Marija Novaković konačno u svom stanu u Prištini

Kosovska Mitrovica – Marija Novaković (47) posle 23 godine od juče je ponovo u svom stanu u Prištini u naselju Ulpijana C3, gde će živeti sa majkom, a kasnije će joj se priključiti suprug i sinovi.

Iako je u kosovskoj Agenciji za upoređivanje i verifikaciju preuzela ključeve od stana, ipak ju je sačekalo neprijatno iznenađenje, jer joj Albanac, koji je uzurpirao stan, nije vratio i 16 kvadratnih metara podrumskih prostorija.

– Srećna sam što sam napokon prešla kućni prag i to posle 23 godine. Presrećna sam, ali i malo razočarana, jer mi ponovo predstoji teška i mučna birokratska procedura kako bih povratila i 16 kvadrata podrumskog prostora koji mi nije oslobođen. Već sutra pišem žalbu. Ali, neću da dozvolim da mi to pokvari sreću o kojoj sam sanjala od jula 1999. godine, kada sam napustila svoj dom i svoju rodnu Prištinu – kazala je Marija u telefonskom razgovoru za „Politiku”.

Marija je prva srpska povratnica u Prištini koja je uspela da posle 23 godine ostvari svoje stanarsko pravo. Ona će uz pomoć kosovskog ministarstva za zajednice i povratak, na čijem je čelu Goran Rakić, ovih dana početi da oprema stan.  Juče su predstavnici pomenutog ministarstva bili sa njom u stanu i ponovo potvrdili da će joj pomoći da ga sredi i opremi najnužnijim stvarima.

Marijin hod po mukama počeo je još pre 16 godina kada je tadašnji „Habitat”, agencija zadužena za povraćaj imovine navodno vratio stan, ali se ispostavilo da je njen dom uzurpirao Albanac. Agencija za upoređivanje i verifikaciju koja je preuzela nadležnosti od „Habitata”, iznova joj je tražila papire, a poslednji dokument im je dala u junu prošle godine.

– Mada je mami i meni rečeno da ćemo već u novembru da budemo u našem stanu, ispostavilo se da smo još čekale na to i danas sam uzela moje ključeve – kaže Marija prisećajući se početka borbe za povraćaj stana, u kojoj joj je zdušno pomagala Gordana Đorić, prijateljica iz Gračanice, kod koje je boravila kada je trebalo da sređuje papire i kod koje će biti dok stan ne opremi.

Uporedo sa useljenjem u stan, u kojem je juče prvi put posle 23 godine preskočila prag, Mariju čekaju i „kvalifikacioni predmeti u Medicinskoj školi, vaspitački smer”, kako bi se vratila na radno mesto u dečje obdanište „Đurđevak” u kojem je radila do bombardovanja 1999. godine.

Povratak na posao Mariji su obećali i u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, ali je razočarao pismeni odgovor direktorke gde je naglašeno da će biti uposlena „shodno školskim kvalifikacijama”.

– Do rata sam radila kao vaspitač sa srednjom Medicinskom školom, ali su se vremenom promenili uslovi za to radno mesto, tako da ću do juna, iskreno verujem,  da položim ispite i vratim se na radno mesto koje mi je rat, kao i mnogima prekinuo – napominje Marija.

Podseća da je 1999. godine, po povlačenju srpske vojske i policije još mesec dana ostala u stanu u Prištini, a onda je sa majkom Slavicom Jeremić, radnicom „Kosmet osiguranja”, sa suprugom koji je rodom iz Kišnice i dvojicom sinova krenula put centralne Srbije.

Definitivnu odluku da se trajno vrati u Prištinu, podseća vidno uzbuđena Marija, donela je prilikom odlaska u Crkvu Svetog Nikole u Prištini, gde je bila sa mlađim sinom Lazarom kojem je obećala povratak u rodni grad.
Srpska povratnica, Marija Novaković biće jedna od tek četrdesetak Srba koliko ih je u Prištini, a u kojoj je do rata živelo oko 40.000 srpskih duša.

Od 1999. godine u Prištinu dolaze Albanci sa svih strana, a Marijin stan je uzurpirao Albanac iz Preševa.

Po nezvaničnim podacima u Prištini živi oko 400.000 Albanaca, a Marija će pošto se ponovo bude vratila na radno mesto, svakodnevno iz rodnog grada putovati u Gračanicu, ili u Laplje Selo,  gde su vrtići izmešteni.