„Referendum” o dvanaest godina Orbanove vladavine

U danu kad je 20 mađarskih organizacija civilnog društva, zabrinutih zbog mogućeg nameštanja glasanja, pozvalo međunarodne posmatrače da prate parlamentarne izbore 3. aprila, vlada u Budimpešti je donela odluku da zamrzne cene šest osnovnih prehrambenih proizvoda – šećera, brašna, suncokretovog ulja, svinjskog buta, pilećih prsa i mleka.

Ovim potezom, smatraju mnogi, Viktor Orban (58) očito pokušava da pridobije birače uoči najneizvesnijih izbora otkako je njegova partija Fides 2010. godine osvojila dvotrećinsku većinu u parlamentu. Prvi put od preuzimanja vlasti Orban se suočava s ujedinjenim frontom šest ideološki raznolikih partija, koji predvodi doskora nepoznati konzervativni gradonačelnik Hodmezevašarhelja, mesta na jugu Mađarske, Peter Marki-Zai (49).

„Cene širom Evrope rastu zbog povećanja cena energenata”, rekao je Orban u video-poruci posle sastanka vlade i istakao da cene ovih namirnica moraju da vrate na nivo od sredine oktobra prošle godine. Lider opozicije Marki-Zai odmah je reagovao poručivši da Orbanova objava predstavlja priznanje da je mađarska ekonomija u tragičnom stanju: „Vlada koja je počela da se bori s cenama u poslednjih 12 nedelja svoje dvanaestogodišnje vladavine mora da ode”, napisao je on na „Fejsbuku”.

Iako je u decembarskom istraživanju agencije Midian Orbanov Fides vodio s pet odsto razlike u odnosu na ujedinjenu opoziciju, ta prednost bi možda mogla i da se istopi do aprilskih izbora. Portal „Politiko” kaže da izbori u Mađarskoj dolaze u vreme kada je Budimpešta u višestrukim sporovima s Briselom oko standarda vladavine prava i njihov ishod bi mogao da definiše da li se ova članica EU vraća u evropski mejnstrim ili će se još više približiti Moskvi i Pekingu.

U otvorenom pismu koje je objavio Helsinški komitet civilni sektor ističe da će mađarski izbori u ovoj godini biti jedan od najvažnijih testova za demokratiju u Evropi i EU. Zabrinute za pravičnost izbora zbog proceduralnih izmena zakona, koji, kažu, praktično ne samo da u medijima favorizuju vladajući Fides, već i omogućuju nameštanje glasova, nevladine organizacije traže da OEBS pošalje svoju posmatračku misiju.

Odmah pošto je mađarski predsednik Janoš Ader raspisao izbore za 3. april, kandidat opozicionog bloka za premijera Marki-Zai krenuo je u odbrojavanje, poručujući da će opozicioni savez zbaciti Orbanov „korumpirani i pohlepan režim”. Rekao je da su „oligarsi bliski vlasti stekli neverovatno bogatstvo”, te da su „političari Fidesa pisali zakone po svom ukusu, dok su milioni običnih Mađara živeli od ponižavajućih plata”. U nastojanju da ojača predizborne pozicije Fidesa, Orban je uveo olakšice na porez na dohodak za porodice, poreske olakšice za mlade, povisio penzije i minimalne plate povećao za 20 odsto ove godine, što je uvećalo budžetski deficit.

Dominik Istrate, analitičar konsultantske kuće „Kesarev” za centralnu i istočnu Evropu, podseća da pitanje korupcije koje opozicija poteže kao predizborni adut nije imalo veliki odjek kod birača na izborima 2014. i 2018. godine.

Mada često ne odobravaju vladinu antimigrantsku retoriku i ograničavanje slobode medija, Orbanove pristalice, ipak ukazuju na prilično uspešan ekonomski rast Mađarske poslednjih godina. Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je početkom godine podsetio da su direktne strane investicije 2021. dostigle rekordan nivo od 5,3 milijarde evra. On kaže da je Budimpešta privukla i najveći do sada grinfild projekat – fabriku baterija koju će otvoriti južnokorejska kompanija „SK Inovejšen”.

Istog dana kada budu izašli na izbore Mađari će glasati i na referendumu o potezima vlade čiji je cilj da zaštiti decu od homoseksualnog i transrodnog uticaja. Zakazivanje referenduma o LGBTK zakonu, po oceni „Blumberga”, moglo bi da podstakne Orbanovu glasačku bazu da u što većem broju izađe na izbore. U pokušaju da protivnike Orbanovog režima privuče na glasanje, opozicija pokušava da prikupi potpise za još jedan referendum, koji bi možda mogao biti održan na dan izbora. Reč je o otvaranju kampusa kineskog univerziteta Fudan u Budimpešti, koji je oštro podelio javnost. Vlada želi da se o tom pitanju narod izjasni posle izbora, tako da će glasanje 3. aprila ipak biti „referendum” o Viktoru Orbanu i njegovih 12 godina vladavine.