Patriotizam Mihajla Pupina

Među onima koji su domovinu Srbiju nosili u srcu, posebno se isticao Mihajlo Pupin, znameniti inovator u svetu tehnike. Najveći deo života proveo je u SAD, gde je bio profesor Univerziteta Kolumbija i dobitnik priznanja za više od 30 patenata. Rođen u Idvoru, posle školovanja u Pančevu otisnuo se u svet. Diplomirao je u Americi a doktorirao u Nemačkoj. Život i rad, daleko od svojih, nisu ga sprečavali da pomaže naše iseljenike i svoju domovinu. Bio je poznanik Jovana Cvijića, s kojim se povremeno dopisivao.

Iz dva pisma Mihajla Pupina upućena Jovanu Cvijiću duboko shvatamo njegov patriotizam. Reč je o pomoći koju upućuje profesorima u Srbiji.

Naslovna strana „Geomorfologije” Jovana Cvijića (Foto: Vikipedija)

Jovan Cvijić je za štampu pripremao knjigu „Geomorfologija” i o tome je 1922. godine obavestio Mihajla Pupina. Ovaj je, na memorandumu Univerziteta Kolumbija, odgovorio Jovanu Cvijiću, pismom kucanim pisaćom mašinom, ćiriličnim pismom, datiranim 12. novembra 1922. godine. Citiramo deo tog pisma, koje mnogo kazuje:

„Dru. Jovanu Cvijiću, Profesoru Beogradskog Univerziteta, Beograd.

Dragi prijatelju,

Primio sam vaše pismo od 19 oktobra, i evo da Vam odmah ukratko odgovorim. U prilogu Vam šaljem moj ček od 35.000 dinara kao predplatu na 500 egzemplara Vaše knjige. 200 tih egzemplara molim Vas da mi pošaljete preko poslanstva u Vašingtonu. Pošaljite upravo na samog poslanika, a on će mi ih predati kad zato bude najpogodnije vreme. Ono drugo 300 egzemplara želeo bih da se pošalju profesorima srednjih škola, kao dar od moje strane. Ti ljudi su tako loše plaćeni da bi im bilo tako teško da kupe knjigu koja košta 70 dinara, a ja sam opet uveren da baš ti ljudi traba da se dobro upoznaju sa sadržinom Vaše lepe knjige... U društvu sa g. doktorom Džanstonom često govorimo o Vama i o Vašem radu, ne samo u fizičkoj geografiji, nego i o stvarima koje su se dešavale u Parizu za vreme konferencije 1919 godine.

Primite, dragi prijatelju, najiskreniji pozdrav od Vašeg odanog Vam prijatelja. (U potpisu, ćirilicom) M. I. Pupin.”

„Geomorfologija” Jovana Cvijića (540 stranica velikog formata, s kolor fotografijom planine Prenj na koricama i više od 900 ilustracija), izašla je iz štampe 1924. godine. Pošto je primio knjige, Mihajlo Pupin, u pismu Jovanu Cvijiću, koje je iz Njujorka u Beograd poslao po Vidu Vujiću, 24. marta 1925. godine, napisao je i sledeće:

„Evo već duže vremena kako Vam dugujem odgovor na Vaše ljubazno pismo i pošiljku Vaše lepe knjige ’Geomorfologija’. Mnogo sam Vam zahvalan i na pismu i na knjizi. Začudilo me je i obradovalo kad sam video da u Beogradu imate tako divna sredstva za štampanje i izdavanje tako lepog dela. Mogu zamisliti koliko je trebalo truda da se ovako nešto stvori. Ali delo je gotovo i služiće Vam kao najlepši spomenik Vašeg brižljivog i istrajnog rada, i to spomenik koji će uvek govoriti u najlepšim rečima šta se može kad se hoće. Svaka strana u tom delu govori o dubokoj ljubavi s kojom ste u toku dugog vremena razvijali Vaš čestiti posao.”

Stevan M. Stanković,
profesor