Oporezuj me ako možeš

Da li je novi rat u Evropi neizbežan? Iz Bele kuće grozničavo poručuju da ruske trupe samo što nisu započele marš na Kijev. Iz Kremlja odgovaraju da se ne sprema nikakva invazija na Ukrajinu i odgovornost za stvaranje napetosti prebacuju na agresivni Zapad.

Putinovu ideju o sistemu bezbednosnih garancija za Rusiju Vašington nije shvatio kao poziv na kompromis, već kao ultimatum. Moskvi ništa drugo nije preostalo nego da gomila vojsku na granici sa Ukrajinom kako bi pokazala NATO-u šta misli o njegovom daljem širenju na Istok.

Ako ruski vojnici pređu zapadnu granicu, da li će to biti samo lokalni sukob?

Govoreći o mogućim ratnim scenarijima, američki predsednik je na konferenciji za medije (ne)namerno otkrio i zakulisne podele među saveznicima NATO-a koje su uznemirile ukrajinske vlasti: „Rusija će snositi odgovornost ako izvrši invaziju i naša reakcija zavisiće od toga šta će učiniti. Drugačije je ako to bude manji upad, pa se onda na kraju moramo svađati oko toga šta da učinimo, a šta ne”, poručio je Bajden.

Iz Kijeva je odmah usledila zaprepašćena reakcija na Bajdenovu sugestiju da bi „manji upad” podelio NATO i izazvao neizvestan odgovor. Jedan ukrajinski zvaničnik se za Si-En-En upitao da li to Bajden daje „zeleno svetlo” Putinu da uleti u Ukrajinu.

GODINA RAZOČARANjA: Posle prve godine provedene u Beloj kući Džozef Bajden nije propustio da samog sebe oprezno pohvali, rekavši da je to bila godina izazova, ali i ogromnog napretka. Međutim, prvih 365 dana mandata 46. američkog predsednika moglo bi da se nazove i godinom velikih ambicija i upozoravajućih poraza. Kolumnista „Njujork tajmsa” Bret Stivens, koji nije imao milosti ni prema Trampu kaže da je najblaža reč za prvu Bajdenovu godinu na mestu šefa države – razočaranje.

Iako je za njega glasalo 81 milion birača, više nego za bilo kog predsednika ranije, Bajden nije uspeo da održi svoje veliko obećanje da će ujediniti zemlju. Da su podele u društvu još uvek velike, pokazuje istraživanje po kojem ga čak 40 odsto građana ne smatra legitimnim predsednikom.

Na vlast je stupio sa 53 odsto podrške, da bi oko Božića ona pala na 41 odsto, a po nekim istraživanjima Univerziteta Kvinipjak, još i niže, na 33 odsto. Rezultati ankete portala „Politiko” još su porazniji – više od trećine ispitanika nije dalo prelaznu ocenu prvoj godini Bajdenovog mandata.

ISUS U DAVOSU: Ko kaže da bogataši nemaju srca? Dan pošto je objavljeno da su desetorica najimućnijih ljudi na planeti tokom pandemije udvostručili svoj imetak i sada raspolažu sa bilion i po dolara, stigla je „uteha” za 160 miliona ljudi na planeti koju su u to vreme osiromašili.

Više od 100 milionera u otvorenom pismu je zatražilo da ih dodatno oporezuju kako bi se razrešila nejednakost u svetu koja se dramatično pogoršala zbog zdravstvene krize koju je izazvao kovid 19. Ipak, među potpisnicima apela nema najbogatijih – Ilona Maska i Džefa Bezosa.

„Da je Isus otišao u Davos, u najmanju ruku bi bio nezadovoljan”, poručila je na „Tviteru” unuka Volta Diznija Abigejl Dizni, koja je potpisala pismo u kojem se traži uvođenje dodatnog poreza za bogate.

Američka organizacija „Patriotski milioneri” – koja je na mobilnim bilbordima vodila kampanju protiv društveno neodgovornih bogataša s porukom „Oporezuj me ako možeš” (aluzija na film „Uhvati me ako možeš” Stivena Spilberga), na kojoj je bio lik vlasnika „Amazona” Džefa Bezosa – ponudila je robinhudovski recept.

Prema ideji iza koje stoji i „Oksfam” i još neke organizacije, treba uvesti globalni godišnji porez na bogatstvo. Oni koji imaju pet miliona dolara plaćali bi dodatni porez od dva odsto. Za imućne s više od 50 miliona dolara taksa bi bila tri odsto, a za najbogatije, koji poseduju više od milijardu dolara, porez bi iznosio pet odsto. Procenjuju da bi se tako godišnje prikupilo 2,52 biliona dolara, što je dovoljno da se naprave vakcine za ceo svet i da se pruži univerzalna zdravstvena i socijalna zaštita za 3,6 milijardi stanovnika koji imaju niske prihode.

„NOVI ČEMBERLEN”: Ako afera sa baštenskim zabavama u Dauning stritu 10 u vreme strogog „lokdauna” potopi karijeru Borisa Džonsona, biće to još jedna zaokret burne vladavine konzervativaca tokom koje je sproveden bregzit. Bez obzira na to kako će se rasplesti politička sudbina premijera, lako bi mogao da ostane upamćen kao „novi Čemberlen”. U jeku burne rasprave u parlamentu, u kojoj se Džonson pravdao da nije ništa lagao, konzervativac Dejvid Dejvis mu je na kraju izlaganja odbrusio: „Idi, ako boga znaš!”

Dejvisu se nije omakla ova poruka s prizvukom psovke. On je samo citirao Leopolda Emerija, koji je 1940. godine tadašnjem premijeru Nevilu Čemberlenu zbog anemičnosti prema Hitlerovim apetitima poručio: „Predugo ste ovde sedeli. Idite, ako boga znate.”

Dan nakon te debate Nemačka je izvršila invaziju na Francusku i Čemberlen je podneo ostavku, a na funkciji premijera zamenio ga je Čerčil.

Ima li bolnijeg udarca za Džonsona, koji je napisao biografiju o svom političkom idolu, Vinstonu Čerčilu.