Bajdenovo moskovsko računanje vremena

Blumberg je lansirao novi termin početka ruske invazije na Ukrajinu. Posle prošlonedeljnog pokušaja u kom je ova američka agencija, koja je važila za kredibilnu, objavila da je Rusija već napala Ukrajinu, sada je dala novi precizan termin početka napada Kremlja. To će biti u utorak, 15. februara. Neimenovani izvori ove agencije tvrde da će tog dana uslediti provokacija u Donbasu ili napad na Kijev. Blumberg je zapravo bio precizniji i od američkog pomoćnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana, koji je izneo procenu da bi to moglo da se dogodi tokom Olimpijade u Pekingu, koja traje do 20. februara.

Američki predsednik je već upozorio svoje građane da napuste Ukrajinu „jer on neće slati vojsku da ih evakuiše”. S druge strane, „Politiko” je došao do svojih proverenih podataka i u petak objavio da je Bajden tokom razgovora s liderima Kanade i nekoliko zapadnoevropskih država rekao da će napad uslediti 16. februara, u sredu. Ova nepreciznost u vezi sa datumom ruskog napada ne mora nužno da bude posledica neusaglašenosti „duboke države” sa američkim predsednikom ili njegovog mentalnog „prebacivanja”. Bajden jednostavno možda radi po moskovskom vremenu i uračunao je vremensku razliku.

NIKADA IZVINI: Haos i tragedija koje žitelji Ukrajine intenzivno proživljavaju, licitiranje datumima i pozicijama s kojih će navodno uslediti ruski napad (frontalni iz Belorusije, čak preko zone Černobilja, sa Krima, mora ili iz vazduha, a kojima će prethoditi raketni udari i sajber-napadi) – samo se uvećavaju. Možete li samo zamisliti užas naroda koji u teškoj ekonomskoj i zdravstvenoj situaciji zbog epidemije pokušava da se snabde potrepštinama, gledajući evakuaciju stranih diplomata i građana drugih država?

Ako se nešto ne omakne, moguće je da će tenzije početi da padaju već posle iznenada dogovorenog telefonskog razgovora američkog i ruskog predsednika. Bajdenova administracija je zatražila razgovor u jeku licitiranja terminom te navodne invazije. Prateći zapadne, naročito američke medije, stiče se utisak da je napad Rusije na Ukrajinu neminovan i sasvim izvestan i da Putina u toj zločinačkoj nameri ne može ništa pokolebati, izuzev vremešnog ali iskusnog demokratskog predsednika.

U zaglušujućoj medijskoj kampanji malo ko je spreman da zastane i proceni da li je Rusiji uopšte potreban taj ulazak u rat i da li njime gubi ili dobija. SAD, EU, Britanija, Kanada i druge zemlje spremile su odgovor sankcijama na tu invaziju. Vojno su navodno spremne i države na istočnom krilu NATO-a, mada su snage koje se šalju u te države voljne da budu na prvoj liniji sukoba – neznatne i nedovoljne za odbranu. Oni koji su uzeli u obzir sve elemente tvrde da Rusija neće ući u rat, osim ako bude morala. Ali to građanima Ukrajine trenutno ne znači mnogo. Da li će im se Bajden i mediji s „proverenim” informacijama neimenovanih izvora izviniti zbog pretrpljenog straha? Ili ukoliko do rata zaista dođe, da li će ih odbraniti od Rusije? Uzimajući u obzir sva dosadašnja iskustva, biće samo kolateralna šteta.

KONVOJ SLOBODE: Evropska unija čeka rasplet događaja na višim nivoima da vidi da li će imati gasa i po kojoj ceni, da li će on stizati iz Rusije ili će cevovod postati samo zarđala gvožđurija na dnu Baltičkog mora, kako preti Nulandova, da li će Berlin postati meta raketa iz Kalinjingradske oblasti...

Malo ko sada zavidi Briselu i evropskim prestonicama. Dok ih Vašington gura ispred sebe u sukob s Rusijom, u svakoj od većine uticajnih članica sprema se unutrašnji pritisak. Kamiondžije i vlasnici automobila koji su već destabilizovali kanadsku vladu krenuli su u pohod na evropske gradove. Primarni zahtevi za ukidanje epidemijskih mera koje ograničavaju mogućnost za rad poprimaju sve više antivladine proteste.

Fenomen nije nov, videli smo već „žute prsluke” i „narandžaste” i druge „obojene revolucije”. Ali ima dah svežine. Trido, miljenik liberalnog koncepta, neverovatno je podbacio u odgovoru: prvo se sakrio na nepoznatu lokaciju, a potom je objavio da je oboleo od korone (drugi put u dva i po meseca). Kada se pojavio, blokada je već narasla do razmera koje se teško mogu suzbiti. Tome su doprineli i mediji glavnog toka u SAD, Kanadi i EU, ignorišući proteste i baveći se Putinovom agresijom na Ukrajinu. Nije pomoglo ni što je Mark Zakerberg blokirao fejsbuk grupu „Konvoj za DC 2022” s više od 130.000 članova u tom trenutku. Ipak, pristalice koje donose hranu, benzin, čokolade za decu vozača organizuju se na „Telegramu” i „Tviteru”. Ljudima je više dosta. I to je potencijal koji ne treba zanemariti.