Tri dame u predsedničkoj trci

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić raspisao je u sredu izbore za predsednika Srbije, a u ovoj predsedničkoj trci učestvovaće, prema dosadašnjim najavama, nikada više dama – tri. Za 32 godine višestranačja u 11 predsedničkih izbora, među kandidatima bilo je svega šest žena, i to na prvim izborima jedna, pa tek 14 godina kasnije – dve. Od šest učesnica u predsedničkim izborima, samo jedna je bila poslednja po broju osvojenih glasova, ali nijedna od njih, kao popriličan broj muških kandidata, nije osvojila manje glasova od broja neophodnih potpisa podrške građana za kandidovanje.

Od tri dame koje će se naći na glasačkom listiću 3. aprila, jedna je predsednik stranke – Milica Đurđević Stamenkovski (Srpska stranka Zavetnici), jedna je bila predsednica stranke Dosta je bilo – Branka Stamenković, koju kandiduju Suverenisti, a treću, Biljanu Stojković, kandidovala je koalicija „Moramo”, koju čine „Ne davimo Beograd”, Zajedno za Srbiju i „Ekološki ustanak”. Sve tri su uveliko započele kampanju.

Prethodnice ovih dama bile su što kandidati grupa građana, što stranka. Na prvim višestranačkim izborima 9. decembra 1990. godine, za koje je trebalo svega sto potpisa podrške kandidaturi, učestvovalo je 27 kandidata, a među njima je bila Ljiljana Ćujić, instruktorka vožnje. Ćujićeva je građanima obećavala da će sastaviti dobar tim stručnih ljudi, a da će ona lično primati građane, slušati njihove probleme i pokušavati da ih, preko svog tima, reši. Osvojila je 3.764 glasa, ili 23. mesto.

Sve do izbora 2004. godine, a u tom periodu održano je šest predsedničkih izbora, žena nije bilo među kandidatima. Na izborima za koje je bilo potrebno 10.000 potpisa građana za kandidaturu, čiji prvi krug je održan 13. juna 2004. godine, bilo je 15 kandidata, a među njima dve žene – Ljiljana Aranđelović, koju je kandidovala Jedinstvena Srbija, i princeza Jelisaveta Karađorđević, koju je kandidovala GG „Inicijativa za lepšu Srbiju”. Jelisaveta Karađorđević osvojila je 62.737 glasova, ostavivši iza sebe osam muškaraca, Vladana Batića (DHSS – 16.795), Milovana Drecuna (Politička partija – Preporod Srbije – 16.907), Borislava Pelevića (SSJ – 14.317) i Branislava Ivkovića (SNS –13.980), Marjana Rističevića (Narodna seljačka stranka – 10.198), Dragana Đorđevića (Stranka državljana Srbije – 5.785), Mirka Jovića (Narodna radikalna stranka, Srbija i dijaspora – Evropski blok – 5.546) i Zorana Milinkovića (Patriotska stranka dijaspore – 5.542). Ljiljana Aranđelović osvojila je 11.796 glasova, ostvarivši bolji rezultat od četiri muška kandidata.

Na izborima čiji prvi krug je održan 20. januara 2008. godine bilo je devet kandidata, a jedina kandidatkinja bila je supruga lidera Pokreta snaga Srbije Bogoljuba Karića, koji je bio van zemlje, Milanka Karić (PSS – Bogoljub Karić), koja je osvojila 40.332 glasa. Karićeva je iza sebe ostavila Marjana Rističevića (Koalicija Narodna seljačka stranka – Ujedinjena seljačka stranka – 18.500) i Jugoslava Dobričanina (Reformistička stranka – 11.894 glasa).

Na jubilarnim desetim predsedničkim izborima, čiji prvi krug je održan na Đurđevdan, 6. maja 2012. godine, učestvovalo je 12 kandidata, a među njima su bile dve dame – Jadranka Šešelj, supruga lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koji je bio pritvorenik u Haškom tribunalu, i Danica Grujičić, koju je kandidovao Socijaldemokratski savez Nebojše Lekovića. Jadranka Šešelj osvojila je 147.793 glasa i iza sebe ostavila četvoricu muškaraca – Vladana Glišića, Muamera Zukorlića, Ištvana Pastora i Zorana Dragišića. Danica Grujičić osvojila je 30.602 glasa, što je bio najlošiji rezultat.

Za predstojeće aprilske izbore prva je predsedničku kandidaturu objavila Srpska stranka Zavetnici, kandidujući svoju predsednicu Milicu Đurđević Stamenkovski, koja je rekla da Zavetnici nisu odustali od svojih programskih načela za deset godina postojanja i da će se boriti za porodicu, privredu i Kosovo i Metohiju. Kazala je: „Naš program nisu obećanja, već zavet koji smo dali precima koji su se borili upravo za tu našu zemlju, ćirilicu, svako dete, nošnju, svaki deo Srbije. Naša je obaveza da ostanemo na tom putu.”

Kandidatkinja koalicije „Moramo” Biljana Stojković kampanju je započela iz Gornjih Nedeljica, a rekla je da je „dužnost predsednika da se brine o pravdi za sve građane”. Istakla je: „I do sada sam se, zajedno s vama, protiv nepravde borila na ulicama, njivama, ispred zatvorskih i fabričkih kapija. Ali, zbog ljudi čija se nesreća ne vidi i ne čuje, moram i moramo da uđemo u institucije sistema. Moram i moramo da se borimo za naše poljoprivrednike i radnike, za zdravlje i obrazovanje, za mir među nama i u nama. Moram i moramo za zemlju, vazduh, vodu i slobodu.”

Suverenisti su svoju kandidatkinju Branku Stamenković predstavili kao ženu iz naroda, a ona je rekla da predsednik, po Ustavu, izražava jedinstvo Republike Srbije i istakla: „Predsednički kabinet ne sme biti mesto s koga se vodi stranačka politika, već isključivo politika državnih i nacionalnih interesa. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta i očuvanje Kosova i Metohije i Republike Srpske moraju biti na prvom mestu priorita svakog predsednika. U najtežim trenucima u našoj istoriji mi nikada nismo razmišljali kakva je sila krenula na nas, već kakvu svetinju branimo. Mi ne smemo zaboraviti žrtve naših predaka koji su izvojevali ovu slobodu koju mi danas uživamo.”