Ratari sami uredili 15 kilometara atarskih puteva

Subotica – Oko 30 poljoprivrednika iz Gornjeg Tavankuta sami su se organizovali i uredili atarske puteve u svom kraju.

Protekle subote okupili su se prvo na gazdinstvu Pere Benčika, jednog od velikih proizvođača mleka, kako bi dogovorili posao, a onda seli u traktore i radne mašine i doveli u red puteve koje svakodnevno koriste.

„U ovom kraju ima bar desetak mladih proizvođača, ispod trideset godina, koji se ozbiljno bave poljoprivredom i to je bila prevashodno njihova inicijativa. Mi stariji smo rado učestvovali”, priča Benčik za „Politiku”.

„Ovi putevi su bili u užasnom stanju, mislim da ih nisu sređivali između 12 i 15 godina. Nama se dešavalo da više vremena provedemo na putu do njive, nego što radimo na njivi.”

On kaže da su pokušali i mesnu zajednicu da uključe u ovu akciju. Pre dve sedmice su im poslali pismo da su ratari spremni da se angažuju, ali da mesna zajednica pokuša preko budžetske stavke namenjene za ratarske puteve da im bar obezbedi gorivo. „Mislim da smo se javili na vreme, ali nismo dobili nikakav odgovor. Shvatili smo da ne vredi da čekamo, pa smo sami sve obezbedili”, kaže Benčik.

U akciji uređenja atarskih puteva učestvovalo je 25 traktora, uspeli su da od lokalne zadruge dobiju i jedan greder, te su izašli na teren ujutru od oko 8 časova, dok je poslednji angažovani ratar u kuću ušao nešto pre 20 časova. „Imali smo i tri tanjirače, neki od puteva su bili u tako lošem stanju da je svaka morala po šest puta da pređe deonicu. Uspeli smo da dovučemo i pesak, i na najgorim deonicama svaka od šest prikolica napravila je po 14 krugova”, ilustruje Benčik količinu posla koja je urađena.

Ovom ratarskom akcijom popravljeno je ili, u nekim slučajevima, ponovo napravljeno ukupno 15 kilometara atarskih puteva. Najvažnije im je bilo da srede Pašićev put, kako je lokalu poznata veza dugačka 2,7 kilometara, koji spaja sela Tavankut i Bajmok. Zatim su uredili Seljankin drum u dužini od četiri kilometra koji razdvaja dve katastarske opštine, Bajmok i Tavankut, kao i Gredani put koji je naziv dobio zbog svoje valovitosti.

„Na nekim mestima uspeli smo i da izdignemo put, da ga dobro definišemo i ovi putevi su sada u idealnom stanju za postavljanje tucanika, ako ima volje da se, kako valja, urede atarski putevi”, kaže Benčik.

U ovoj nesvakidašnjoj akciji poljoprivrednika učestvovali su ne samo meštani iz Gornjeg Tavankuta već je bilo i ljudi iz okoline koji su bili voljni da pomognu u ovom teškom poslu.