Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izmene pravosudnih zakona nakon izbora

(Pixabay)

Vrdnik – Diskusijom o predstojećim reformama u pravosuđu u skladu sa ustavnim amandmanima juče je u organizaciji Saveta Evrope u Vrdniku počeo skup „Ka novom partnerstvu pravosuđa i medija”.

Članovi radne grupe, koja je radila na izradi ustavnih amandmana, inače učesnici skupa kazali su da će posle izbora koji će biti održani aprilu biti formirana radna grupa za izradu pet najvažnijih pravosudnih zakona. Ovi zakoni trebalo bi da budu doneti u roku od godinu dana od proglašenja izmena Ustava, odnosno do 9. februara 2023. godine.

Ustavni zakon predvideo je da se u tom roku menjaju Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Visokom savetu tužilaca. Ostali zakoni u oblasti pravosuđa biće usklađeni sa ustavnim amandmanima u roku od dve godine.

Dragana Boljević, počasna predsednica Društva sudija Srbije i članica Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, naglasila je da je Ustav „temelj za dalju gradnju kuće – zakonima” i da zakoni koji treba da budu doneti mogu da poboljšaju, ali i da pogoršaju rešenja najvišeg pravnog akta i da ih zato treba pažljivo donositi.

Goran Ilić, drugi panelista skupa i član Predsedništva

Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i član Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije kazao je da zakoni koji se tiču javnog tužilaštva treba da reše pitanje učešća vrhovnog javnog tužioca u radu Visokog saveta tužilaca, posebno kada je u pitanju odlučivanje o prigovoru na obavezno uputstvo.

On je ukazao da je Venecijanska komisija sugerisala da o tome ne bi trebalo da odlučuje neposredno viši tužilac, već nezavisno telo kao što je sud ili Visoki savet tužilaca u kom slučaju bi trebalo iz odlučivanja isključiti vrhovnog javnog tužioca.

Na skupu se najviše polemisalo oko toga ko bi mogli da budu „istaknuti pravnici” koji će biti članovi najvišeg sudijskog i tužilačkog tela.

Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i član Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije Miloš Stanić ukazao je da istaknuti pravnici neće biti „ljudi politike”, odnosno članovi političkih stranaka, što je Ustav već predvideo, uz uslov da imaju 10 godina iskustva u pravnoj struci.

On smatra da bi zakonima trebalo predvideti da istaknuti pravnik može da bude pravnik koji se svojim radom istakao u pravnoj zajednici, koji je poznat među svojim kolegama po radu, trudu i rezultatima.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragiša
Pa to nas neće spasiti od agonije u pravosudju.Drugi zakoni su problem.
nikola andric
Prvo izbori pa posle njih partiski programi?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.