Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KAKO DO BESPLATNE PRAVNE POMOĆI

Pravda i za siromašne

Iako nemaju novca da plate advokata za savet ili zastupanje pred državnim organima i sudovima, socijalno ugroženim kategorijama građana omogućeno je ostvare svoja prava, ali se to zbog slabe informisanosti ne koristi dovoljno
(Pixabay)

Nedovoljna informisanost jedan je od osnovnih razloga zašto građani u većoj meri ne koriste besplatnu pravnu pomoć koju imaju po zakonu. Poznavaoci ove oblasti ističu da bi advokati mogli mnogo više da učine i pomognu socijalno ugroženim kategorijama građana, koji nemaju dovoljno novca da zaštite svoja prava u postupcima pred državnim organima i sudovima.

Ipak, kako vreme odmiče, stanje se postepeno poboljšava naročito u organizovanijim, gradskim sredinama, kako kažu naši sagovornici. U manjim mestima, pravo na besplatnu pravnu pomoć je teže ostvariti, mada i tu ima pozitivnih primera kada se više manjih gradova ujedine i formiraju službe.

Stručnjaci procenjuju da bi čak više od milion građana Srbije moglo da koristi besplatnu pravnu pomoć, ali je taj broj u praksi neuporedivo manji.

Na spisku 4.100 advokata

Inače, ova vrsta pomoći regulisana je zakonom koji se primenjuje od oktobra 2019. godine. Prema proceduri, građanin koji nema sredstava da obezbedi sebi advokata, prvo se obraća nadležnoj službi u svojoj lokalnoj samoupravi. On podnosi zahtev i dokumentaciju kojom dokazuje da ispunjava potrebne uslove. Ukoliko dobije „zeleno svetlo”, preko Kol centra Advokatske komore Srbije, određuje mu se advokat koji će biti angažovan u tom predmetu po posebnoj tarifi koja pokriva trideset do pedeset posto advokatske cene.

Inače, prema poslednjim podacima koje smo dobili od Biljane Bjeletić, sekretara UO Advokatske komore Srbije, na listi nacionalne advokatske asocijacije nalazi se 4.148 advokata koji pružaju besplatnu pravnu pomoć. Od početka primene zakona do početka rada Kol centra određeno je 545 advokata. Nakon što je proradio Kol centar, postavljeno je 1.184 advokata.

U poslednje dve godine od kako je zakon na snazi, angažovano je više od hiljadu i po advokata, a što se tiče vrste pravnih sporova, statistički podaci pokazuju da je bilo najviše iz oblasti porodičnog prava.

Na primeru jedne opštine možemo videti primer dobre prakse u primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Sporazumom Advokatske komore Vojvodine i grada Pančeva osnovana je Zajednička služba besplatne pravne pomoći koja pruža a ne naplaćuje pravne savete. Ovoj službi se, po rečima Biljane Bjeletić, samo u 2021. godini, zaključno s novembrom, za besplatni pravni savet obratilo 1.416 lica. U istom periodu, putem Kol centra, odobreno je oko 200 zahteva za besplatno zastupanje.

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi sve opštine imaju obavezu da formiraju službe pravne pomoći. Međutim, zbog raznoraznih situacija na terenu i nedostatka finansijskih sredstava za te namene, mnoge opštine nisu imale službe ili su radile ad hok, prema potrebi. Prema novom Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći sve lokalne samouprave dužne su da oforme službe za besplatnu pravnu pomoć, s tim da, ukoliko se radi o manjim samoupravama, one mogu da osnuju zajedničke službe. To je negde učinjeno, a negde nije, pa ima slučajeva da su i dalje pravnici bez pravosudnog ispita, koji rade i druge pravne poslove, zadržani i na poslovima besplatne pravne pomoći.

U manjim mestima često je za ovu vrstu pomoći zaduženo lice iz pravne službe. Dešava se da onaj ko odlučuje o zahtevu istovremeno i pruža besplatnu pomoć, što nije po proceduri. Osim toga, pravnici u opštini nemaju dovoljno vremena da se bave ovom vrstom posla.

Takođe, još jedna interesantna pojava je, kako su nam rekli u pravnoj službi Temerina, da se građani često za pomoć obraćaju kada je presuda doneta, a onda je kasno za bilo kakvo reagovanje.

Međutim, ta podela na „velike” i „male” lokalne samouprave nije striktna, jer ima i obrnutih primera, da u gradovima službe slabije funkcionišu, a u manjim mestima bolje.

