Izmene pravosudnih zakona nakon izbora

Vrdnik – Diskusijom o predstojećim reformama u pravosuđu u skladu sa ustavnim amandmanima juče je u organizaciji Saveta Evrope u Vrdniku počeo skup „Ka novom partnerstvu pravosuđa i medija”.

Članovi radne grupe, koja je radila na izradi ustavnih amandmana, inače učesnici skupa kazali su da će posle izbora koji će biti održani aprilu biti formirana radna grupa za izradu pet najvažnijih pravosudnih zakona. Ovi zakoni trebalo bi da budu doneti u roku od godinu dana od proglašenja izmena Ustava, odnosno do 9. februara 2023. godine.

Ustavni zakon predvideo je da se u tom roku menjaju Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Visokom savetu tužilaca. Ostali zakoni u oblasti pravosuđa biće usklađeni sa ustavnim amandmanima u roku od dve godine.

Dragana Boljević, počasna predsednica Društva sudija Srbije i članica Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, naglasila je da je Ustav „temelj za dalju gradnju kuće – zakonima” i da zakoni koji treba da budu doneti mogu da poboljšaju, ali i da pogoršaju rešenja najvišeg pravnog akta i da ih zato treba pažljivo donositi.

Goran Ilić, drugi panelista skupa i član Predsedništva

Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i član Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije kazao je da zakoni koji se tiču javnog tužilaštva treba da reše pitanje učešća vrhovnog javnog tužioca u radu Visokog saveta tužilaca, posebno kada je u pitanju odlučivanje o prigovoru na obavezno uputstvo.

On je ukazao da je Venecijanska komisija sugerisala da o tome ne bi trebalo da odlučuje neposredno viši tužilac, već nezavisno telo kao što je sud ili Visoki savet tužilaca u kom slučaju bi trebalo iz odlučivanja isključiti vrhovnog javnog tužioca.

Na skupu se najviše polemisalo oko toga ko bi mogli da budu „istaknuti pravnici” koji će biti članovi najvišeg sudijskog i tužilačkog tela.

Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i član Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije Miloš Stanić ukazao je da istaknuti pravnici neće biti „ljudi politike”, odnosno članovi političkih stranaka, što je Ustav već predvideo, uz uslov da imaju 10 godina iskustva u pravnoj struci.

On smatra da bi zakonima trebalo predvideti da istaknuti pravnik može da bude pravnik koji se svojim radom istakao u pravnoj zajednici, koji je poznat među svojim kolegama po radu, trudu i rezultatima.