Problem okretnice na Studentskom trgu

Ideju kojom problem pešačke zone na Studentskom trgu može da se prevaziđe prespajanjem trolejbuske mreže na Trgu republike, gospodin Miloš Bulatović, a bojim se i mnogi drugi čitaoci, nisu shvatili kao rešenje veoma složene situacije, u kojoj rastojanje od trolejbuske stanice do centra zone nije ni izdaleka prevlađujući faktor. Pitanje je neuporedivo šire, zadire u urbanističke, saobraćajne, kulturnoistorijske, ekološke i humane probleme, u usklađivanje s metroom i, ne najmanje važno, s racionalnim gazdovanjem.

Za izmeštanje okretnice trolejbusa sa Studentskog trga gradski planeri nemaju, niti mogu imati rešenje u već izgrađenoj urbanizovanoj strukturi centra grada. Ideja sa okretnicom u Dunavskoj ulici je potpuni promašaj, koji se ne može ostvariti iz mnogo razloga, više nego dovoljnih. Još davnih šezdesetih godina garaža je bila predviđena za izmeštanje, jer kao industrijski objekat ne može biti u užem centru grada ni stajati na putu izlaska grada na najveću evropsku reku, ali je grad bio suviše siromašan. Proširivanje te industrijske zone je u nepomirljivom sukobu sa zvanično promovisanim i već uveliko ostvarenim izlaskom grada na reke, to je podsmevanje samoj toj ideji. Ta lokacija nema prilazne puteve, nema načina da trolejbusi dođu do nje. Dobračina je suviše uska, Francuska ulica je nešto šira, ali je već preopterećena gradskim prevozom, a stanari Gundulićevog venca su već demonstrativno zabranili uništavanje svog životnog prostora i isto će uraditi i stanari Dobračine i Francuske ulice. Da bi se vozilo okrenulo, mora da pređe oko dva kilometra praznog hoda, što zahteva povećanje broja vozila, broja zaposlenih, veće materijalne troškove i povećanje cene prevoza. To je investicija veličine više desetina miliona evra i još toliko da se, kroz nekoliko godina, taj industrijski objekt ukloni. Ukratko, ta ideja je ne samo neostvarljiva, već i potpuno pogrešna jer se nikakva okretnica ne može graditi u centru grada.

Ideja za koju se zalažem ne rešava na idealan način prevoz studenata i stanara pešačke zone, to će se ostvariti izgradnjom metroa. Ali u svakom drugom pogledu to je ne samo privremeno rešenje, već i trajno, jer ostvaruje vezu centra grada s delovima na trasi prema Dedinju, kao i prema Zvezdari, vozila se okreću na periferiji, a rešenje ne zahteva ni investicije, ni uništavanje ambijenta, ni vreme za ostvarenje.

Nikola Pilipović,
dipl. inž. mašinstva