništa novo za nas. Bitno je da se što pre reše određena pitanja o našem nastupu, da završimo razgovore koje smo imali s Aleksandrom Vučićem i SNS-om, jer smo u suštini dogovorili zajednički pristup izborima koji se sastoji u nekoliko tačaka. Prvo, saglasili smo se, što se često zaboravlja, u pozitivnoj oceni svega što smo u ovih skoro 10 godina uradili zajedno i odlučili da nastavimo saradnju posle izbora, bez obzira na to kako na njih izlazimo. Drugo, s obzirom na zajedničke ciljeve i na grupisanje opozicije, važno je da imamo odgovor što se tiče predsedničkog kandidata, a naš stav je da to, iako se on još nije izjašnjavao, bude Aleksandar Vučić, koga smo i pre pet godina podržali. Ako bi neko drugi bio kandidat, a ne Vučić, nametala bi se potreba da mi imamo svog kandidata. Treće pitanje je nastup na parlamentarnim i lokalnim izborima, to je ostalo za posle praznika. Analiziraćemo šta je najbolji način, nije reč o politici, već o analitici, šta je najbolje za naše i za birače SNS-a. Moje mišljenje je, kad imamo zajedničkog predsedničkog kandidata, da bi bilo lakše i efikasnije imati jednu listu na parlamentarnim i lokalnim izborima...

Kad ćete proceniti, izbori su sutra...

Pa, nisu baš sutra. Morate da gledate šta druga strana radi, ko su njihovi kandidati. Ima vremena. Dogovorili smo se da sredinom januara, posle praznika, imamo i to pitanje rešeno. Ako se izbori raspisuju na primer 15. februara, nećemo tek tada da krenemo s izborom kandidata, prikupljanjem dokumentacije, potpisa, to ćemo završiti za dan, a da bismo do toga došli, moramo unapred znati za šta se spremamo. Podržavamo Vučića za predsednika, ali ako idemo s odvojenim listama, moramo više naglašavati naš identitet, ideologiju, da imamo svoje kadrovske predloge za premijera, gradonačelnika, da bismo imali zadovoljavajući rezultat...

Zar zajednička parlamentarna lista ne ugrožava identitet SPS-a, pa i sam njegov opstanak?

Nijednoj stranci na svetu koja je u koaliciji s većom, u ovom slučaju i nekoliko puta većom po broju poslanika, nije lako da sačuva identitet i izborni kapacitet. Ali, nemam bojazan zato što SPS ima specifičan identitet, pre svega ideološki. Mi imamo ideologiju, za razliku od mnogih stranaka koje je nemaju, već su zasnovane na personalnim rešenjima. Ovo je nešto što traje sto godina, a trajaće i kad ja ne budem više na čelu stranke. Identitet treba da čuvamo javnim nastupima, zalaganjem za pitanja koja pripadaju tom pogledu na svet, ali važan je i rad na terenu, borba za birače. Zato kažem da smo mi u delikatnoj situaciji, kako da damo doprinos pobedi Vučića na predsedničkim izborima, a da to ne ide na uštrb izbornog rezultata SPS-a i našeg koalicionog partnera JS, ukoliko idemo na odvojenim listama. Isto tako, Vučiću je bitno, ako smo ga već podržali, da što veći broj naših ljudi glasa za njega. Glavno je da mi u narednom periodu, što ponekad neki lokalni funkcioneri SPS-a i SNS-a ne razumeju, emitujemo zajedništvo naših stranaka, a da personalne sukobe na lokalu ostavimo po strani...

To je razlog što SPS neće imati svog predsedničkog kandidata?

Ako imamo pokušaj svih da sruše Vučića i probaju da se objedine na tom planu, zašto bi vladajuća koalicija išla s više kandidata, kad je očigledno da ćemo jedan drugom uzimati glasove, odnosno smanjivati mu rezultat u prvom izbornom krugu. Moje kandidovanje bilo bi, da tako kažem, samo na štetu Vučićevog izbornog rezultata, a ne bi koristilo SPS-u. Naprotiv, time bismo se svrstali u red onih koji se kandiduju protiv Vučića. To ne bi bilo kandidovanje za predsednika, nego protiv Vučića jer, u ovoj konstelaciji snaga, sigurno ja ne bih bio izabran za predsednika. Ako SNS bude imao svoju listu, naš cilj je nastavak saradnje, ali i da SPS sa svojim partnerima ostvari što bolju rezultat. Antrfile

Red, rad i disciplina

Ove godine je tri decenije od kada ste prvi put postali poslanik, kako izgleda pogled na parlament s mesta prvog među jednakima i s mesta „običnog” poslanika?

Kao poslaniku interes vam je da prostor za iznošenje stava i za polemiku bude što veći, a kao predsedniku parlamenta interes vam je da budu red, rad i disciplina, odnosno da sve ima početak i kraj. Velika je razlika. Meni često dođe da se javim za reč, ali za predsednika postoji procedura, morate da prepustite nekom predsedavanje da odete u poslaničku klupu, onda i vi postajete deo polemike, a – ili ste poslanik, ili predsednik parlamenta. Ne može drugačije.

Da li je teško naći balans?

Veoma je teško, naročito meni koji sam 30 godina navikao da diskutujem.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

popchulle
Što neko reče, ako ste već odlučili pravosuđe izručiti na upravljanje Venecijanskoj komisiji i EU, onda neka te i takve sudije sudske odluke donose u ime Venecijanske komisije i EU a ne u ime naroda kao do sada jer će ta i takva sudska vlast biti maksimalno odnarođena. Dati potpunu slobodu i nezavisnost jednoj grani vlasti u zemlji u kojoj i inače niko ni za šta ne odgovara i gde važi poslovica da vrana vrani oči ne vadi, znači potpuni voluntarizam, neodgovirnost i nekažnjivost te grane vlasti.
Trojanski konj
Evrointegracija Srbije? Mlaćenje prazne slame! Kremlju je potreban još jedan pion da rasturi EU, inače bi bio protiv ulaska Srbije u EU.
Uroš
Evropska unija nema univerzalno pravilo za izbor sudija a nama nameću da menjamo Ustav.
EvGenije
Taš[email protected] Očito ne znaš šta pričaš.
Tašmajdan
Nije tačno.
Viktoria - nije pobeda
Kako je govorio nas ne prevazidjeni komicar Miodrag Petrovic - Ckalja: - Sve se ovo radi tako da bude sto vise zakukuljeno zamumuljeno, da vise niko ne moze ni otkukuljiti ni odmumuljiti. A zato su nase vlasti veoma dobro poducene i poucene od njihovih savetnika, koji neumorno rade na poboljsanju njihovog upliva u nase drzavne sisteme, po svim pitanjima - za njihovo dobro, a za nase vecito ispastanje. A lepo nas narod kaze da tudja ruka svrab ne cese. Pitam se: Da li smo ista ikad naucili?
Goran S. Jovanović
GJkom20220109.s.2346-I neuspeh referenduma može biti koristan – ukoliko ponuđene ustavne promene ne mogu da „pogode” proklamovani cilj promene ustava (što je sada slučaj), a u predreferendumskoj raspravi „ispliva” neka bolja ideja za promenu ustava koja bi vodila „pogađanju” naznačenih ciljeva! A bar jedna ideja sa takvom pretenzijom je već „lansirana”. I nije osporena! Izbegavanje korišćenja svih raspoloživih resursa u kristalizaciji najboljih najboljih ideja i rešenja uvek generiše probleme.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.