Tragovi seoba u evropskoj prestonici kulture

Novi Sad – Seobe su neretko i inspiracija u umetnosti i dovode do preplitanja kultura. U Novom Sadu, koji svoj identitet zasniva i na tome, migracije su tema koju ovaj grad, kao Evropska prestonica kulture 2022. godine, stavlja na svoj sto od 1. februara – Dana grada. Na taj dan će biti otvorene dve velike izložbe, Muzeja Vojvodine i Muzeja Novog Sada, čime počinju „Seobe”, kako je nazvan jedan od osam programskih lukova iz koncepta „Evropske prestonice kulture”.

Muzej Vojvodine priredio je izložbu „Tamo gde seoba završava – od rimske Panonije do današnje Vojvodine”, u čijoj žiži su tri pozlaćena rimska šlema iz 4. veka, koje čuva ova ustanova. Dva šlema su pronađena u ataru sela Berkasovo kod Šida, posle čega su predata muzeju. Još jedan iz tog perioda, iz okoline Hrtkovaca i Jarka kod Sremske Mitrovice, dospeo je u muzej otkupom, u delićima iz krčaga.

„Muzej Vojvodine je jedini muzej na svetu koji ima tri ovakva šlema koji su čak u naučnoj literaturi dobili naziv 'šlemovi tipa Berkasovo' prema lokaciji gde su dva šlema nađena 1955. godine”, kazala je direktorka ustanove Tijana Stanković Pešterac, predstavljajući novinarima ovu izložbu čiji je ona i autor.

Izložba koristi filmsku, pozorišnu i muzičku umetnost da bi se dočarao istorijski period, a služi se i novim oblicima muzeologije i arheologije, kao i IT tehnologijom. Taj period od Panonije do Vojvodine biće prikazan kroz filmski esej „Tragovi seoba”, gde se u potrazi za lokalitetima šlemova, nailazi na Berkasovo kao granično mesto gde izbeglice iz Sirije i drugih zemalja čekaju da odu u Evropsku uniju, dok se u Hrtkovcima susrećemo sa iskopinom Gomolava sa 7.000 godina starim tragovima naseljavanja.

Izložba donosi i monodramu „Krv i blato” koja će se izvoditi 16 puta od 18 sati, a premijerno 5. februara. Radi se o izmaštanoj priči o vojniku Dizonu koji je nosio jedan šlem iz Berkasova. Kao osnov monodrame je priča „Dizonov um” Zorana Subotičkog, režiser je Radoslav Milenković, a Jugoslav Krajnov je u ulozi vojnika.

„Najraskošniji šlem, iz Berkasova, ima natpis: 'Dizone, nosi ga u zdravlju – delo Avita'. Taj Dizon nije bio Rimljanin, on je bio Tračanin, čovek varvarin kojeg je rimski car nagradio zlatnim šlemom za velike poduhvate. To je u stvari jedna humana priča i mi  prvi put humanizujemo arheološku temu” kazala je direktorka.

Komponovana je originalna muzika za izložbu, a delo je harfistkinje Sofije Sibinović. Publika će moći da prati izložbu sa bilo koje lokacije jer je za nju izrađena aplikacija „eIzložba”, tako da se sadržaj vidi skeniranjem CR koda.

Muzej grada Novog Sada priredio je izložbu „Novi Sad – Akcenti” koja će u Zbirci strane umetnosti ovog muzeja u Dunavskoj ulici prikazati 22 akcenta ili teme iz čitave istorije Novog Sada, saopštila je novinarima direktorka Muzeja grada Vesna Ivković.

Bio je izazov, prema njenim rečima, ispričati priču o Novom Sadu u malom galerijskom prostoru.

Za lokaciju nije odabrana Petrovaradinska tvrđava, gde se inače nalazi sedište ovog muzeja, jer se tamo sređuje prostor. Kada bude sređen, tu će biti izložba o Milevi Marić Ajnštajn, poručio je na zajedničkoj konferenciji za novinare povodom početka „Seoba”, direktor fondacije „Novi Sad – EPK” Nemanja Milenković.

Priča o Petrovaradinskj tvrđavi biće ispričana, kako je dodala direktorka Muzeja Novog Sada, na 330. godišnjicu utvrđenja.

Za predstojeći izložbu o Novom Sadu, u čijoj postavci je učestvovao čitav tim gradskih kustosa i multimedijalni umetnik Dušan Jovović, izbor tema je vođen idejom koja treba da predstavi duh grada. Ključne reči u tome su Evropa, multikulturalnost, sloboda, obrazovanje, emancipacija i razvoj.