U Nišu advokatica Marija Anđelković nalazi se na listi advokata koji su kao i u ostalim mestima u Srbiji u većini voljni da pomognu. Do sada je imala dva spora pred sudom u kojima je zastupala korisnike besplatne pravne pomoći.

– To su ljudi koji su socijalno ugroženi, a nemaju pravo na advokata po službenoj dužnosti, jer se on dodeljuje samo u slučajevima kada je zaprećena kazna viša od osam godina. Inače, opština plaća naknadu za rad advokata u krivičnim postupcima po znatno nižoj tarifi, kod nas je to pedeset posto, ali mi smatramo da je svako u obavezi u našoj profesiji i da pomogne – kaže naša sagovornica.

Pitamo šta je obično povod za sudske rasprave?

– Komšijske svađe, nasilničko ponašanje, porodični problemi, razvod braka, nekada nadležni organi ne odgovore na žalbu, ne donesu rešenje na vreme... Zaista su vrlo različiti slučajevi – kaže advokatica Marija Anđelković, dodajući da je zbog svog prezimena, koje počinje na prvo slovo azbuke, u vrhu liste branilaca pa potencijalni klijenti često nju zovu, iako je prva adresa lokalna samouprava.

Inače, pravo na ovaj vid pomoći imaju ne samo primaoci socijalne pomoći i dečjeg dodatka, već i određene kategorije ugroženih lica, deca, žrtve nasilja u porodici ili trgovine ljudima, osobe s invaliditetom, izbeglice, raseljena lica, azilanti.

I siromašni bez socijalne pomoći mogu da podnesu zahtev, ali je za njih, kao i za druge, potrebno da prilože dokumentaciju kao dokaz socijalne ugroženosti te je utoliko procedura nešto složenija.

– Da bi primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći zaživela u punoj meri, nužno je sprovesti medijsku kampanju, kako bi se građani bolje obavestili kada i kako mogu da ostvare ovo svoje pravo. Takođe, potrebno je i angažovanje nadležnog ministarstva kada je reč o osnivanju službi za besplatnu pravnu pomoć u lokalnim samoupravama koje to još nisu učinile – ističe Biljana Bjeletić.

Koristan i savet

Ona radi i kao advokat u Pančevu i uočila je da je mnogim našim građanima besplatna pravna pomoć potrebna, ali da o toj mogućnosti ljudi nisu dovoljno obavešteni.

– Mogu da kažem da imamo veliki broj zahteva ne samo za pravnu pomoć, već i za besplatne pravne savete – kaže Biljana Bjeletić.

Dodaje da je pandemija svakako uticala na to što besplatna pravna pomoć nije u potpunosti zaživela, ali podseća da bi saradnja lokalne samouprave i advokatske komore mogla da obezbedi i ovu vrstu pomoći.

Dokaz o socijalnoj ugroženosti ne treba svima

Za besplatno zastupanje potrebno je ispuniti određene uslove. Korisnici mogu biti svi građani koji primaju socijalnu pomoć i dečji dodatak, a oni koji ne zadovoljavaju jedan od ova dva uslova, moraju da dokazuju da pripadaju socijalno ugroženoj kategoriji. Pravo na pomoć imaju i određene kategorije lica, u prvom redu žrtve nasilja, invalidi, izbeglice, azilanti, kao i deca koja su pokrivena u svim slučajevima bez obzira na imovinsko stanje. U krivičnom postupku okrivljeni građanin može besplatnu pravnu pomoć da traži u slučaju kada nije propisana obavezna odbrana i ista obezbeđena po Zakonu o krivičnom postupku, a radi se o krivičnim delima za koja se može izreći kazna zatvora, kao i u slučaju ako se radi o prekršaju za koji je zaprećena kazna zatvora.

Najveći broj sporova vodi se iz oblasti porodičnog nasilja, brakorazvodnih parnica, imovinskih i radnih sporova.

Izuzeća

Zakon je propisao da ova pomoć može da se traži u svim postupcima, osim u privrednim sporovima, postupku registracije pravnih lica, postupku naknade štete za povredu časti i ugleda, postupku pred prekršajnim sudom, ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora, postupku u kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri s troškovima postupka ili tražilac nema izgleda na uspeh ili se njegova očekivanja zasnivaju na činjenicama i dokazima suprotnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, kao i kada postoji očigledan pokušaj da se zloupotrebi pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.