Ko će igrati na daskama Đumrukane

Kako će izgledati objekat kulture u Karađorđevoj ulici 13 na mestu bivše Đumrukane, kome će on biti dodeljen i kada sagrađen pitanja su za milion dolara. Jer, premda se činilo da je za tu lokaciju na Kosančićevom vencu stavljena tačka još 2019. kada je okončan arhitektonski konkurs za idejno rešenje nove zgrade Ansambla narodnih igara i pesama Srbije „Kolo”, na toj poziciji stvari su se u međuvremenu promenile. Realizacija tog projekta ni posle tri godine nije započeta na osnovu pobedničkog rešenja biroa „Zabriski” i pitanje je hoće li se na toj adresi skućiti čuvari narodnog igračkog, pevačkog i muzičkog blaga Srbije „Kolo”, koje od osnivanja 1948. godine radi u privremenim prostorima, ili će ona postati dom za gradski alternativni teatar gde će privatna pozorišta moći da igraju predstave kako je to prošlog meseca najavio Goran Vesić, zamenik gradonačelnika.

Marko Stojčić, glavni gradski urbanista, kaže za naš list da kada je reč o izgledu budućeg objekta u igri su tri ideje i od dogovora predstavnika grada, resornog ministarstva, udruženja arhitekata i direktora „Kola” zavisi ishod za tu lokaciju.

– Treba da razmotrimo da li ćemo zdanje realizovati na osnovu pobedničkog rešenja iz 2019, raspisati novi konkurs za tu poziciju ili obnoviti objekat tako da vratimo autentični izgled nekadašnje Đumrukane. Prostor je potreban i Ansamblu „Kolo” i alternativnim pozorištima, a kome će on na kraju biti opredeljen takođe će biti stvar dogovora – ističe Stojčić.

Vladimir Dekić, direktor Ansambla „Kolo”, tvrdi da je iz republičkog budžeta bilo odobreno 30 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije za objekat prema pobedničkom rešenju iz 2019, ali da je pandemija virusa korona taj plan poremetila. Prema ranijim najavama, izgradnja kuće za „Kolo” trebalo je da počne najkasnije 2021.

– Rebalansom budžeta prošle godine taj novac je preusmeren za neke druge potrebe iako mi, kao ozebao sunce, iščekujemo da konačno dobijemo prostor kakav nam je potreban. Pre svega mislim na scenu za umetničku igru u najširem smislu: i za narodnu igru, savremeni ples i balet jer ni u regionu takav namenski prostor sa izuzetno zahtevnim tehničkim uslovima ne postoji – ističe Dekić.

Avgusta prošle godine konačno su usvojene izmene plana detaljne regulacije (PDR) Kosančićevog venca, što je bio uslov za graditeljske intervencije između ulica Karađorđeva, Velike stepenice i Kosančićev venac kojem pripada i lokacija u Karađorđevoj 13.

Prema tom dokumentu, namena te parcele je javna i budući objekat je predviđen za kulturne sadržaje, što je od inicijalnog plana Kosančićevog venca koji je duž Karađorđeve ulice predviđao komercijalne sadržaje značajna izmena. U važećem PDR-u navedeno je i to da se „planira rekonstrukcija porušenog objekta Đumrukane i izgradnja novog objekta u zaleđu, sve u skladu sa uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture”.

Učesnici konkursa iz 2019. trebalo je da ožive sećanje na nekadašnje zdanje lučke Carinarnice izgrađeno oko 1835. godine kao jedan od prvih objekata koji je u tom delu grada u celosti zidan od čvrstog materijala, opeke i kamena, i gde je 1841. osnovano prvo pozorište u Beogradu – Teatar na Đumruku.

Đumrukana je oštećena u bombardovanju Beograda 1944. godine, a srušena godinu kasnije u raščišćavanju grada. Tu lokaciju u međuvremenu su okupirale brojne nelegalne barake i skladišta iako je reč o ambijentalnoj celini Kosančićev venac – najstarijem sačuvanom delu Beograda izvan zidina tvrđave.

Zato će bez obzira na to ko bude investitor objekta u Karađorđevoj 13 on morati najpre da reši imovinske probleme na parceli.

Već je poznato da će mu prvi komšija biti Fakultet primenjenih umetnosti za koji je prošle nedelje završen konkurs i izabrano idejno rešenje tog objekta. On će praktično da bude veza grada i reke.

To će uostalom biti i buduća gradska galerija u Ulici Kosančićev venac 27 koja zbog nerešenih vlasničkih odnosa na zemljištu nikako da počne da se zida od 2016. kada je okončano javno arhitektonsko takmičenje za njeno zdanje.