Brejvik: Mozak mi je bio ispran

Specijalno za „Politiku”

Oslo – Uz nacističke pozdrave usmerene prema sudijama i mnogobrojnim novinarima i propagandne poruke svojstvene ideologiji ekstremnih desničara, juče je u improvizovanoj sudnici u fiskulturnoj sali zatvora u Šijenu počelo suđenje u kojem Anders Bering Brejvik (42), terorista i masovni ubica, traži da posle više od deset godina provedenih u strogoj izolaciji i pod nadzorom bude pušten na uslovnu slobodu. U tri, odnosno četiri dana procesa, sud će razmotriti da li je Brejvik spreman da izađe na privremenu slobodu ili će ipak morati da ostane u zatvoru jer još predstavlja opasnost za društvo i potencijalno može da ponovi krivično delo.

Brejvik, koji je pre četiri godine promenio ime u Fjotolf Hansen, osuđen je na maksimalnu kaznu od 21 godinu stroge izolacije i starateljstva zbog dva teroristička napada, najpre na sedište norveške administracije, a potom i na omladinski politički kamp podmlatka Radničke omladine, kada je ubijeno 77 ljudi, a više desetina ranjeno. On po norveškim zakonima ima pravo da nakon odsluženih deset godina zatvora traži da bude pušten na privremenu slobodu.

U gimnastičku salu Brejvik je ušetao u tamnom odelu, okružen najmanje petoricom čuvara. Na grudima, kao i na torbi, imao je nalepnicu – svojevrsni plakat s porukom napisanom na engleskom „Stop vašem genocidu nad našom belom nacijom”. Plakate s ekstremnim političkim porukama Brejvik je u više navrata podizao prema boksu s novinarima, kao i za vreme izlaganja državnog tužioca Hulde Olsen Karlsdotir, pa je sudija Dag Bjorvik morao da interveniše i naredi Brejviku da se smiri i skloni plakate s propagandnim porukama.

Tužiteljka Karlsdotir protivi se Brejvikovoj želji da izađe na slobodu tvrdeći da je osuđeni masovni ubica i terorista i dalje opasan za društvo. U svom nastupu hronološki je i detaljno opisala kako je Brejvik kobnog 22. jula 2011. godine izvršio teški zločin, uz zaključak da bi i posle odslužene kazne od 21 godine starateljstva Brejvik i dalje bio veoma opasan za zajednicu. Pravni eksperti tvrde da on nema nikakvih izgleda da ugleda slobodu i da će mu po isteku 21-godišnje kazne ona biti doživotno produžavana.

U prvom obraćanju i pojavljivanju u javnosti posle pet godina Brejvik je na jučerašnjem procesu svoje izlaganje počeo tvrdnjom da se ograđuje od svakog nasilja i terora, a dao je i časnu reč da je sve to iza njega.

„Molim da imate razumevanje za to da čovek može da bude nacista, a da ne bude militantni nacista”, izjavio je Brejvik, uz opasku da je „stari Brejvik privremeno umro”, da mu je pre deset godina bio ispran mozak, da je bio radikalizovan, te da je sada voljan da se odrekne politike ukoliko to sud zahteva od njega.

Uz napomenu da se odriče nasilja, Brejvik je pojasnio da će u budućnosti ili lično osnovati nenasilni nacionalni pokret u Evropi, ili će se pridružiti postojećem Nordijskom pokretu otpora (neonacistička i ekstremno desničarska organizacija) samo kao civil, ne i kao militantni član.

„Ograđujem se od nasilja. Ali to ne znači da neću koristiti ostatak života da služim belom pokretu, bilo iz zatvora ili izvan njega”, kazao je Brejvik objasnivši da govori u ime oko „200 belih nacija koje tvrde da se nad njima sprovodi genocid”.

„Zatvor za mene nije kazna, kazna za mene počinje odmah posle izlaska na slobodu. Ja opraštam vama ako vi oprostite meni. Stav desnice je da ne želi milost, oproštaj u budućnosti ako vi ne pokažete sada milost prema desnici”, poručio je ovaj terorista i dodao da je spreman da uradi sve što sud zatraži.

Na pitanje tužiteljke da li se kaje ili žali zbog zločina koji je počinio, Anders Bering Brejvik je odgovorio: „Nisam ja izveo napad 22. jula. To je uradio ’Krv i čast’ (neonacistička grupa, prim. autora), koji nosi glavnu odgovornost. Ja imam samo deo odgovornosti. Za to je kriva radikalizacija. Biti radikalizovan nije pitanje želje. Moja vojnička karijera završena je 22. jula 2011, kad sam se predao policiji”. Objasnio je dalje da mu je „srce mnogo plakalo zbog onih koji su stradali”, ali je potom precizirao da on „plače za obe strane u kulturnom ratu”. Na insistiranje tužiteljke da odgovori da li se oseća kao masovni ubica, Brejvik je staloženo i kratko rekao da je on samo jedan vojnik.

Razmišlja o tome da se naseli na ostrvo Svalbard ili u gradić Ćirkenes na severu Norveške, ili će, u krajnjem slučaju, zatražiti politički azil u nekoj od zemalja koje ne pripadaju Zapadu. Na više puta ponovljeno pitanje tužiteljke – ko mu je dao zadatak, odnosno naredio da izvede terorističke napade i izvrši masovni zločin, Brejvik je odgovorio: „Nijedna osoba mi nije dala zadatak. Vama je teško da to razumete.”